Matica (pčela)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Matica je zrela ženka u pčelinjem društvu, čiji je zadatak nošenje jaja i time ostvaruje opstanka društva, kao i držanje pčelinjeg društva na okupu putem feromona koje luči. Iz oplođenih jaja se razvijaju pčele (radilice ili matice), dok iz neoplođenih se razvijaju mužjaci (trutovi). Jedno pčelinje društvo može da ima samo jednu maticu. Ukoliko se desi da se izleže više matica, doći će do podele društva prirodnim rojenjem. Maticu oplođavaju trutovi. Tokom života matica izleće iz košnice samo jednom, pri parenju, i izuzetno ako dođe do rojenja. Oplođena matica polaže jaja u ćelije saća. Iz najvećeg broja jaja izlegu se radilice, iz malog broja jaja izlegu se trutovi, a iz nekoliko posebno ugrađenih matičnjaka izlegu se matice. Luči hormone po kojima je pčele prepoznaju.

Matica
Razvoj matice


Razvitak matice

Razvitak matice[уреди]

Matica se rađa iz jajeta, a da li će opstati zavisi od ishrane[1]. Dnevno matica može sneti od 3000 do 5000 jaja. Matica se, od pčele radilice, razlikuje i po izgledu. Njeno telo je mnogo duže i trbušni deo tela je otvorenije (bronzane) boje, noge su duže, a leđa bez dlačica. Na zadnjim nogama ona nema korpice za odlaganje cvetnog praha (kao radilice) i oblik žaoke je drugačiji nego kod radilice. Matica se u košnici kreće u pravcu kretanja Sunca. Ujutro je na istočnom djelu košnice, u podne je između središnjih ramova, a uveče na zapadnoj strani.

Izlaganje larve kod pčela traje 6 dana, kod matica – 5, a kod trutova – 7 dana. Prva tri dana mlade pčele hraniteljice hrane larve pčela, matica i trutova mlečom, koji sadrti sekrecije gornjovilicne i pod ždrelne zlezde i bogat je lako usvojivim hranljivim materijama i biostimulatorima. Smatra se (Zerebkin) da u sastav mleca ulazi i sekrecija temene žlezde, koja je bogata masnoćama. Tre?eć dana hrani larvi pčela i trutova pčele dodaju i kašicu od meda i polena, koju pripremaju u svojoj mednoj voljki, a od ?etvrtog dana do kraja tog stadijuma samo kašicu. Larve matica se u toku celog perioda bogato hrane samo mlečom, što omogućava da se od njih odgaje polno razvijene zenke matice. Sa povećanjem larve matice pčele postepeno izvlaće i zidove matičnjaka. Pčele hraniteljice posećuju larvu prosečno 1300 puta dnev­no, da bi joj dali hrane, ili oko 8.000 puta u toku celog razvo­ja. Pomoću peristaltičkih pokreta tela larva se kreće kružno na dnu ćelije i kroz usni otvor ona prima hranu, koja prelazi kroz prednje u srednje crevo. Nesvareni ostaci hrane se ne izba­cuju u ćeliji već se gomilaju u srednjem crevu, zbog toga je ono dosta veliko i zauzima skoro čitavu supljinu tela. Na taj način se hrana u ćeliji ne prlja ekstrementima. Zahvaljujući pojača­nom hranjenju, larva brzo raste i gomila velike zalihe hranlji­vih materija – masno telo.

Uslovi potrebni da bi se odgajile visoko kvalitetne matice[уреди]

Jaja ili larvice u najmlađem stadijumu razvoja. Pčele negovateljice starosti od 5-15 dana koje izlučuju matični mleč i vosak. Polen ili polenska pogača koja bi pčelama negovateljicama obezbedila neophodne protein za lučenje mleča. Med ili šećerni sirup koji bi stimulisao lučenje voska.

Zamena stare matice[уреди]

Dodavanje mladih matica radi zamene starih nije lako niti jednostavno, osim ako se obavlja za vreme obilne paše.Generalno važe sledeća pravila: mlade matice se ne dodaju u pčelinje zajednice u kojima postoji matica trutuša (lažna matica) ili u zajednice u kojima postoje izgrađeni matičnjaci. Isto tako, što je populacija pčela u košnici starija, to će teže bit prihvaćena mlada matica. Obzirom da bez mlade matice nama jakog pčelinjeg društva, a time niti dobrog prinosa meda, neophodno je jednom godišnje zameniti stare matice mladima. Kao pokretnom pčelaru iznimno je važno održavati pčelinja društva jakima, te stoga uvek se ima rezervi nukleuse s mladim maticama, a po potrebi nabavljam i matice iz uzgoja. Matice se dodaju zajedno s celim nukleusom što je najsigurnije ili pojedinačno.

