Пређи на садржај

Папа Урбан II

С Википедије, слободне енциклопедије
Урбан II
Urbanus II
Папа Урбан II
Лични подаци
Пуно имеЕд де Лажери
Датум рођења1035.
Место рођењаШатијон сир Марн,  Краљевина Француска
Датум смрти29. јул 1099.(1099-07-29) (63/64 год.)
Место смртиРим,  Папска држава
Папа
Редослед159.
Понтификат12. март 1088 - 29. јул 1099.
ПретходникПапа Виктор III
НаследникПапа Паскал II

Урбан II, право име Ед де Лажери (фр. Eudes de Lagery; рођен у месту Шатијон сир Марн 1035; преминуо у Риму 29. јула 1099. године), био је римски папа од 1088. до своје смрти 1099. године.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Пореклом Француз, био је припадник бенедиктинаца, најстаријег монашког реда у католичкој цркви. Одгајан је за клерика у Ремсу у школи Светог Бруна где је и постављен 1055/60. године за архиђакона. Између 1067. и 1070. напредовао до приора. На предлог папе Гргура VII долази у Рим где је постављен за кардинала бискупа Остије. Године 1084. послат је као легат у Немачку. Убрзо, након четири године, 12. марта 1088. изабран је за папу.

Папа Урбан II

[уреди | уреди извор]
Споменик папи Урбану у Клермон Ферану

За време свог понтификата наставља политику папе Гргура VII у борби за инвеституру против Хенрика IV, Светог римског цара. Бацио је анатему на француског краља Филипа I, односно (екскомуницирао) га је. У то време Селџуци су заузели већи део Мале Азије па свети град Јерусалим бива угрожен. Подстакнут молбом византијског цара Алексија I Комнина да му помогне у одбрани Јерусалима, Урбан II на концилима у Пјаченци и Клермону (1095), пред око 200 присутних бискупа и племића, позива вернике на у крсташки рат за ослобођење Христовог гроба и ослобађање светог града Јерусалима од неверника.

Папа Урбан II, 27. новембра 1095.:[1]

Јерусалим сада држе непријатељи Христови. Он жуди за ослобађањем и не престаје да вас преклиње како бисте му притекли у помоћ. Бог је вама Францима подарио славу по оружју већу но што је у других народа. Стога са ревношћу предузмите ово путовање да бисте се ослободили својих греха, са извесношћу награде - непролазне славе у царству небеском.

Тако је започела за средњоевропску историју врло значајна епоха крсташких ратова.

Умро је две недеље након освајања Јерусалима од стране Крсташа. Проглашен за светитеља 1881. године. Дан сећања на њега је 29. јул.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Fajfrić 2006, стр. 36.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Опћа енциклопедија Југословенског лексикографског завода том 8 (Ш-Жва) Загреб 1982. године
  • Fajfrić, Željko (2006). Istorija krstaških ratova. Tabernakl. ISBN 978-86-85269-05-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Папе
10881099