Зечеви

Зечеви
	Поларни зец; (Lepus arcticus)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Lagomorpha
Породица:	Leporidae; Fischer de Waldheim, 1817
Родови
	Pentalagus; Bunolagus; Nesolagus; Romerolagus; Brachylagus; Sylvilagus; Oryctolagus; Poelagus; Caprolagus; Pronolagus; Lepus;

Зечеви (лат. Leporidae) су породица сисара из реда двозубаца (Lagomorpha).^[1] Крупније врсте из породице називају се зечеви и налазе се у роду зец (Lepus), док се ситније врсте из осталих десет родова називају кунићи. Породица зечева укључује више од 60 врста, од којих се око половине налази у роду зец (Lepus).

Разлика између зечева и кунића[уреди | уреди извор]

Поред величине, зечеви и кунићи разликују се и по томе што су уши и задње ноге зечева дуже него код кунића. Као и по томе што су склоништа кунића јазбине у земљи које сами себи копају (са изузетком већине америчких врста кунића^[2]), док зечеви праве склоништа на површини.^[3] Млади зечеви се рађају скоро потпуно способни за самостални живот, док се млади кунићи рађају без длаке и слепи, а прогледају тек после две недеље. Зечеви живе усамљенички, док кунићи живе у групама. Такође, кунићи се лакше припитомљавају него зечеви.^[4]

Опис[уреди | уреди извор]

Заједничко за све врсте из породице зечева (Leporidae) је тело прилагођено брзом кретању. Зечеви (Leporidae) имају дуже задње ноге од предњих. На предњим ногама имају по пет прстију, а на задњим по четири прста. Стопала су им длакава, што им помаже при трчању, јер боље приањају уз подлогу, а имају и јаке канџе на свим прстима. Уши су им дуге, покретне и имају одличан слух. Очи су им велике и имају одличан ноћни вид, што је веома значајно имајући у виду да су они углавном активни у сумрак, ноћу и у свитање.^[5]

Најмањи представник породице зечева (Leporidae) је пигмејски кунић (Brachylagus idahoensis), који достиже дужину од 25 до 29cm и тежину од око 300g, а највећи је европски зец (Lepus europaeus), који достиже дужину од 50–76cm и тежину од 2,5 до 5kg.

Зечеви (Leporidae) су биљоједи,^[6]^[7] који се хране претежно травом и зељастим биљем, као и лишћем, воћем и семењем.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Зечеви су аутохтони на свим континентима осим Антарктика и Аустралије. А као инвазивна врста насељени су у Аустралију и на многа острва Океаније (европски кунић), где представљају озбиљан еколошки проблем.

Класификација[уреди | уреди извор]

Породица Зечеви (Leporidae):^[8]

