Пређи на садржај

Међуљудски односи

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Interpersonal relationship)

Међуљудски односи су узајамни, непосредни односи у различитим сферама друштвеног живота појединаца и група. Ови облици социјалне интеракције могу се одвијати на плану вербалне или невербалне комуникације, а по резултатима могу бити успешни или неуспешни, задовољавајући или незадовољавајући. Међуљудске везе су такође предмет математичке социологије.[1] Научно изучавање односа еволуирало је током деведесетих година двадесетог века и назива се „науком о односима”,[2] која се разликује од анегдотских доказа или од псеудо-стручњака по томе што заснива своје закључке на подацима и објективној анализи.

Међуљудски односи варирају у степену интимности, самооткривања, трајања, реципроцитета и дистрибуције моћи. Главне теме или сврхе међуљудских односа су: породица, сродство, пријатељство, љубав, брак, посао, запослење, клубови, суседство, етичке вредности, подршка и солидарност. Међуљудски односи могу бити регулисани законом, обичајима или међусобним споразумом и чине основу друштвених група и друштава. Појављују се када људи комуницирају или делују једни са другима у специфичним друштвеним контекстима,[3] и успевају на правичним и реципрочним компромисима.[4]

Интимни односи

[уреди | уреди извор]

Романтичне везе уопште

[уреди | уреди извор]

Романтичне везе су дефинисали на безброј начина, писци, филозофи, религије, научници, а у данашње време и саветници за односе. Две популарне дефиниције љубави су Стернбергова троугласта теорија љубави и Фишерова теорија љубави.[5][6][7] Стернберг дефинише љубав у смислу интимности, страсти и посвећености, за које тврди да постоје на различитим нивоима у различитим романтичним везама. Фишер дефинише љубав као састављену од три фазе: привлачност, романтична љубав и везаност. Романтичне везе могу постојати између двоје људи било ког пола или међу групом људи (види полиаморију).

Док многи појединци препознају јединствени квалитет романтичне везе као присуство љубави, немогуће је да романтичне везе опстану без компоненте међуљудске комуникације. У оквиру романтичних веза, љубав је стога једнако тешко дефинисати. Хазан и Шавер[8] дефинишу љубав, користећи Ejнсвортову теорију привржености, као близину, емоционалну подршку, самоистраживање и невољност одвајања када се растаје од вољене особе. Друге компоненте за које се обично сматра да су неопходне за љубав су физичка привлачност, сличност,[9] реципроцитет[6] и самооткривање.[10]

Фазе живота

[уреди | уреди извор]

Ране адолесцентске везе карактеришу дружење, реципроцитет и сексуална искуства. Како одрасли у настајању сазревају, они почињу да развијају приврженост и особине бриге у својим односима, укључујући љубав, везивање, сигурност и подршку за партнере. Ране везе такође имају тенденцију да буду краће и показују већу укљученост у друштвене мреже.[11] Касније везе често су обележене смањењем учешћа у друштвеним мрежама, јер пар посвећује више времена једно другом него сарадницима.[12] Касније везе такође имају тенденцију да показују виши ниво посвећености.[11]

Већина психолога и саветника за односе предвиђа опадање интимности и страсти током времена, што бива замењено већим нагласком на дружељубивости (разликује се од адолесцентске сапутничке љубави по квалитетима брижности, посвећенисти и фокусираности на партнера). Међутим, студије парова нису откриле опадање интимности нити важности секса, интимности и страствене љубави за оне у дужим или каснијим везама.[13] Старији људи имају тенденцију да буду задовољнији у својим односима, али се суочавају са већим препрекама за улазак у нове везе него млађи или средовечни људи.[14] Посебно се старије жене суочавају са друштвеним, демографским и личним препрекама; мушкарци од 65 и више година имају скоро двоструко веће шансе да буду у браку него жене, а скоро три пута је већа вероватноћа да ће удовци излазити 18 месеци након губитка партнера у поређењу са удовицама.

Боља половина

[уреди | уреди извор]

