Јутро (филм)
Јутро | |
---|---|
Изворни наслов | Јутро |
Жанр | ратни |
Режија | Пуриша Ђорђевић |
Сценарио | Пуриша Ђорђевић |
Продуцент | Младен Тодић Петар Гојшина |
Главне улоге | Љубиша Самарџић Неда Арнерић Милена Дравић Мија Алексић Љуба Тадић |
Музика | Миодраг Илић |
Монтажа | Мирјана Митић |
Продуцентска кућа | Дунав филм |
Година | 1967. |
Трајање | 84 минута |
Земља | СФР Југославија |
Језик | српскохрватски |
IMDb веза |
Јутро је југословенски црноталасни ратни филм из 1967. године, којег је написао и режирао Младомир Пуриша Ђорђевић.[1]Јутро је трећи филм у тематској тетралогији режисера Пурише Ђорђевића, која обрађује ратно и послератно стање у Југославији.[2][3] Остали филмови у тетралогији били су филмови Девојка, Сан и Подне.[4][5]
Филм је имао премијеру на четрнаестом Филмском фестивалу у Пули где је освојио Велику сребрну арену, након чега је пуштен у биоскопе широм Југославије.[6] Јутро је био јако контроверзан због свог негативног приказа револуционарне борбе, и поделио је критичко мишљење. Упркос томе, филм је био комерцијално успешан.
Данашње мишљење о филму је универзално позитивно и филм је уврштен као културно добро од великог значаја у листу Југословенске кинотеке сто српских играних филмова.[7][8]
Радња
[уреди | уреди извор]Рат је оставио дубоке трагове у људима. Пролазећи кроз различите сукобе првих дана мира и обрачунавања са бившим сарадницима окупатора и стрељања издајника, а некадашњи ратник открива да и мир није без убијања.[9]
Бивши војник наставља са убијањем, чак и у време мира. Тако да се рат наставља као његова унутрашња борба и борба са људима око њега...[10]
Улоге
[уреди | уреди извор]Глумац | Улога |
---|---|
Љубиша Самарџић | Мали |
Неда Арнерић | девојка |
Милена Дравић | Слободанка |
Мија Алексић | капетан Страја |
Љуба Тадић | генерал Милан Прекић |
Неда Спасојевић | Марклена |
Јелена Жигон | Ружа |
Фарук Беголи | Рус Мишка |
Олга Јанчевецка | Стана |
Драгомир Чумић | убица |
Војислав Говедарица | заробљени Немац |
Александар Груден | Лазовић |
Михаило Јанкетић | мајор Сава |
Милорад Јовановић | |
Станиша Ковачев | заробљени Италијан |
Херман Михолић | |
Ратко Милетић | |
Предраг Милинковић | |
Светолик Никачевић | |
Виктор Старчић | стари заробљеник |
Данило Бата Стојковић | војник |
Љубо Шкиљевић | Војник |
Власта Велисављевић | |
Ружица Вељовић | |
Еуген Вербер | трговац |
Награде
[уреди | уреди извор]Љубиша Самарџић је добио награду за најбољег глумца на Венецијанском фестивалу. Пуриша Ђорђевић је номинован за Златног лава, а специјалну награду, Златну ружу, добила је Милена Дравић.[1]
Културно добро
[уреди | уреди извор]Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Јутро".[11]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Топ листа: најбоље улоге Милене Дравић”. Beforeafter. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ Милошевић, Мића (19. јул 1972). „Злато и сребро у Пули”. Борба. 197: 8.
- ^ „Зимски двоброј часописа Кинотека”. www.kinoteka.org.rs (на језику: енглески). 2022-12-30. Приступљено 2024-08-14.
- ^ Макавејев, Душан (22. новембар 1967). „Добар политички филм”. Борба. 322: 2.
- ^ Батинић, Јелена (2015). Women and Yugoslav Partisans: A History of World War II Resistance. Сједињене Америчке Државе: Cambridge University Press. стр. 242. ISBN 1107091071.
- ^ „14. filmski festival – Arhiva Pula Film Festivala” (на језику: хрватски). Приступљено 2024-08-13.
- ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. www.kinoteka.org.rs (на језику: енглески). Приступљено 2024-08-14.
- ^ „Зашто смо бирали 100 најбољих српских филмова” (PDF). Кинотека. 2: 30 — 34. фебруар 2017.
- ^ Јутро - филмска банка
- ^ „Јутро”. Ртс. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Јутро на сајту IMDb (језик: енглески)
- Љубиша Самарџић: Сећање на Венецијански фестивал из 1967. („Политика“, 8. септембар 2015)