Азов
Азов рус. Азов | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни |
Област | Ростовска област |
Основан | 1067. |
Статус града | 1708. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 82.882 |
— густина | 1.227,88 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 47° 07′ 00″ С; 39° 25′ 00″ И / 47.116667° С; 39.416667° И |
Временска зона | UTC+4 |
Површина | 67,5 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 346780–346783, 346787, 346789, 346799 |
Позивни број | 86342 |
ОКАТО код | 60404 |
Веб-сајт | |
www.gorodazov.ru |
Азов (рус. Азов) град је у Русији у Ростовској области. Налази се на реци Дону свега 7 km удаљен од Азовског мора. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 82.882 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Историја
[уреди | уреди извор]Ушће Дона је увек било важно трговинско средиште. Почетком 3. века п. н. е. Грци из Босфорског краљевства су основали тамо колонију коју су назвали Танаис (по грчком имену за ту реку). Неколико векова касније та колонија је била уништена. Касније, дошло је до још једне темељне деструкције од стране Гота у 3. веку после Христа.
У 10. веку ова територија је прешла под контролу Словена. Касније је татарска Златна Хорда владала овом облашћу, а касније ће ту ђеновљански и венецијански трговци основати своју колонију, Тану. Коначно ће Турци 1471. ту створити своју тврђаву Азов.
Лета 1637. године, донски козаци су заузели тврђаву од вишеструко јачег турског непријатеља. Азовом су козаци владали 5 година, а у лето 1651. издржали су дуготрајну турску опсаду. Када су се Турци повукли 1642, цар је ипак одлучио да тврђаву преда Турцима, како би се избегао даљи рат. Приликом повлачења, козаци су у великој мери уништили тврђаву.
Током рата са Турском 1696. Петар Велики је повратио Азов, али је 1711. опет морао да га уступи Турцима.
Азов је дошао коначно под власт Русије одредбама Кучуккајнарџијског мира 1774. године. У каснијим епохама, развојем Ростова на Дону, Азову је опала важност.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 82.882 становника, 792 (0,96%) више него 2002.
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|---|
24.999 | 39.931 | 59.302 | 75.124 | 80.297[1] | 82.090[2] | 82.937 |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.