Термин боља половина стекао је популарност током 1990-их, одражавајући све веће прихватање 'нехетеронормативних' односа. Може се користити да се избегне стварање претпоставке о полу или статусу у вези (нпр. у браку, ванбрачној заједници, грађанској заједници) интимног партнера особе. Кохабитације настављају да расту у заступљености, при чему многи партнери сматрају да је кохабитација скоро једнако озбиљна као брак или замена за брак.[14] Посебно LGBTQ особе могу се суочити са јединственим изазовима у успостављању и одржавању интимних односа. Напрезања 'унутрашње хомо-негативности' и представљање себе у складу са друштвено прихватљивим родним нормама може смањити задовољство и емоционалне и здравствене бенефиције које доживљавају у својим односима..[15][16][17] LGBTQ младима такође недостаје друштвена подршка и вршњачке везе које уживају хетеронормативни млади људи.[18] Без обзира на то, упоредна истраживања хомосексуалних и хетеросексуалних парова открила су мали број разлика у интензитету, квалитету, задовољству или посвећености односа.[19]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Berscheid E, Peplau LA (1983). „The emerging science of relationships”. Ур.: Kelley HH. Close relationships. New York: W.H. Freeman and Company. стр. 1–19. OCLC 9131639. 
  2. ^ Berscheid E (април 1999). „The greening of relationship science”. The American Psychologist. 4. 54 (4): 260—6. PMID 10217995. doi:10.1037/0003-066X.54.4.260. 
  3. ^ Ye, Jinhui; Ye, Xiaoting (4. 11. 2020). „Adolescents' interpersonal relationships, self-consistency, and congruence: Life meaning as a mediator”. Social Behavior and Personality. 48 (11): 1—11. S2CID 226526839. doi:10.2224/sbp.9428. 
  4. ^ Molm, Linda D.; Schaefer, David R.; Collett, Jessica L. (2007). „The Value of Reciprocity”. Social Psychology Quarterly. 70 (2): 199—217. JSTOR 20141780. S2CID 146252068. doi:10.1177/019027250707000208. 
  5. ^ Acker, Michele; Davis, Mark H. (1992). „Intimacy, Passion and Commitment in Adult Romantic Relationships: A Test of the Triangular Theory of Love”. Journal of Social and Personal Relationships. 9 (1): 21—50. S2CID 143485002. doi:10.1177/0265407592091002. 
  6. ^ а б Gibson, Lacey S. (20. 1. 2015). „The Science of Romantic Love: Distinct Evolutionary, Neural, and Hormonal Characteristics”. International Journal of Undergraduate Research and Creative Activities. 7: 1. doi:10.7710/2168-0620.1036Слободан приступ. 
  7. ^ Sternberg, Robert J. (1986). „A triangular theory of love.”. Psychological Review. 93 (2): 119—135. doi:10.1037/0033-295x.93.2.119. 
  8. ^ Hazan, Cindy; Shaver, Phillip (1987). „Romantic love conceptualized as an attachment process.”. Journal of Personality and Social Psychology. 52 (3): 511—524. PMID 3572722. S2CID 2280613. doi:10.1037/0022-3514.52.3.511. 
  9. ^ Vangelisti, Anita L. (2011). „Interpersonal Processes in Romantic Relationships” (PDF). Ур.: Knapp, Mark L.; Daly, John A. The SAGE Handbook of Interpersonal Communication. SAGE Publications. стр. 597—631. ISBN 978-1-4129-7474-5. S2CID 15423545. 
  10. ^ Kito M (април 2005). „Self-disclosure in romantic relationships and friendships among American and Japanese college students”. The Journal of Social Psychology. 145 (2): 127—40. PMID 15816343. S2CID 25117099. doi:10.3200/SOCP.145.2.127-140. 
  11. ^ а б Meier A, Allen G (2009). „Romantic Relationships from Adolescence to Young Adulthood: Evidence from the National Longitudinal Study of Adolescent Health”. The Sociological Quarterly. 50 (2): 308—335. PMC 4201847Слободан приступ. PMID 25332511. doi:10.1111/j.1533-8525.2009.01142.x. 
  12. ^ Merkle, Erich R.; Richardson, Rhonda A. (2004). „Digital Dating and Virtual Relating: Conceptualizing Computer Mediated Romantic Relationships”. Family Relations. 49 (2): 187—192. JSTOR 585815. doi:10.1111/j.1741-3729.2000.00187.x. 
  13. ^ Montgomery, Marilyn J.; Sorell, Gwendolyn T. (1997). „Differences in Love Attitudes across Family Life Stages”. Family Relations. 46 (1): 55—61. JSTOR 585607. doi:10.2307/585607. 
  14. ^ а б Sassler S (јун 2010). „Partnering Across the Life Course: Sex, Relationships, and Mate Selection”. Journal of Marriage and the Family. 72 (3): 557—575. PMC 3399251Слободан приступ. PMID 22822268. doi:10.1111/j.1741-3737.2010.00718.x. 
  15. ^ Mohr, Jonathan J.; Daly, Christopher A. (2008). „Sexual minority stress and changes in relationship quality in same-sex couples”. Journal of Social and Personal Relationships. 25 (6): 989—1007. S2CID 145225150. doi:10.1177/0265407508100311. 
  16. ^ Li, Tina; Dobinson, Cheryl; Scheim, Ayden; Ross, Lori (2013). „Unique Issues Bisexual People Face in Intimate Relationships: A Descriptive Exploration of Lived Experience”. Journal of Gay & Lesbian Mental Health. 17: 21—39. S2CID 145715751. doi:10.1080/19359705.2012.723607. 
  17. ^ Iantaffi A, Bockting WO (март 2011). „Views from both sides of the bridge? Gender, sexual legitimacy and transgender people's experiences of relationships”. Culture, Health & Sexuality. 13 (3): 355—70. PMC 3076785Слободан приступ. PMID 21229422. doi:10.1080/13691058.2010.537770. 
  18. ^ DeHaan S, Kuper LE, Magee JC, Bigelow L, Mustanski BS (2013). „The interplay between online and offline explorations of identity, relationships, and sex: a mixed-methods study with LGBT youth”. Journal of Sex Research. 50 (5): 421—34. PMID 22489658. S2CID 19195192. doi:10.1080/00224499.2012.661489. 
  19. ^ Roisman GI, Clausell E, Holland A, Fortuna K, Elieff C (јануар 2008). „Adult romantic relationships as contexts of human development: a multimethod comparison of same-sex couples with opposite-sex dating, engaged, and married dyads”. Developmental Psychology. 44 (1): 91—101. PMID 18194008. doi:10.1037/0012-1649.44.1.91. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]