Пређи на садржај

Суседство

С Википедије, слободне енциклопедије
Суседство Челси [en] на Менхетну у Њујорку

Суседство је географски локализована заједница унутар града или предграђа. Суседство често представља заједницу у којој се интеракција претежно одвија лицем-у-лице. „Истраживачи се нису сложили око тачне дефиниције. Суседство се обично дефинише просторно као специфично географско подручје и функционално као скуп друштвених мрежа. Суседства, стога, представљају просторне јединице у којима се појављује друштвена интеракција лицем-у-лице — личне околности и ситуације у којима становници настоје да остваре заједничке вредности, социјализују омладину и одржавају ефикасну друштвену контролу.”[1]

Преиндустријски градови[уреди | уреди извор]

Према речима урбаног теоретичара Луиса Мамфорда, „суседства, у неком првобитном, почетном облику, постоје где год се људи окупљају, у сталним породичним становима; и многе функције града имају тенденцију да се распоређују природно — то је, без икакве теоријске преокупације или политичког усмерења, у суседствима”.[2] Већина најстаријих градова широм света, онакви каквим су их археолози ископали, доказују постојање суседстава.[3] Историјски документи расветљавају живот у суседству у бројним историјским преиндустријским или незападним градовима.[4]

Суседства обично настају захваљујући социјалној интеракцији међу људима који живе једни близу других. У том смислу суседство представља локалну друштвену јединицу већу од домаћинства, која није директно под контролом града или државних службеника. У неким преиндустријским урбаним традицијама, основним комуналним функцијама као што су заштита, друштвена регулација рађања и бракова, чишћење и одржавање неформално су руководила суседства, а не градске власти; овај образац је добро документован за историјске исламске градове.[5]

Осим суседстава, већина античких и историјских градова су имали још и управне округе који су званичницима служили за опорезивање, вођење евиденције и друштвену контролу.[6] Управни окрузи су обично већи од суседстава и њихове границе могу да пресецају границе суседстава. У неким случајевима, међутим, управни окрузи се поклапају са суседствима, што је довело до високог степена регулације друштвеног живота од стране званичника. На пример, у кинеском главном граду Чанг'ан током периода Т'анг, суседства су били окрузи, а постојали су и државни функционери који су пажљиво контролисали живот и активности на нивоу суседства.[7]

Суседства у преиндустријским градовима су често имала одређени степен друштвене специјализације или диференцијације. Етничка суседства су била значајна у многим градовима у прошлости, а остала су уобичајена и у данашњим градовима. Економска специјализација, укључујући занатску производњу, трговину и друго, може бити концентрисана у суседствима, а у друштвима у којима постоји верски плурализам суседства су често специјализована по питању религије. Фактор који је допринео дистинктивности суседства и друштвеној кохезији у градовима у прошлости биле су миграције из села у град. Ово је био непрекидан процес у преиндустријским градовима, а мигранти су били склони да се доселе са рођацима и познаницима из своје сеоске прошлости.[8]

Социологија[уреди | уреди извор]

Знак суседске патроле[9][10][11] у округу Џеферсон, Колорадо

Социологија суседства је подобласт урбане социологије која проучава локалне заједнице.[12][13] Суседства се такође користе у истраживачким студијама од поштанских бројева и здравствених диспаритета, до корелације са стопама напуштања школе или употребом дрога.[14] Одређена пажња је такође посвећена посматрању суседства као мале демократије, регулисане првенствено идејама реципроцитета међу суседима.[15]

Суседства имају неколико предности као подручја за политичку анализу и арена за друштвену акцију:

