Пређи на садржај

Џефри Дамер

С Википедије, слободне енциклопедије
Џефри Дамер
Џефри Дамер, 1991.
Лични подаци
Пуно имеЏефри Лајонел Дамер
Место рођењаМилвоки, Висконсин, САД
Место смртиПортиџ, Висконсин, САД
Узрок смртихомицид батинањем (тешка повреда лобање и мозга)[1]
Криминални подаци
Оптужбе
Осуђендоживотна робија (x16; укупно 941 годину затвора)

Џефри Лајонел Дамер (енгл. Jeffrey Lionel Dahmer; Милвоки, 21. мај 1960Портиџ, 28. новембар 1994) био је амерички серијски убица и сексуални преступник који је починио убиства и сакаћење седамнаест мушкараца и дечака између 1978. и 1991. године.[2] Многа од његових убистава одликују некрофилија,[3] канибализам и очување делова тела — обично целог или дела скелета.[4]

Иако му је дијагностикован гранични поремећај личности,[5] схизотипални поремећај личности,[6] као и психоза, на суђењу је утврђено да је правно здрав. Осуђен је за петнаест од шеснаест убистава које је починио у Висконсину и 17. фебруара 1992. осуђен је на петнаест казни доживотне робије.[7] Потом је осуђен на шеснаесту казну доживотне робије због још једног убиства почињеног у Охају 1978. године.

Умро је 28. новембра 1994. након што га је пребио Кристофер Скарвер у затвору у Портиџу.

Детињство и младост

[уреди | уреди извор]

Рођен је 21. маја 1960. године у Милвокију, у Висконсину. Син је Џојс Анет (девојачко Флинт) и Лајонела Херберта Дамера. Преко оца има немачког и велшког порекла, а преко мајке норвешког и ирског.[8] Поједини извори наводе да је био лишен пажње као беба.[9] Међутим, други сугеришу да је имао пажњу оба родитеља, иако је познато да му је мајка била похлепна за пажњом и сажаљењем, те се свађала са својим мужем и њиховим комшијама.[10]

# Име Године Време смрти
1. Стивен Хикс
19
6. јун 1978.
2. Стивен Туоми
26
15. септембар 1987.
3. Џејмс Докстатор
15
јануар 1988.
4. Ричард Гереро
25
24. март 1988.
5. Ентони Сирс
24
25. март 1989.
6. Еди Смит
36
јун 1990.
7. Рики Бикс
27
јул 1990.
8. Ернест Милер
22
септембар 1990.
9. Дејвид Томас
25
септембар 1990.
10. Кертис Слотер
19
фебруар 1991.
11. Ерол Линдси
19
април 1991.
12. Тони Хјуз
31
24. мај 1991.
13. Конерак Синтасомфоне
14
27. мај 1991.
14. Мет Тернер
20
30. јун 1991.
15. Џеремаја Вајнбергер
23
5. јул 1991.
16. Оливер Лејси
23
12. јул 1991.
17. Џозеф Брејдхофт
25
19. јул 1991.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Dahmer Autopsy Completed”. United Press International. 29. 11. 1994. Архивирано из оригинала 28. 4. 2022. г. Приступљено 28. 4. 2022. 
  2. ^ „Jeffrey Dahmer's Inferno”. Vanity Fair. 1. 11. 1991. Архивирано из оригинала 29. 3. 2022. г. Приступљено 28. 4. 2022. 
  3. ^ Masters 1993, стр. 136.
  4. ^ Norris 1992, стр. 214.
  5. ^ Dvorchak & Holewa 1992.
  6. ^ Ellens, J. Harold (2011). Explaining Evil, Volume 1. Santa Barbara, CA: Praeger. стр. 181. ISBN 978-0-313-38715-9. Архивирано из оригинала 5. 2. 2016. г. Приступљено 23. 1. 2016. 
  7. ^ Campbell.
  8. ^ Klotsche, Charles (1995). The Silent Victims: The Aftermath of Failed Children on Their Mothers' Lives. Los Angeles: Pan American Press. стр. 19—20. ISBN 0-9673890-2-X. 
  9. ^ Martens, Willem (август 2011). „Sadism Linked to Loneliness: Psychodynamic dimensions of the Sadistic Serial killer Jeffrey Dahmer”. Psychoanalytic Review. New York City: Guilford Press. 98 (4): 493—514. PMID 21864144. doi:10.1521/prev.2011.98.4.493. 
  10. ^ Campbell, стр. 11.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]