Sinhajska revolucija

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Sinhajska revolucija
(Kineska revolucija iz 1911. godine)
Dio Anti-Ćing pokreta
Xinhai Revolution in Shanghai.jpg
Revolucija dvostruke desetke u Šangaju - Nanđing ulica (Nanking ulica) nakon Šangajskog ustanka, sa obešenim zastavama Pet rasa u jednoj uniji koje koristili revolucionari u Šangaju i severnoj Kini.
Vrijeme:10. oktobar 1911 (1911-10-10)12. februar 1912 (1912-02-12)
Mjesto:Kina
Povod:Vučang pobuna
Rezultat:

Pobeda Kineske revolucionarne alijanse

Sukobljene strane

 Dinastija Ćing

Кина Privremena vlada Republike Kine
Hubej Vojna vlada
Tongmenghuej
Gelaohuej
Tjendihuej
Razne druge revolucionarne grupe i snage
Regionalni zvaničnici i vojni diktatori
Jačina
200.000 100.000
Žrtve i gubici
~170.000 ~50.000

Sinhajska revolucija, Kineska revolucija iz 1911. godine ili Kineska revolucija naziv je za kratkotrajni građanski rat u Kini koji se odigrao od kraja 1911. do početka 1912. godine i za posledicu imao prestanak vladavine carskog režima pod dinastijom Ćing i uspostavu Republike Kine.[2] Uzroci su bili u tokom više decenijama akumuliranom nezadovoljstvu vladavinom mandžurske dinastije Ćing, koje je većinsko kinesko stanovništvo smatralo strancima, ali i nizom ponižavajućih poraza u ratovima i spremnošću Ćinga da pruža teritorijalne i brojne druge ustupke zapadnim silama; ti su se procesi odlikovali kroz stvaranje niza tajnih nacionalističkih udruženja, od koja su neka prihvatila zapadne koncepte republikanstva, liberalizma i demokracije. Povod za izbijanje sukoba je bilo nastojanje Ćinga da silom uguši pokret za zaštitu željeznice, odnosno nacionalizuje lokalnu privatnu željeznicu u provinciji Sečuan kako bi je prodala zapadnim bankama. Dana 10. oktobra 1911. su se u Vučangu pobunile carske trupe tzv. Nove vojske, originalno poslate da suzbiju demonstracije. Vučanški ustanak je poslužio kao primer brojnim drugim revolucionarnim grupama, ali i carskim generalima koji su u sledećih mesec-dva počeli da otkazuju poslušnost centralnoj vlasti i da proglašavaju nezavisnost svojih provincija. Komandant carskih trupa Juen Šikaj je u višenedeljnoj bici kod Jangsja uspeo da porazi deo revolucionarnih snaga, ali je dana 1. decembra pristao na primirje, odnosno početak pregovora o mirnom rešenju sukoba. Tokom njih je pristao na ponudu revolucionara da postane prvi predsednik novoproglašene Republike Kine; revolucija je formalno završena abdikacijom poslednjeg kineskog cara Pu Jia u februaru 1912. Novi režim, poznat kao Bejanška vlada, međutim, nije bila u stanju uspostaviti autoritet, pa su između ostalih, revoluciju iskoristili Spoljašnja Mongolija i Tibet da se de fakto otcepe od Kine, a sama Kina je bila izložena dugogodišnjem periodu nestabilnosti i vladavine gospodara rata koji neće biti okončan sve do pobede komunista u građanskom ratu 1949. godine. Usprkos toga, i u NR Kini i u današnjem Tajvanu (koji se smatra naslednikom Republike Kine) se Sinhajska revolucija slavi kao jedan od najvažnijih događaja nacionalne istorije.

Reference[уреди]

  1. ^ Kit-ching (1978), стр. 49–52.
  2. ^ Li, Xiaobing. [2007] (2007). A History of the Modern Chinese Army. University Press of Kentucky. ISBN 0-8131-2438-7, ISBN 978-0-8131-2438-4. pp. 13, 26–27.