  1. Суседства су уобичајена и вероватно скоро универзална, пошто би већина људи у урбанизованим срединама вероватно сматрала да живи у једном од њих.
  2. Суседства су прикладна и увек приступачна, јер сте већ у вашем суседству кад изађете кроз врата.
  3. Успешна суседска акција захтева сасвим мало специјализованих техничких вештина, а често мало или нимало новца. Акција може захтевати да се уложи мало времена, али материјални трошкови су често ниски.
  4. Са суседском акцијом, у поређењу са активношћу на ширем плану, резултати су видљивији и брже се постижу. Улице су чистије; прелази су офарбани; дрвеће је засађено; фестивал привлачи публику.
  5. Видљиви и брзи резултати су показатељи успеха, а пошто је успех подстицајан, вероватноћа за наредну суседску акцију се повећава.
  6. Пошто суседска акција обично укључује друге, овакве акције стварају или ојачавају везе и односе са другим суседима, што заузврат доводи до разних потенцијално позитивних ефеката, које је често тешко предвидети.
  7. Суседска активност може једноставно бити пријатна и забавна за оне који у њој учествују.

Осим ових погодности, многа истраживања указују на то да су јака и кохезивна суседства и заједнице повезани (врло вероватно узрочно повезани) са смањењем криминала, бољим резултатима за децу и побољшаним физичким и менталним здрављем. Социјална подршка коју јако суседство пружа може послужити као брана од разних неповољних околности.

Побољшање[уреди | уреди извор]

Суседства су била места пружања услуга или „услужних интервенција“ делом као напори да се обезбеде локалне, квалитетне услуге и да се повећа степен локалне контроле и власништва.[16] Алфред Кан је још средином 1970-их описао „искуство, теорију и модне трендове“ пружања услуга у суседству током претходне деценије, укључујући дискусију о трансферима прихода и сиромаштва.[17] Суседства, као кључни аспект заједнице, такође су место услуга за младе, укључујући децу са сметњама у развоју[18] и координисаних приступа популацији са ниским приходима.[19] Иако термин суседска организација[20] није тако уобичајен у 2015. години, ове организације су често непрофитни, понекад локални или чак финансирани центри или огранци заједнице за развој заједнице.

Активисти заједнице и економског развоја вршили су притисак за реинвестирање у локалне заједнице и суседства. Почетком 2000-их, корпорације за развој заједнице, мреже за рехабилитацију, корпорације за развој суседства и организације за економски развој радиле су заједно на решавању стамбеног фонда и инфраструктуре заједница и суседстава (нпр. друштвени центри).[21] Заједница и економски развој могу се разумети на различите начине и могу укључивати „на вери засноване“ групе и скупштине у градовима.[22]

Као целина у урбанистичком пројектовању[уреди | уреди извор]

