За београдске црвено-беле наступала је од 2002. до 2006. године. Учествовала је у освајању две титуле првака 2003. и 2004. године и једног националног купа 2003. године. Била је то сјајна генерација Звезде у којој су поред Маје главне роле имале Ања Спасојевић, Ивана Ђерисило, Драгана Илић, Слађана Ерић… Маја је у последњој сезони у клубу (2005/06) понела и капитенску траку, а у лигашком делу првенства је на 18 сусрета уписала 90 освојених поена.[1]
По одласку из црвено-белог табора носила је дрес румунског Метал Галација од 2006. до 2008. године, са којим је освојила две шампионске титуле 2007. и 2008. године. Сезону 2008/09. провела је у италијанском Монте Скјаву са којим је тријумфовала у Челенџ купу, када је проглашена и за најбољег техничара финалног турнира овог европског такмичења. Наступала је и за турски Езачибаши (2009/10), а са Олимпијакосом је освојила Куп Грчке 2011. године. У италијанској Модени је играла у сезони 2011/12, кратко је била и у панчевачком Динаму, а у сезони 2012/13 носила је дрес Импела из Вроцлава. Од 2013. године је била члан пољског Хемика са којим је освојила три трофеја – два шампионата Пољске 2014. и 2015. и Куп Пољске 2014. године. Проглашена је и за најбољег техничара финалног турнира Лиге шампиона 2015. године. У сезони 2015/16 носила је дрес италијанске Пјаченце.
Трофејна одбојкашица оставила је дубок траг у репрезентацији Србије коју тренутно предводи као капитен. Одиграла је рекордних 230 утакмица за националну селекцију и учествовала је у освајању златне медаље на Европском првенству 2011. године, које су заједнички организовале Србија и Италија. Са шампионата Старог континента има и сребро из 2007. године. На оба првенства проглашена је за најбољег техничара на турниру. На Светском првенству освојила је бронзу у Јапану 2006. године, а у колекцији има и три злата у Европској лиги 2009, 2010. и 2011. године. У освајању све три златне медаље проглашавана је за најбољег техничара, што довољно говори колико је добар учинак имала у највећим успесима у историји српске одбојке. У Европској лиги има и једну бронзу из 2012. године, а у њеном власништву су такође и бронзане медаље са Светских Гран прија из 2011. и 2013. године и сребро са Универзијаде 2009. године. Четири пута је учествовала и на Олимпијским играма у Пекингу 2008, Лондону 2012., Рио де Жанеиру 2016. и Токију 2020.
Освојила је златну медаљу на Светском првенству 2018. године у Јапану, прву у историји српске одбојке.[2] На Олимпијским играма у Токију 2020, освојила је бронзану медаљу, а Србија је победила Јужну Кореју у борби за бронзу.[3] На Европском првенству 2021. године чија је завршница одржана у Београду, освојила је сребрну медаљу.[4]
Поштар Зрењанин (2002–2003)
Метал Галати (2006–2008)
Монте Скјаво Јеси (2008–2009)
Еџзаџибаши (2009–2010)
Олимпијакос (2010–2011)
Динамо Панчево (2011)
Импел Вроцлав (2012–2013)
Динамо Москва (2018–2019)
златна медаља
