Olga Korbut

С Википедије, слободне енциклопедије
Olga Korbut
Korbut c. 1972
Korbut oko 1972. godine
Ime po rođenjuOlga Valentinovna Korbut
Datum rođenja(1955-05-16)16. maj 1955.(66 god.)
Mesto rođenjaGrodno, Beloruska SSR
 Sovjetski Savez
PrebivališteBelorusija
Državljanstvobelorusko
Zanimanjegimnastičarka
OrganizacijaSovjetska armija Grodno[1]
Visina4 ft 11 in (150 cm)[2]
Težina84 lb; 38 kg (6 st)[2]
Olga Korbut na Olimpijadi 1972. na azerbejdžanskoj poštanskoj marki

Olga Valentinovna Korbut[nb 1] (born 16 May 1955) bivša je gimnastičarka koja se naticala za Sovjetski savez. S nadimkom „Vrabac iz Minska”, ona je osvojila je četiri zlatne i dve srebrne medalje na Letnim olimpijskim igrama, na kojima se naticala 1972. i 1976. za sovetsku ekipu,[1] i bila je inauguralni pokretač Međunarodne gimnastičke dvorane slavnih 1988. godine.

Dok se Korbutova povukla iz gimnastike 1977. u svojoj 22 godini, što se smatralo mladim za gimnastičare tog razdoblja,[3] njen uticaj i nasleđe u gimnastici bio je dalekosežan.[4] Korbutovi olimpijski nastupi iz 1972. godine široko se smatraju redefiniranjem gimnastike, menjanjem sporta od naglašavanja baleta i elegancije do akrobatike, kao i promena popularnog mišljenja o gimnastici od marginalnog sporta do jednog od najpopularnijih sportova na svetu.[3]

Detinjstvo i mladost[уреди | уреди извор]

Korbut je rođena u Grodnu od oca Valentina i majke Valentine Korbut. Nakon Drugog svetskog rata, porodica se preselila u Grodno iz Dubnjakija[5] (malog grada u blizini Kalinkavičija). Počela je da trenira sa 8 godina, a u 9. godini je upisana u Belorusku sportsku školu na čelu sa trenerom Renaldom Knišom. Tu je Korbutovu prvo trenirala Jelena Volčeckaja, osvajačica zlatne olimpijske medalje (1964),[3] ali je prebačena u Knišovu grupu godinu dana kasnije. On ju je u početku smatrao „lenjom i kapricioznom”, ali je takođe video potencijal u njenom velikom talentu, neobično savitljivoj kičmi i harizmi.[3] S njim je naučila teško unazadno prevrtanje preko glave na balansnoj gredi. To je debitovala na takmičenju u SSSR-u 1969. Iste godine, Korbut je izvršila preokret unazad sa hvatanjem na asimetričnom razboju. To je prvi takav potez koji je ikad izvela žena na razboju.

Zauzela je peto mesto na svom prvom takmičenju na šampionatu SSSR-a 1969, gde joj je bilo dozvoljeno da se takmiči kao 15-godišnjakinja.[3] Sledeće godine je osvojila zlatnu medalju u preskoku.

Olimpijske igre[уреди | уреди извор]

Na Letnjim olimpijskim igrama 1972. godine u Minhenu, akrobacitika Korbutove i otvorena gimnastika na visokom nivou doneli su joj veliku slavu. Do današnjeg dana su još uvek veoma popularni stražnji potisak i Korbutov flip (svetski šampion Fan Je je 2003. godine izvela obe u svom nastupu).

Tokom Olimpijskih igara Korbutova je bila jedan od sveukupnih favorita nakon svog dinamičnog nastupa u timskoj konkurenciji; međutim, napavila je tri propusta u svojoj izvedbi na gredi te je titula otišla njenoj koleginici iz ruskog tima Ljudmili Turiščevoj. Uprkos toga, Korbutova je osvojila tri zlatne medalje za nastupe na gredi, parteru i ekipnom takmičenju. U jednom od najspornijih finiša svih vremena, uzela je srebrnu medalju na dvovisinskom razboju. Korbutov prvi pokušaj u njenoj rutini na dvovisinskom razboju bio je narušen sa nekoliko grešaka koje su skoro okončale njene šanse za osvajanje sveukupne zlatne medalje. Sutradan je Korbutova ponovila istu rutinu u finalu turnira, ovog put uspešno. Nakon što su monitori prikazali ocenu od 9,8, publika je počela da zviždi i izvikuje vulgarne ogorčne primedbe sudijama, smatrajući da je njen rezultat prenizak. To se trajalo nekoliko minuta, ali sudije su odbile da promene njen rezultat.[3]

Korbut je najpoznatija po rutinama na dvovisinskom razboju i gredi, kao i po svojim harizmatičnim nastupima koji su očaravali publiku.[4]

Napomene[уреди | уреди извор]

  1. ^ beloruski. Во́льга Валянці́наўна Ко́рбут, Volha Valancinaŭna Korbut; рус. Ольга Валентиновна Корбут

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Olga Korbut. Sports Reference
  2. ^ а б в Thomas, David (27. 7. 2012). „Legends who fell to earth: Bankruptcy, shoplifting, adultery and disgrace. Which Olympians stayed on track – and which didn't?”. Daily Mail. Associated Newspapers. Приступљено 25. 9. 2014. 
  3. ^ а б в г д ђ Doyle, Paul (6. 7. 2012). „50 stunning Olympic moments No47: Olga Korbut redefines gymnastics”. The Guardian. 
  4. ^ а б McCarthy, Brigid (24. 7. 2012). „40 Years Ago, Soviet Gymnast Olga Korbut Dazzled the World”. PRI's The World (Radio broadcast). 
  5. ^ „Варатын |”. www.knews.by (на језику: руски). Приступљено 15. 10. 2017. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]