Prebacivanje mlade matice s nukleusom u stare zajednice[уреди]

Nekoliko dana prije zamjene matica, šećernim sirupom prehranjujemo staru zajednicu, zatim pronalazimo staru maticu i uklanjamo je, te se premešta okvire s leglom i pčelama u medište. U postupku premeštanja okvira, novinskim papirom odvaja se medište od plodišta. Zatim celi nukleus s leglom i pčelama se stavlja u plodište. Tokom noći pčele, bez matice, smeštene u medište prolaze kroz papir i spajaju se s pčelama u plodištu, to jest s mladom maticom te pritom formiraju jaku zajednicu. Dakle, u košnici je sada mlada matica, a zajednica je dodatno ojačala.

Svakodnevni život[уреди]

Matica je pčela koja direktno kontoliše košnicu.Njena osnovna funkcija služi za razmnožavanje. Dobro uparena i dobro hranjiva matica može izlegnuti oko 1.500 jaja dnevno tokom proleća - koja su mnogo više teža nego sopstvena težina matice.Ona je stalno okružena pčelama koje joj zadovoljavaju sve potrebe, dajući joj hranu i odlaganje njenog otpada.

Matica je u stanju da kontoliše pol pčela koje polaže.Matica polaže oplođena jaja prema širini celija.Maticu možemo naci tako što ćemo se upravljati prema suncu. Dešava se da matica ostane do kraja svog života u košnici, ali može se desiti i da posle nekog vremena napusti košnicu i formira svoje novo društvo.

Identifikacija matice[уреди]

Za mnoge pčelare, pogotovu početnike, veliki je problem pronaći i videti maticu u mnoštvu pčela. Treba upamtiti da nije potrebno pri svakom pregledu težiti da se matica pronađe i vidi, ako u okvirima postoje svi stadijumi legla i ono potpuno normalno izgleda. To se u prvom redu odnosi na poklopljeno leglo[2].

Rano u proleće i u jesen mnogo je lakše pronaći maticu nego u punoj se-zoni razvoja pčelinjeg društva. Za pronalaženje i identifikovanje matice treba izabrati dan sa tihim i toplim vremenom. Dobro je da toga dana ima nešto paše da bi se izbeglo izazivanje grabeža zbog dužeg otvaranja košnice. Kada počne razvoj i širenje legla u proleće, matica se obično nalazi u gornjem nastavku L. R. košnice ili u centralnom delu košnica bez nastavka, dokje za vreme paše ijačeg unosa nektara ona potisnuta u donji nastavak. U tom slučaju potrebno je skinuti gornje telo L. R. košnice da bi se došlo do legla. Pri kraju leta, kada su nastavci većinom skinuti, opet je lakše pronaći maticu.

Maticu treba tražiti samo onda ako se po evidenciji zna da je stara ili da se prema kvalitetu legla i jačini društva sumnja u njenu vrednost. Isto to važi i za one matice čije potomstvo pokazuje ne otpornost prema bolestima ili parazitima. Takođe, u izrazito neproduktivnim društvima treba zameniti maticu.Kada se košnica otvori sa namerom da se nađe matica, ne treba upotre-bljavati previše dima da ne bi došlo do prevelikog uznemirenja pčelinjeg društva. Iz košnice se izvadi jedan okvir i započne pregled. Ne treba očekivati da će se matica naći na okvirima sa poklopljenim leglom. Čim se izvadi jedan okvir, baci se pogled na spoljnu stranu sledećeg okvira. To treba učiniti pre nego što se pogleda već izvađen okvir. U onim pčelinjim društvima čije su pčele po svojoj prirodi mirne, maticu je relativno lako ugledati, ali u onim društvima koja se ponašaju nemirno i gomilaju se, tu matica može biti bilo gde u košnici. Tako uznemireno društvo je bolje zatvoriti nakratko i ponovo nakon izvesnog vremena pregledati.

Najbolji način da indentifikujete maticu jeste da koristeti boju za indetifikaciju matice. Ta boja je posebno napravljena u vidu markera sa raznim bojama (bela, plava,crvena,zelena,žuta) po bojama možemo razvrstati koliko nam je stara matica i kad je trebamo promeniti.

Zanimljivosti[уреди]

  • Medonosne pčele razvijaju matice iz nekoliko razloga, kao što je smrt prethodne matice, ili pretrpana košnica i razvijanje nove kalonije.
  • Pčele izrade do 20 voštanih "kraljicinih" celija.
  • Matica ce se pariti sa do 20 muških pčela koje se zovu "trutovi" a svi ti trutovi će umreti nakon parenja.
  • Matica ce ostati u koloniji, najmanje godinu dana, a nakon toga če i ona moči napustiti roj i započeti koloniju.
  • Iako pčela živi izmedju 40-45 dana, matica može živeti i do 5 godina.
  • U bilo kom trenutku, u zdravoj košnici postoji jedna matica, od 40 000 do 80.000 ženskih pčela i nekoliko stotine trutova.
  • Veoma često matica izleti iz košnice i zakači se na grani drveta.

Reference[уреди]

  1. „Razvitak matice”. http://www.u-pcelara-maradik.org/. Приступљено 12. 12. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  2. „Idendifikacija matice”. http://www.kosnicevoja.rs/. Приступљено 12. 12. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)


Spoljašnje veze[уреди]