Вуковарско-сремска жупанија
Вуковарско-сремска жупанија | |
---|---|
Држава | Хрватска |
Админ. центар | Вуковар |
Жупан | Божо Галић (ХДЗ) |
Површина | 2.448 km2 |
— број ст. | 144.438 |
— густина ст. | 59 ст./km2 |
— ISO 3166-2 | HR |
Позивни број | 032 |
Званични веб-сајт |
Вуковарско-сремска жупанија (хрв. Vukovarsko-srijemska županija) најисточнија је жупанија у Републици Хрватској.
Обухвата подручје западног Срема и дела источне Славоније, односно у највећем делу простор западног дела некадашње угарске жупаније Срем, чије је седиште било у граду Вуковару, а која је 1918. године ушла у састав Краљевине Србије, касније Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Заузима простор од 2.448 km² на чијој се територији налази 26 општина и 5 градова. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 144.438 становника.[1]
Граничи са Осјечко-барањском жупанијом на северу, Бродско-посавском жупанијом на западу, Босном и Херцеговином на југу, те Републиком Србијом на истоку.
Територијална организација
[уреди | уреди извор]После проглашења независности, у Хрватској је успостављена нова територијална организација формирањем већих административно-регионалних јединица — жупанија. До пописа становништва из 1991. Хрватска је била подељена на општине са већом површином од данашњих које су биле удружене у Заједнице општина. Подручје данашње Вуковарско-сремске жупаније обухвата подручја бивших општина Винковци, Вуковар и Жупања, осим насељеног места Клиса, које је после формирања нових градова и општина ушло у састав Града Осијека.
Клима
[уреди | уреди извор]Простор Вуковарско-сремске жупаније има умерено континенталну климу. Лета су сунчана и топла, а зиме су хладне. Средња годишња температура креће се око 11 °C са средњим најтоплијим максимумом од 29,9 °C и средњим минимумом од 12,2 °C.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису из 2011. у жупанији је живело 179.521 становника.
Број становника по пописима
[уреди | уреди извор]година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
бр. становника | 204.768 | 231.241 | 223.919 | 217.115 | 193.224 | 166.956 | 152.472 | 139.340 | 127.417 | 129.754 | 125.569 | 117.918 | 104.801 | 101.029 | 86.768 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 26. 8. 2022.
- ^ „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI PO GRADOVIMA/OPĆINAMA, POPIS 2011.”. Državni zavod za statistiku. Приступљено 06. 5. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Вуковарско-сремска жупанија (језик: хрватски)
- [1], слика двојезичне табле на којој се јасно види службено име на српском језику у Републици Хрватској за Вуковарско-сремску жупанију;