Literatura[уреди]

  • Wu Xinghan (кинески: 吳醒漢), Three Day Journal of Wuchang Uprising (кинески: 武昌起義三日記).
  • Dingle, Edwin J. (1912). China's Revolution: 1911–1912. A Historical and Political Record of the Civil War. Shanghai, China: Commercial Press. 
  • Kent, P. H. B. (1912). The Passing of the Manchus. London: E. Arnold. 
  • Esherick, Joseph W. (1976). Reform and revolution in China: the 1911 revolution in Hunan and Hubei. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03084-8. 
  • Shinkichi, / edited Eto; Schiffrin, Harold Z. (1994). China's republican revolution. [Tokyo]: University of Tokyo Press. ISBN 978-4-13-027030-4. 
  • Fung, Edmund S. K. (1980). The military dimension of the Chinese revolution: The New Army and its role in the revolution of 1911. Vancouver: University of British Columbia Press. ISBN 978-0-7748-0129-4. 
  • Goldstein, Melvyn C. (1991). A History of Modern Tibet, 1913–1951: The Demise of the Lamaist state. University of California Press. ISBN 978-0-520-07590-0. 
  • Ma, L. Eve Armentrout (1990). Revolutionaries, monarchists, and Chinatowns: Chinese politics in the Americas and the 1911 revolution. Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1239-3. 
  • Rankin, Mary Backus (1986). Elite activism and political transformation in China: Zhejiang Province, 1865–1911. Stanford, Calif.: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-1321-4. 
  • Shan, Patrick Fuliang (2018). Yuan Shikai: A Reappraisal, The University of British Columbia Press. ISBN 9780774837781.
  • Wright, Mary Clabaugh (1978). China in revolution: the first phase 1900–1913 (4. printing. изд.). New Haven [u.a.]: Yale University Press. ISBN 978-0-300-01460-0. 
  • Hsieh, Winston (1975). Chinese historiography on the Revolution of 1911: a critical survey and a selected bibliography. Stanford, Calif.: Hoover Institution Press, Stanford University. ISBN 978-0-8179-3341-8. 
  • Young, Ernest P. (1977). The Presidency of Yuan Shih-K'ai: Liberalism and Dictatorship in Early Republican China. Ann Arbor: University of Michigan Press, Michigan Studies on China. 
  • Kaplan, Lawrence M. (2010). Homer Lea: American Soldier of Fortune. Lexington.: University Press of Kentucky. ISBN 978-0-8131-2616-6. 
  • Kit-ching, Chan Lau (1978). Anglo-Chinese Diplomacy 1906-1920: In the Careers of Sir John Jordan and Yüan Shih-kai (на језику: немачки). Hong Kong: Hong Kong University Press. ISBN 962-209-010-9. 
  • Tang (唐), Degang (德剛) (1998). The Late 50 years of Qing: Yuan Shikai, Sun Yat-sen and Xinhai Revolution. Taipei: Yuanliu (遠流). ISBN 978-957-32-3513-2. 
  • Tang (唐), Degang (德剛) (2002). 袁氏當國 [The Rule of Yuan Shikai]. Taipei: Yuanliu (遠流). ISBN 978-957-32-4680-0. 
  • Zhang (張), Yufa (玉法) (1998). 中華民國史稿 [The History of the Republic of China]. Taipei: Lianjin (聯經). ISBN 978-957-08-1826-0. 
  • Lin (林), Yusheng (毓生) (1983). <五四時代的激烈反傳統思想與中國自由主義的前途> 收入"思想與人物" [The Anti-tradition Trends of May Forth Era and the Future of Libertarianism in China included in "Personage and their thoughts"]. Taipei: Lianjin (聯經). ISBN 978-957-08-0384-6. 
  • Zhou (周), Weimin (伟民); Tang (唐), Linlin (玲玲) (2002). 中国和马来西亚文化交流史 [The History of Cultural Interactions of China and Malaysia]. Haikou: Hainan (海南). ISBN 978-7-5443-0682-9. 
  • Li (李), Zehou (澤厚); Liu (劉), Zhaifu (再復) (1999). 告別革命-二十世紀中國對談錄 [A Farewell to the Revolutions: Records of Discussions in 20th century China]. Taipei: Maitian (麥田). ISBN 978-957-708-735-5. 

Spoljašnje veze[уреди]