Meno Simons

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Meno Simons
"Menno Simons from Friesland" 1608 engraving by Christoffel van Sichem
Meno Simons iz Frislanda, gravura Kristofela van Sihema iz 1608. godine
Druga imenaMenno Simons
Datum rođenja1496
Mesto rođenjaVitmarsum, Frisland
 Sveto rimsko carstvo
Datum smrti31. januar 1561.
Mesto smrtiVestenfelde, Vojvodstvo Holštajn
 Sveto rimsko carstvo
PrebivališteSveto rimsko carstvo
Državljanstvoholandsko
Zanimanjesveštenik, teolog
SupružnikGertrujdt Jansdohter
Deca3

Meno Simons (1496 – 31. januar 1561) bio je rimokatolički sveštenik iz Frislandske regije u Niskim zemljama koji je postao uticijni anabaptistički religiozni leader. Simons je bio savremenik protestantskih reformatora i po njemu su njegovi sledbenici postali poznati kao Menoniti.

„Meno Simons” (/ˈmɛnoː ˈsimɔns/) je holandska verzija njegovog imena; frizijska verzija je Mine Simens (/ˈmɪnə ˈsimn̩s/),[1] pri čemu posesivno „s” stvara patronim sa značenjem „Mine, sin Simena” (cf. engleska porodična imena poput Viliams i Rodžers).

Biografija[уреди | уреди извор]

Detinjstvo i mladost[уреди | уреди извор]

Meno Simons je rođen 1496. godine[2] u Vitmarsumu, Frisland, Sveto rimsko carstvo. O njegovom detinjstvu i porodici se zna veoma malo, osim da je odrastao u siromašnom seoskom okruženju. Ime njegovog oca bilo je Simon, a Simons je bio patronim, i da je imao brata po imenu Piter.[3]

Simons je odrastao u razočaranoj ratom razorenoj zemlji. Frisland je bio opustošen ratom u kasnom 15. i početkom 16. veka. Vojnici Landsknehta harali su frizijskom zemljom 1490-ih kako bi prisilili „slobodne” Frižane da prihvate vojvodu Saksonije-Mejsena za svog poglavara države. Vojvoda je bio guverner Holandije u ime Habsburške porodice. Jedan od dušmana Habsburga, vojvoda od Geldersa, napao je Frisland 1515. godine i pokorio polovinu teritorije. Saksonija je drugu polovinu ustupila Habsburgzima. Frizijci su pokušali da povrate svoju slobodu, ali bili su previše slabi i na kraju su prihvatili carsku vlast habsburškog cara Karla V.

Simons je naučio latinski i neki grčki jezik, i o latinskim crkvenim očevima je učio tokom svoje obuke za svešteništvo.[3] On nikada nije pročitao Bibliju, bilo pre ili tokom obuke za svešteništvo, iz bojazni da će ona negativno uticati na njega. Kada se kasnije osvrtao na taj period u svom životu, sebe je nazvao glupim.[4]

Rimokatolička crkva[уреди | уреди извор]

Zaređen je za rimokatoličkog sveštenika 1515. ili 1516. godine[5] u Utrehtu. Potom je postavljen za kapelana u selu svog oca Pingjumu (1524).

Oko 1526. ili 1527. godine, pitanja vezana za doktrinu transupstancijacije naterala su Meno Simonsa da započne ozbiljnu i dubinsku pretragu Svetog pisma, za koje je priznao da nije ranije proučavao, mada je bio sveštenik. U to vreme stigao je do onoga što su neki nazvali „evangelistička humanistička” pozicija.

Radovi[уреди | уреди извор]

  • Van de Geestlijke Verrijsenisse (ca. 1536; The Spiritual Resurrection)
  • De nieuwe Creatuere (ca. 1537; The New Birth)
  • Christelycke leringhen op den 25. Psalm (ca. 1538; Meditation on the Twenty-Fifth Psalm)
  • Why I Do Not Cease Teaching and Writing (1539)
  • Dat Fundament des Christelycken leers (1539–40; Foundation of Christian Doctrine)[6]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hendrik Twerda, Fan Fryslâns Forline, Bolsward, 1968 (Utjowerij A.J. Osinga), p. 128.
  2. ^ Menno's life. Menno Simons.net. Retrieved on 15 April 2009.
  3. 3,0 3,1 Menno Simons (1496-1561). Global Anabaptist Mennonite Encyclopedia Online. Retrieved on 20 April 2009.
  4. ^ (in nl) Menno Simons' uitgang uit het Pausdom.. Digital library for Dutch literature. Retrieved on 20 April 2009.
  5. ^ Wikisource-logo.svg Herbermann, Charles, ур. (1913). „Mennonites”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. 
  6. ^ Menno's Foundation-Book. Menno Simons.net. Retrieved on 15 April 2009.

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]