Род Pentalagus
- Амамски кунић
  (Pentalagus furnessi)
Род Bunolagus
- Речни кунић или бушмански кунић
  (Bunolagus monticularis)
Род Nesolagus
- Суматрански пругасти кунић
  (Nesolagus netscheri)
- Анамитски пругасти кунић
  (Nesolagus timminsi)
Род Romerolagus
- Вулкански кунић
  (Romerolagus diazi)
Род Brachylagus
- Пигмејски кунић
  (Brachylagus idahoensis)
Род Sylvilagus
- Подрод Tapeti
  - Мочварни кунић
    (Sylvilagus aquaticus)
  - Тапити или бразилски кунић или шумски кунић
    (Sylvilagus brasiliensis)
  - Костарикански кунић
    (Sylvilagus dicei)
  - Омилтемски кунић
    (Sylvilagus insonus)
  - Мочварски кунић
    (Sylvilagus palustris)
  - Венецуелански низијски кунић
    (Sylvilagus varynaensis)
- Подрод Sylvilagus
  - Пустињски кунић или пустињски памучнорепи кунић
    (Sylvilagus audubonii)
  - Монсонопланински кунић или монсонопланински памучнорепи кунић
    (Sylvilagus cognatus)
  - Мексички кунић или мексички памучнорепи кунић
    (Sylvilagus cunicularis)
  - Источноамерички кунић или флоридски памучнорепи кунић
    (Sylvilagus floridanus)
  - Тресмаријашки кунић или тресмаријашки памучнорепи кунић
    (Sylvilagus graysoni)
  - Планински кунић или планински памучнорепи кунић
    (Sylvilagus nuttallii)
  - Апалачки кунић или апалачки памучнорепи кунић
    (Sylvilagus obscurus)
  - Тексашки кунић или тексашки памучнорепи кунић
    (Sylvilagus robustus)
  - Новоенглески кунић или новоенглески памучнорепи кунић
    (Sylvilagus transitionalis)
- Подрод Microlagus
  - Калифорнијски чекињасти кунић
    (Sylvilagus bachmani)
  - Санхозеански чекињасти кунић
    (Sylvilagus mansuetus)
Род Oryctolagus
- Европски кунић или дивљи кунић
  (Oryctolagus cuniculus)
Род Poelagus
- Буњороански кунић
  (Poelagus marjorita)
Род Pronolagus
- Наталски кунић
  (Pronolagus crassicaudatus)
- Риђи кунић или џејмсонов кунић
  (Pronolagus randensis)
- Смитов кунић
  (Pronolagus rupestris)
- Хјуитов кунић
  (Pronolagus saundersiae)
Род Caprolagus
- Чекињасти кунић или асамски кунић
  (Caprolagus hispidus)
Род зец (Lepus)
- Подрод Macrotolagus
  - Зец антилопа
    (Lepus alleni)
- Подрод Poecilolagus
  - Амерички зец
    (Lepus americanus)
- Подрод Lepus
  - Поларни зец
    (Lepus arcticus)
  - Аљаскански зец
    (Lepus othus)
  - Бели зец или планински зец
    (Lepus timidus)
- Подрод Proeulagus
  - Црнорепи зец или амерички пустињски зец или велики кунић
    (Lepus californicus)
  - Белобоки зец или мексички зец
    (Lepus callotis)
  - Капски зец
    (Lepus capensis)
  - Тевантепечки зец
    (Lepus flavigularis)
  - Еспиритусантоански зец или острвски зец или црни зец или црносмеђи зец
    (Lepus insularis)
  - Савански зец
    (Lepus saxatilis)
  - Пустињски зец
    (Lepus tibetanus)
  - Зец толај
    (Lepus tolai)
- Подрод Eulagos
  - Кантабријски зец
    (Lepus castroviejoi)
  - Јунански зец
    (Lepus comus)
  - Корејски зец
    (Lepus coreanus)
  - Италијански зец или корзикански зец
    (Lepus corsicanus)
  - Европски зец или обични зец или дивљи зец
    (Lepus europaeus)
  - Иберијски зец
    (Lepus granatensis)
  - Манџурски зец
    (Lepus mandschuricus)
  - Тибетански вунасти зец или тибетански зец
    (Lepus oiostolus)
  - Етиопски горски зец
    (Lepus starcki)
  - Белорепи зец
    (Lepus townsendii)
- Подрод Sabanalagus
  - Етиопски зец
    (Lepus fagani)
  - Афрички савански зец
    (Lepus microtis)
- Подрод Indolagus
  - Хајнански зец
    (Lepus hainanus)
  - Индијски зец
    (Lepus nigricollis)
  - Бурмански зец
    (Lepus peguensis)
- Подрод Sinolagus
  - Кинески зец
    (Lepus sinensis)
- Подрод Tarimolagus
  - Јаркандски зец
    (Lepus yarkandensis)
- Подрод Incertae sedis
  - Јапански зец
    (Lepus brachyurus)
  - Абисинијски зец
    (Lepus habessinicus)

Референце[уреди | уреди извор]

^ Wilson & Reeder`s "Mamal Species of the World" 3.ed.
^ Кунићи Северне и Јужне Америке
^ „Разлика кунић-зец”. Архивирано из оригинала 03. 04. 2013. г. Приступљено 06. 12. 2016.
^ Пријатељи животиња: Кунићи као кућни љубимци
^ Chapman, J.; Schneider, E. (1984). MacDonald, D. ed. "The Encyclopedia of Mammals". New York: Facts on File. стр. 714–719.
^ Best, Troy L.; Henry, Travis Hill (1994). „Lepus arcticus”. Mammalian Species.
^ „Snowshoe Hare”. eNature: FieldGuides. eNature.com. 2007. Архивирано из оригинала 16. 01. 2009. г. Приступљено 09. 12. 2016.
^ Hoffman, R.S.; Smith, A.T. (2005). "Order Lagomorpha". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. "Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference" pp. 194–211.

Литература[уреди | уреди извор]

Hoffman, R.S.; Smith, A.T. (2005). „Order Lagomorpha”. Ур.: Wilson, Don E.; Reeder, DeeAnn M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference. JHU Press. стр. 194—211. ISBN 978-0-8018-8221-0.
Chapman, J.; Schneider, E. (1984). MacDonald, D., ур. "The Encyclopedia of Mammals". New York: Facts on File. стр. 714–719. ISBN 0-87196-871-1.
Best, Troy L.; Henry, Travis Hill (1994). „Lepus arcticus”. Mammalian Species. American Society of Mammalogists (објављено 2. 6. 1994) (457): 1—9. OCLC 46381503. doi:10.2307/3504088.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Wilson & Reeder`s "Mamal Species of the World" 3.ed.

[2] Кунићи Северне и Јужне Америке

[3] „Разлика кунић-зец”. Архивирано из оригинала 03. 04. 2013. г. Приступљено 06. 12. 2016.

[4] Пријатељи животиња: Кунићи као кућни љубимци

[5] Chapman, J.; Schneider, E. (1984). MacDonald, D. ed. "The Encyclopedia of Mammals". New York: Facts on File. стр. 714–719.

[6] Best, Troy L.; Henry, Travis Hill (1994). „Lepus arcticus”. Mammalian Species.

[7] „Snowshoe Hare”. eNature: FieldGuides. eNature.com. 2007. Архивирано из оригинала 16. 01. 2009. г. Приступљено 09. 12. 2016.

[8] Hoffman, R.S.; Smith, A.T. (2005). "Order Lagomorpha". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. "Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference" pp. 194–211.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]