Менонити

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мено Симонс

Менонити (нем. Mennoniten) хришћанска су протестантска група чије учење почива на правилима анабаптистичке деноминације, а који су добили име по реформаторском свештенику из Фризије Мену Симонсу (1496—1561) оснивачу ове верске групе. Менонитска црква је најпознатија по својим строго пацифистичким ставовима, рат и разарење немају оправдања ни под каквим околностима.[1]

У савременом друштву и међу самим Менонитима постоји неслагање око тога шта Менонити јесу. Неки сматрају да су Менонити верска, док други сматрају да је реч о посебној етничкој групи. Историчари и социолози Меноните сматрају специфичном етно-религијском групом.[2]

Према подацима светке менонитске конференције за 2009. годину ова групација је бројала око 1,6 милиона чланова у свим деловима света.[3] Највећа популација Менонита настањена је у Индији, Етиопији,[4] Канади, САД и ДР Конгу. Такође постоје и значајније менонитске колоније и на тлу Јужне Америке. У етничком смислу Менонити су у највећој мери припадници германских народа.

Менонитска црква има развијен систем за пружање помоћи особама којима је таква помоћ потребна, нарочито када су у питању неке ванредне ситуације попут земљотреса, поплава, урагана. За те послове задужен је Менонитски централни комитет чија седишта се налазе у граду Акрону у Пенсилванији (за подручје САД) и граду Винипегу у Манитоби (за подручје Канаде).[5]

Референце[уреди]

  1. Historic Peace Churches — GAMEO. Gameo.org. Retrieved on Oct 26, 2010.
  2. „Multicultural Canada: Mennonites”. Multiculturalcanada.ca. Приступљено Nov 6, 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  3. http://mwc-cmm.org/images/files/MWCMap2009.pdf Mennonite World Conference-Membership of Mennonite, Brethren in Christ and Related Churches, 2009"
  4. „Ethiopian conference tops membership”. Mennonite Weekly Review. Jul 13, 2005. Приступљено Jul 25, 2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
  5. „Mennonite Conciliation Service”. Приступљено 30. 5. 2007. 

Спољашње везе[уреди]