Nimfa (biologija)

Dve nimfe vrste Schistocerca gregaria pored odrasle jedinke.

U biologiji, nimfa je nezrela forma nekog beskičmenjaka, posebno isnekta, koja podleže postupnoj metamorfozi (hemimetabolizam) pre dostizanja svog odraslog doba.^[1] Za razliku od tipične larve, celokupni oblik nimfe već podseća na oblik odrasle jedinke, osim nedostatka krila (kod krilatih vrsta). Pored toga, dok se nimfa presvlači, ona nikad ne ulazi u stadijum lutke. Umesto toga, poslednji preobražaj rezultira odraslim insektom.^[2] Nimfe prolaze kroz više faza razvoja zvanih instari.

To je slučaj, na primer, kod pravokrilaca (zrikavci, skakavci i lokusti), riličara (cicadi, štitaste bube, belokrilke, lisne uši, džasidi, itd.), vodenih cvetova, termita, bubašvaba, bogomoljki, proletnjaka i vilinskih konjica (pravi vilini konjici i vodene device).^[3]

Nimfe vodenih insekata, kao što su Odonata, Ephemeroptera i Plecoptera, takođe se nazivaju i najade, što je starogrčki naziv za mitološke vodene nimfe. U starijoj literaturi, oni su se ponekad nazivali heterometaboloznim insektima, jer njihovi odrasli i nezreli stadijumi žive u različitim sredinama (kopnenim nasuprot vodenih).

Odnos sa ljudima[уреди | уреди извор]

U ribolovu mušičarenjem sa veštačkim muvama, ova faza vodenih insekata osnova je za čitav niz reprezentativnih obrazaca pastrmke.^[4] One čine više od polovine svih obrazaca kojima se redovno peca riba u Sjedinjenim Državama.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Najade u Grčkoj mitologiji

Reference[уреди | уреди извор]

^ Encyclopedia of Entomology Ed. John L. Capinera. Dordrecht, London, Springer. 2008, 2nd Ed. ISBN 978-1-4020-6242-1 (Print) 978-1-4020-6359-6 (Online)
^ Truman, James (1999). The origins of insect metamorphosis. Washington: Macmillan Magazines Ltd. стр. 447. Архивирано из оригинала на датум 31. 1. 2014.
^ Britton, David (9. 7. 2009). „Metamorphosis: a remarkable change”. Australian Museum. Приступљено 13. 7. 2015.
^ Austin, Matthew (2004). „Nymph patterns of flies”. San Diego: theflystop.com.

Literatura[уреди | уреди извор]

Chinery, Michael (1993), Insects of Britain & Northern Europe (3rd изд.), London, etc.: HarperCollins, ISBN 978-0-00-219918-6
Hughes, Joseph & Longhorn, Stuart (2016). „The role of next generation sequencing technologies in shaping the future of insect molecular systematics”. Ур.: Olson, Peter D.; Hughes, Joseph & Cotton, James A. Next Generation Systematics. Cambridge University Press. стр. 28—61. ISBN 978-1-139-23635-5. Приступљено 27. 7. 2017.
Kjer, Karl M.; Simon, Chris; Yavorskaya, Margarita & Beutel, Rolf G. (2016). „Progress, pitfalls and parallel universes: a history of insect phylogenetics”. Journal of the Royal Society Interface. 13 (121): 121. PMC 5014063 . PMID 27558853. doi:10.1098/rsif.2016.0363.
Sasaki, Go; Sasaki, Keisuke; Machida, Ryuichiro; Miyata, Takashi & Su, Zhi-Hui (2013). „Molecular phylogenetic analyses support the monophyly of Hexapoda and suggest the paraphyly of Entognatha”. BMC Evolutionary Biology. 13: 236. PMC 4228403 . PMID 24176097. doi:10.1186/1471-2148-13-236.
Vogel, Gretchen (2017). „Where have all the insects gone?”. Science. doi:10.1126/science.aal1160.
Chapman, A.D. (2006). Numbers of living species in Australia and the World. Canberra: Australian Biological Resources Study. ISBN 978-0-642-56850-2.
Wilson, E.O. „Threats to Global Diversity”. Архивирано из оригинала на датум 20. 2. 2015. Приступљено 17. 5. 2009.
Novotny, Vojtech; Basset, Yves; Miller, Scott E.; Weiblen, George D.; Bremer, Birgitta; Cizek, Lukas; Drozd, Pavel (2002). „Low host specificity of herbivorous insects in a tropical forest”. Nature. 416 (6883): 841—844. Bibcode:2002Natur.416..841N. PMID 11976681. doi:10.1038/416841a.
Erwin, Terry L. (1997). Biodiversity at its utmost: Tropical Forest Beetles (PDF). стр. 27—40. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 09. 11. 2018. Приступљено 16. 12. 2017. In: Reaka-Kudla, M.L.; Wilson, D.E.; Wilson, E.O. (ур.). Biodiversity II. Joseph Henry Press, Washington, D.C.
Erwin, Terry L. (1982). „Tropical forests: their richness in Coleoptera and other arthropod species” (PDF). The Coleopterists Bulletin. 36: 74—75. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 23. 9. 2015. Приступљено 16. 9. 2018.
Vincent Brian Wigglesworth. „Insect”. Encyclopædia Britannica online. Архивирано из оригинала на датум 4. 5. 2012. Приступљено 19. 4. 2012.
Ramos-Elorduy, Julieta; Menzel, Peter (1998). Creepy crawly cuisine: the gourmet guide to edible insects. Inner Traditions / Bear & Company. стр. 44. ISBN 978-0-89281-747-4. Приступљено 23. 4. 2014.