Пређи на садржај

Ђурђевац (Хрватска)

Координате: 46° 02′ 24″ С; 17° 04′ 17″ И / 46.039875788958525° С; 17.071450316976765° И / 46.039875788958525; 17.071450316976765
С Википедије, слободне енциклопедије
Ђурђевац
Центар Ђурђевца
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаКопривничко-крижевачка
Становништво
Становништво
 — 2011.6.349
Агломерација (2011.)8.264
Географске карактеристике
Координате46° 02′ 24″ С; 17° 04′ 17″ И / 46.039875788958525° С; 17.071450316976765° И / 46.039875788958525; 17.071450316976765
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ђурђевац на карти Хрватске
Ђурђевац
Ђурђевац
Ђурђевац на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникСлавко Грачан
Поштански број48350
Регистарска ознакаKC

Ђурђевац је град у Хрватској у Копривничко-крижевачкој жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 8.264 становника, а у самом насељу је живело 6.349 становника.[1]

Географија

[уреди | уреди извор]

Град носи назив по Светом Ђорђу (Ђурађ), а након периода покатоличавања и хрватизације Срба, име града је остало, док је у центру града католичка црква и парк Светог Јурја (истог свеца, само са хрватским називом). Сам град Ђурђевац је смјештен у подравској низини, између двије природно-географске цјелине; између сјеверних обронака Билогоре и ријеке Драве. У подравској низини разликујемо три основна рељефна елемента: плодне терасе, Ђурђевечке песке и наплавни низински простор. На додиру тих рељефних цјелина настао је град Ђурђевац. Његов настанак условљен је прије свега повољним топографским положајем за одбрану у несигурним средњовјековним временима. Данашњи Стари Град настао је усред мочваре на узвишеном пјешчаном хумку. Најстарији дијелови данашњег Ђурђевца настали су такође на узвишеним пјешчаним хумцима окруженим влажним беречним ливадама.

Историја

[уреди | уреди извор]

Ђурђевац се спомиње од 1267. године. У 15. веку се развило у градско насеље — трговиште. У 16. веку је седиште Ђурђевачке капетаније. Године 1532. султан Сулејман Величанствени се враћа у Цариград, после неуспјеха код Кисега. Пролази Подравином и пљачка ђурђевачки простор.

Војна крајина која је на овим просторима постојала због одбране од Турака је укинута 1871. године. Године 1875. у општини Ђурђевац је било 5626 становника.[2]

Ђурђевац је, највише захваљујући налазиштима гаса у околини, доживио значајну модернизацију у 20. веку.

Мађари су прозвали (мађаризовали назив) град почетком 20. века (1910) "Сентђерђвар".

Становништво

[уреди | уреди извор]

По попису из 2001. године у граду је живело 8.862 становника.

На попису становништва 1991. године, насељено место Ђурђевац је имало 6.845 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
6.498 94,93%
Југословени
  
69 1,00%
Срби
  
55 0,80%
Албанци
  
16 0,23%
Мађари
  
7 0,10%
Словенци
  
4 0,05%
Македонци
  
3 0,04%
Црногорци
  
3 0,04%
Муслимани
  
1 0,01%
Пољаци
  
1 0,01%
Украјинци
  
1 0,01%
Чеси
  
1 0,01%
неопредељени
  
72 1,05%
непознато
  
114 1,66%
укупно: 6.845

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 8. 5. 2017. 
  2. ^ "Глас народа", Нови Сад 1875.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]