Пређи на садржај

Маја Огњеновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Маја Огњеновић
Маја Огњеновић 2018.
Лични подаци
Пуно име Маја Огњеновић
Датум рођења (1984-08-06)6. август 1984.(40 год.)
Место рођења Зрењанин, СР Србија, СФР Југославија
Држављанство Србија
Висина 1,83 м
Информације о каријери
Позиција Техничар
Тренутни клуб Скандичи
Број 10
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација
2002— Србија

Маја Огњеновић (Зрењанин, 6. август 1984) српска је одбојкашица. Игра на позицији техничара. Тренутно наступа за италијански Скандичћи и репрезентацију Србије.

Каријеру је почела у зрењанинском Поштару одакле је 2002. године прешла у ЖОК Црвена звезда. Касније је у иностранству променила многобројне клубове.

Проглашена је за најбољу техничарку на Европској лиги 2010. као и на Европском првенству 2011.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Црвена звезда

[уреди | уреди извор]

За београдске црвено-беле наступала је од 2002. до 2006. године. Учествовала је у освајању две титуле првака 2003. и 2004. године и једног националног купа 2003. године. Била је то сјајна генерација Звезде у којој су поред Маје главне роле имале Ања Спасојевић, Ивана Ђерисило, Драгана Илић, Слађана Ерић… Маја је у последњој сезони у клубу (2005/06) понела и капитенску траку, а у лигашком делу првенства је на 18 сусрета уписала 90 освојених поена.[1]

Иностранство

[уреди | уреди извор]

По одласку из црвено-белог табора носила је дрес румунског Метал Галација од 2006. до 2008. године, са којим је освојила две шампионске титуле 2007. и 2008. године. Сезону 2008/09. провела је у италијанском Монте Скјаву са којим је тријумфовала у Челенџ купу, када је проглашена и за најбољег техничара финалног турнира овог европског такмичења. Наступала је и за турски Езачибаши (2009/10), а са Олимпијакосом је освојила Куп Грчке 2011. године. У италијанској Модени је играла у сезони 2011/12, кратко је била и у панчевачком Динаму, а у сезони 2012/13 носила је дрес Импела из Вроцлава. Од 2013. године је била члан пољског Хемика са којим је освојила три трофеја – два шампионата Пољске 2014. и 2015. и Куп Пољске 2014. године. Проглашена је и за најбољег техничара финалног турнира Лиге шампиона 2015. године. У сезони 2015/16 носила је дрес италијанске Пјаченце.

Репрезентативна каријера

[уреди | уреди извор]

Трофејна одбојкашица оставила је дубок траг у репрезентацији Србије коју тренутно предводи као капитен. Одиграла је рекордних 230 утакмица за националну селекцију и учествовала је у освајању златне медаље на Европском првенству 2011. године, које су заједнички организовале Србија и Италија. Са шампионата Старог континента има и сребро из 2007. године. На оба првенства проглашена је за најбољег техничара на турниру. На Светском првенству освојила је бронзу у Јапану 2006. године, а у колекцији има и три злата у Европској лиги 2009, 2010. и 2011. године. У освајању све три златне медаље проглашавана је за најбољег техничара, што довољно говори колико је добар учинак имала у највећим успесима у историји српске одбојке. У Европској лиги има и једну бронзу из 2012. године, а у њеном власништву су такође и бронзане медаље са Светских Гран прија из 2011. и 2013. године и сребро са Универзијаде 2009. године. Четири пута је учествовала и на Олимпијским играма у Пекингу 2008, Лондону 2012., Рио де Жанеиру 2016. и Токију 2020.

Освојила је златну медаљу на Светском првенству 2018. године у Јапану, прву у историји српске одбојке.[2] На Олимпијским играма у Токију 2020, освојила је бронзану медаљу, а Србија је победила Јужну Кореју у борби за бронзу.[3] На Европском првенству 2021. године чија је завршница одржана у Београду, освојила је сребрну медаљу.[4]

  • Савезна Република Југославија Поштар Зрењанин (2002–2003)
  • Србија и Црна Гора Црвена звезда (2003–2006)
  • Румунија Метал Галати (2006–2008)
  • Италија Монте Скјаво Јеси (2008–2009)
  • Турска Еџзаџибаши (2009–2010)
  • Грчка Олимпијакос (2010–2011)
  • Србија Динамо Панчево (2011)
  • Италија Модена (2012)
  • Пољска Импел Вроцлав (2012–2013)
  • Пољска Хемик Полис (2013–2015)
  • Италија Пјаћенца (2015–2016)
  • Турска Еџзаџибаши (2016–2018)
  • Русија Динамо Москва (2018–2019)
  • Турска ВакифБанк (2019-2021)
  • Турска Еџзаџибаши (2021-2023)
  • Италија Скандићи (2023–)

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]

Признања

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „На данашњи дан рођена Маја Огњеновић”. mojacrvenazvezda.net. 6. 8. 2015. Приступљено 18. 8. 2015. 
  2. ^ „Odbojkašice ispisale istoriju – Srbija je svetski prvak!”. 20. 10. 2018. Приступљено 20. 10. 2018. 
  3. ^ „Odbojkašice dominantno do bronze – pao je rekord iz Rija!”. b92.net. 8. 8. 2021. Приступљено 8. 8. 2021. 
  4. ^ „Srpske heroine nisu izdržale – Italija je šampion Evrope”. b92.net. Приступљено 5. 9. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]