Током 1900-их, Кларенс Пери је описао идеју о квартској јединици као самосталном стамбеном подручју у граду. Концепт је још увек утицајан у новом урбанизму. Практичари настоје да оживе традиционалну друштвеност у планском приградском становању на основу низа принципа. У исто време, суседство је место интервенција за стварање градова и заједница прилагођених узрасту (AFCC) јер многи старије одрасле особе имају тенденцију да имају ужи животни простор. Студије урбанистичког дизајна стога користе суседство као јединицу анализе.[23]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Schuck, Amie and Dennis Rosenbuam (2006) Promoting Safe and Healthy Neighborhoods: What Research Tells Us about Intervention, The Aspen Institute
  2. ^ Mumford, Lewis (1954) The Neighborhood and the Neighborhood Unit. Town Planning Review 24:256–270, pp. 258
  3. ^ Spence, Michael W. (1992) Tlailotlacan, a Zapotec Enclave in Teotihuacan. In Art, Ideology, and the City of Teotihuacan, edited by Janet C. Berlo, pp. 59–88. Dumbarton Oaks, Washington, DC. Stone, Elizabeth C. (1987) Nippur Neighbourhoods. Studies in Ancient Oriental Civilization vol. 44. Oriental Institute, University of Chicago, Chicago
  4. ^ Heng, Chye Kiang (1999) Cities of Aristocrats and Bureaucrats: The Development of Medieval Chinese Cityscapes. University of Hawai'i Press, Honolulu. Marcus, Abraham (1989) The Middle East on the Eve of Modernity: Aleppo in the Eighteenth Century. Columbia University Press, New York. Smail, Daniel Lord (2000) Imaginary Cartographies: Possession and Identity in Late Medieval Marseille. Cornell University Press, Ithaca
  5. ^ Abu-Lughod, Janet L. (1987) The Islamic City: Historic Myth, Islamic Essence, and Contemporary Relevance. International Journal of Middle Eastern Studies 19:155–176.
  6. ^ Dickinson, Robert E. (1961) The West European City: A Geographical Interpretation. Routledge & Paul, London, pp. 529. See also: Jacobs, Jane (1961) The Death and Life of Great American Cities. Random House, New York, pp. 117.
  7. ^ Xiong, Victor Cunrui (2000) Sui-Tang Chang'an: A Study in the Urban History of Medieval China. Center for Chinese Studies, University of Michigan, Ann Arbor.
  8. ^ Kemper, Robert V. (1977) Migration and Adaptation: Tzintzuntzan Peasants in Mexico City. Sage Publications, Beverly Hills. Greenshields, T. H. (1980) "Quarters" and Ethnicity. In The Changing Middle Eastern City, edited by G. H. Blake and R. I. Lawless, pp. 120–140. Croom Helm, London.l;
  9. ^ Rasenberger, Jim (октобар 2006). „Nightmare On Austin Street”. American Heritage Magazine. 
  10. ^ Jacobs, J. (1961). The Death and Life of Great American Cities. New York, NY: Vintage Books.
  11. ^ Palmer, B. (2012, March 21). Do Neighborhood Watch Programs Decrease Crime? Retrieved April 29, 2017, from http://www.slate.com/articles/news_and_politics/explainer/2012/03/trayvon_martin_killing_george_zimmerman_was_part_of_a_neighborhood_watch_do_those_actually_decrease_crime_.html
  12. ^ Wellman, B. & Leighton, B. (1979, March). Networks, neighbourhoods and communities: Approaches to the study of the community question. Urban Affairs Quarterly, 14(3): 363-390.
  13. ^ Warren, D. (1977). The functional diversity of urban neighbourhoods. Urban Affairs Quarterly, 13(2): 151-180.
  14. ^ Overman, H.G. (2002). Neighborhood effects in large and small neighborhoods. Urban Studies, 39(1): 117-130.
  15. ^ Rosenblum, Nancy L. (2020-12-01). „The Democracy of Everyday Life in Disaster: Holding Our Lives in Their Hands”. Democratic Theory. 7 (2): 69—74. ISSN 2332-8894. doi:10.3167/dt.2020.070209Слободан приступ. 
  16. ^ King, B. & Meyers, J. (1996). The Annie E. Casey Foundation's mental health initiative for urban children. (pp. 249-261). In: B. Stroul & R.M. Friedman, Children's Mental Health. Baltimore, MD: Paul H. Brookes.
  17. ^ Kahn, A.J. (1976). Service delivery at the neighborhood level: Experience, theory and fads. Social Service Review, 50(1): 23-56.
  18. ^ Kutash, K., Duchnowski, A.J., Meyers, J. & King, B. (1997). Ch. 3: Community and neighborhood-based services for youth. In: S. Henggeler & A. B. Santor, Innovative Approaches to Difficult to Treat Populations. Washington, DC: American Psychiatric Press.
