Пређи на садржај

Џ (слово ћирилице)

С Википедије, слободне енциклопедије
Ћирилично слово Џ
Слова
српске азбуке
А Б В Г Д Ђ
Е Ж З И Ј К
Л Љ М Н Њ О
П Р С Т Ћ У
Ф Х Ц Ч Џ Ш
Слова осталих
словенских језика
А́ А̀ А̄ Ґ Ґ Ѓ
Ѓ Ѐ Е́ Е̄ Ё Є
З́ Ѕ Ѝ И́ І Ї
Й Ќ О́ О̀ Ō С́
У́ У̀ Ў Щ Ъ Ы
Ь Э Ю Я
Слова
несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ
Ҕ Ӻ Ӷ Г̧ Г̑ Ԁ
Ԃ Ԭ Ԫ Ӗ
Ӂ Җ Ӝ Ԅ Ӟ Ҙ
З̌ З̱ З̣ Ԑ Ӡ З́
Ԇ Ӣ Ҋ Ӥ Қ
Ӄ Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ
Ӆ Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ
Ӊ Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ
Ԋ Ӧ О̃ Ө Ӫ Ҩ
Ԥ Ҧ Ҏ Р̌ Ԗ Ҫ
Ԍ Ҭ Ԏ Ӯ Ӱ
Ӳ Ү Ү́ Ұ Х̑ Ҳ
Ӽ Ӿ Һ Ҵ Ҷ
Ӵ Ӌ Ҹ Ҽ
Ҿ Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ
Э̆ Э̄ Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄
Є̈ Я̆ Я̄ Я̆ Я̈ Ԙ
Ԝ Ӏ
Историјска
слова
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ
Ѿ Ҁ Ѣ Ѥ
Ѧ Ѫ Ѩ Ѭ Ѯ Ѱ
Ѳ ֹѴ Ѷ
Сва слова ћирилице

Слово Џ је двадесет и девето слово српске ћирилице.

Први пут се појављује у 15. веку, у румунској ћирилици, као измењена форма слова Ч.[1] Српски преписивачи су почели да га употребљавају у 17. веку. Вук Стефановић Караџић је вратио слово Џ у српску ћирилицу.[2]

Слово Џ се употребљава у српском, македонском, бошњачком, црногорском и абхаском језику.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Maretić, Tomislav (1899). Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika. Zagreb: Knjižara L. Hartmana. Приступљено 24. 10. 2022. 
  2. ^ Ђорђић, Петар (1971). Историја српске ћирилице: Палеографско-филолошки прилози (1. изд.). Београд: Завод за издавање уџбеника. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Писменица сербскога їезика по говору простога народа, написана Вуком Стефановићем, сербиїанцем. У Виенни, 1814. У печатньи Г. Іоанна Шнирера. [Репринт: Краљево: ГИРО «Слово», 1984].
  • Први Српски Буквар. Написао Вук Стеф. Караџић, философије доктор… У Бечу, у штампарији Јерменскога намастира, 1827. [Репринт: Београд: Народна библиотека Србије, графичко предузеће «Зајечар», 1978.]
  • Иван Кочев, Иван Александров. Документи за съчиняването на «македонския книжовен език» // Македонски преглед (Macedonian review). Списание за наука, литература и обществен живот. Година XIV, книга 4 (София, 1991). Стр.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]