Istorija Tajlanda
Tajlanđani, koji su originalno živeli u Kmerskom carstvu, migrirali su u Indokinu tokom perioda od više vekova. Smatra se da reč Siam (สยาม) potiče iz palija (suvaṇṇabhūmi, „zemlja zlata”) ili sanskrtske reči श्याम (śyāma, „mračno”) ili monske reči ာမည (rhmañña, „stranac”), i da verovatno ima isti koren kao Šan i Ahom. S druge strane kineski: 暹羅; pinjin: Xiānluó bilo je ime za severno kraljevstvo s centrom u Sukotahu i Savankaloku, dok je za Tajlanđane, naziv zemlje uvek bio Mjuang Taj.[1]
Sijam kao naziv zemlje za zapadnjake verovatno je potekao od Portugalaca. Portugalske hronike napominju da je Boromatrajlokanat, kralj Ajutajskog kraljevstva, poslao ekspediciju u Malakijski sultanat na južnom vrhu Malajskog poluostrva 1455. godine. Nakon njihovog osvajanja Malake 1511. godine, Portugalci su poslali diplomatsku misiju u Ajutaju. Vek kasnije, 15. avgusta 1612. godine, trgovci Britanske istočnoindijske kompanije sa akreditacijom kralja Džejmsa I, prispeli su na na Sijamski zaliv.[2]:18 „Do kraja 19. veka, naziv Sijam je postao toliko uvrežen u geografskoj nomenklaturi da se verovalo da će to ime i nijedno drugo ostati ustaljeno.”[2]:16
Indijanizovana kraljevstva, kao što su Mon, Kmersko carstvo i malajske države Malajskog poluostrva i Sumatre, vladali su regionom. Tajlanđani su osnovali svoje države: Ngoenjang, Sukotajsko kraljevstvo, Kraljevstvo Đijang Maj, Lanataj i Ajutajsko kraljevstvo. Te države su se međusobno borile i bile su pod stalnom pretnjom Kmera, Burme i Vijetnama. Mnogo kasnije, evropske kolonijalne sile su postale pretnja u 19. i ranom 20. veku, ali Tajland je preživeo kao jedina država jugoistočne Azije koja je izbegla evropsku kolonijalnu vlast zbog centralizujućih reformi koje je doneo kralj Čulalongkorn i zbog toga što su Francuzi i Britanci odlučili da to bude neutralna teritorija, kako bi se izbegli sukobi između njihovih kolonija. Nakon okončanja apsolutne monarhije 1932. godine, Tajland je izdržao šezdeset godina gotovo trajne vojne vladavine pre uspostavljanja demokratski izabranog vladinog sistema. U 2014. godini došlo je do još jednog državnog udara.
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ de Campos, J. J. (1941). „The Origin of the Tical” (PDF). Journal of the Siam Society. 33.2c. P.1 and footnote 1. Приступљено 13. 6. 2013.
- ↑ 2,0 2,1 Wright, Arnold; Breakspear, Oliver T, ур. (2008) [1908]. „History” (PDF). Twentieth Century Impressions of Siam. London: Lloyds Greater Britain Publishing Co. Приступљено 7. 10. 2011.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Winichakul, Thongchai (1984). Siam Mapped. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1974-3.
- Wyatt, David. Thailand: A Short History . Yale University Press. 2003. ISBN 978-0-300-08475-7.
- Jean Baptiste Pallegoix (Bishop of Mallos) (1854). Description du Royaume Thai ou Siam. Volume 2 of Description du Royaume Thai ou Siam: comprenant la topographie, histoire naturelle, moeurs et coutumes, legislation, commerce, industrie, langue, litt?rature, religion, annales des Thai et pr?cis historique de la mission : avec cartes et gravures, Jean Baptiste Pallegoix (Bishop of Mallos). Au profit de la mission de Siam. стр. 637. Приступљено 1. 7. 2011.
- Schlegel, Gustaaf (1901). Siamese studies. Oriental Printing-Office, formerly E.J. Brill. стр. 128. Приступљено 1. 7. 2011.
- Siamese studies. Brill Archive. 1902. Приступљено 1. 7. 2011.
- Walter Armstrong Graham (1913). Siam: a handbook of practical, commercial, and political information (2 изд.). F. G. Browne. стр. 637. Приступљено 1. 7. 2011.
- Sir John Bowring (1857). The kingdom and people of Siam: with a narrative of the mission to that country in 1855, Volume 1. J. W. Parker. Приступљено 1. 7. 2011.
- N. A. McDonald (1871). Siam: its government, manners, customs, &c. A. Martien. стр. 213. Приступљено 1. 7. 2011.
- Peter Anthony Thompson (1910). Siam: an account of the country and the people. J. B. Millet. стр. 330. Приступљено 1. 7. 2011.
- Mary Lovina Cort (1886). Siam: or, The heart of farther India. A. D. F. Randolph & Co. стр. 399. Приступљено 1. 7. 2011.
- George Blagden Bacon (1873). Siam: the land of the white elephant, as it was and is. Scribner, Armstrong. стр. 347. Приступљено 1. 7. 2011.
- Smith, Samuel John, ур. (1871). The Siam Repository: Containing a Summary of Asiatic Intelligence, Volume 3. Printed at S. J. Smith's office. Приступљено 24. 4. 2014.
- Twentieth century impressions of Siam its history, people, commerce, industries, and resources, with which is incorporated an abridged edition of Twentieth century impressions of British Malaya. (1908) Editor in chief: Arnold Wright. Assistant editor: Oliver T. Breakspear. Published by Lloyds Greater Britain Publishing Company. London. Library of Congress classification: DS565.W7. Survey and map making in Siam. Open Library
- Thailand Country Study for the Library of Congress, 1987. Barbara Leitch LePoer, editor. This text comes from the Country Studies Program, formerly the Army Area Handbook Program. The Country Studies Series presents a description and analysis of the historical setting and the social, economic, political, and national security systems and institutions of countries throughout the world.
- Baker, Chris; Phongpaichit, Pasuk (2017), A History of Ayutthaya, Cambridge University Press, ISBN 978-1-107-19076-4.
- Baker, Chris (2002), „From Yue To Tai” (PDF), Journal of the Siam Society, 90 (1–2): 1—26.
- Taylor, Keith W. (1991), The Birth of Vietnam, University of California Press, ISBN 978-0-520-07417-0.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 |
Istorija Tajlanda na Vikimedijinoj ostavi. |
- This Ancient Land of Dinosaurs, Siamoid, Siamese, and Thais; English and Thai