  19. ^ Riessman, F. (1967). A neighborhood-based mental health approach. (pp.1620184). In: E. Cowen, E. Gardier, & M. Zak, Emergent Approaches to Mental Health Problems. NY, NY: Appleton-Century-Crofts.
  20. ^ Cunningham, J V. & Kotler, M. (1983). Building Neighborhood Organizations. Notre Dame & London: Notre Dame Press.
  21. ^ Rubin, H.J. (2000). Renewing Hope Within Neighborhoods of Despair: The Community-Based Development Model. Albany, NY: State University of New York.
  22. ^ Mc Roberts, O.M. (2001, January/February). Black Churches, community and development. Shelterforce Online. Washington, DC: Author. at nhi.org
  23. ^ Gan, Daniel R. Y.; Fung, John Chye; Cho, Im Sik (2019). „Neighborhood Experiences of People Over Age 50: Factor Structure and Validity of a Scale”. The Gerontologist. 60 (8): e559—e571. PMID 31504478. doi:10.1093/geront/gnz111Слободан приступ. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Barzilai, Gad. 2003. Communities and Law: Politics and Cultures of Legal Identities. Ann Arbor: University of Michigan Press.
  • Beck, U. 1992. Risk Society: Towards a New Modernity. London: Sage: 2000. What is globalization? Cambridge: Polity Press.
  • Chavis, D.M., Hogge, J.H., McMillan, D.W., & Wandersman, A. 1986. "Sense of community through Brunswick's lens: A first look." Journal of Community Psychology, 14(1), 24–40.
  • Chipuer, H.M., & Pretty, G.M.H. (1999). A review of the Sense of Community Index: Current uses, factor structure, reliability, and further development. Journal of Community Psychology, 27(6), 643–58.
  • Christensen, K., et al. (2003). Encyclopedia of Community. 4 volumes. Thousand Oaks, CA: Sage.
  • Cohen, A. P. 1985. The Symbolic Construction of Community. Routledge: New York.
  • Durkheim, Émile. 1950 [1895] The Rules of Sociological Method. Translated by S.A. Solovay and J.H. Mueller. New York: The Free Press.
  • Cox, F., J. Erlich, J. Rothman, and J. Tropman. 1970. Strategies of Community Organization: A Book of Readings. Itasca, IL: F.E. Peacock Publishers.
  • Effland, R. 1998. The Cultural Evolution of Civilizations Mesa Community College.
  • Giddens, A. 1999. "Risk and Responsibility" Modern Law Review 62(1): 1–10.
  • James, Paul (1996). Nation Formation: Towards a Theory of Abstract CommunityНеопходна слободна регистрација. London: Sage Publications. 
  • Lenski, G. 1974. Human Societies: An Introduction to Macrosociology. New York: McGraw-Hill, Inc.
  • Long, D.A., & Perkins, D.D. (2003). Confirmatory Factor Analysis of the Sense of Community Index and Development of a Brief SCI. Journal of Community Psychology, 31, 279–96.
  • Lyall, Scott, ed. (2016). Community in Modern Scottish Literature. Brill | Rodopi: Leiden | Boston.
  • Nancy, Jean-Luc. La Communauté désœuvrée – philosophical questioning of the concept of community and the possibility of encountering a non-subjective concept of it
  • Muegge, Steven (2013). „Platforms, communities and business ecosystems: Lessons learned about entrepreneurship in an interconnected world”. Technology Innovation Management Review. 3 (February): 5—15. doi:10.22215/timreview/655Слободан приступ. Архивирано из оригинала 08. 11. 2018. г. Приступљено 05. 03. 2022. 
  • Newman, D. 2005. Sociology: Exploring the Architecture of Everyday Life, Chapter 5. "Building Identity: Socialization" Архивирано 2012-01-06 на сајту Wayback Machine Pine Forge Press. Retrieved: 2006-08-05.
  • Putnam, R.D. 2000. Bowling Alone: The collapse and revival of American community. New York: Simon & Schuster
  • Sarason, S.B. 1974. The psychological sense of community: Prospects for a community psychology. San Francisco: Jossey-Bass. 1986. "Commentary: The emergence of a conceptual center." Journal of Community Psychology, 14, 405–07.
  • Smith, M.K. 2001. Community. Encyclopedia of informal education. Last updated: January 28, 2005. Retrieved: 2006-07-15.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Медији везани за чланак Суседство на Викимедијиној остави