Азраил

С Википедије, слободне енциклопедије
Азраил — Слика Евелина де Моргана

Азраил (хебр. עֲזַרְאֵל), је персонификована Смрт у исламу и јудаизму. Његово име у преводу са хебрејског језика значи: „Помоћ од Бога”. У исламу је један од четири арханђела и задужен је за пребацивање душа мртвих са једног света на други.[1] У Курану се помиње и под називом Анђео смрти.[2]

Јудаизам[уреди | уреди извор]

Само име Азраил пореклом је из хебрејског језика. Археолошким доказима утврђено је да се Азраил помиње у текстовима Бајање на арамејском језику. Изразито је популаран у јеврејском фолклору. У јеврејском мистицизму, представљен је нешто другачије, као утеловање зла.[3]

Ислам[уреди | уреди извор]

У Исламу, Азраил не доноси сам одлуку о томе када је време да некоме узме душу, већ га Бог обавештава када за то дође време.[4] Према муслиманском веровању, 40 дана пре него што неко умре, Бог баци са дрвета, које се налази испод његовог престола, лист на коме пише име особе којој Азраил треба да узме душу.[5] Азраил је задржао своју важну улогу у свакодневном животу Муслимана. Џелалудин Руми је, наводно, на својој самрти видео Азраила у људском облику.[6]

У савременој култури[уреди | уреди извор]

Азраил је више пута споменут и приказан у популарној телевизијској серији Величанствени век. Када је султан Сулејман Величанствени био на самрти, Азраил се појавио у облику његовог оца султана Селима, али га је са врата султанове собе отерала Хасеки Хурем султанија, не дозволивши да Сулејман умре пре ње. Касније, Сулејман је рекао да се Азраил појављује у виду особе које се човек највише плашио за живота, а он се највише плашио свог оца, султана Селима.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Michelle M. Hamilton (2014). Beyond Faith: Belief, Morality and Memory in a Fifteenth-Century Judeo-Iberian Manuscript. BRILL. стр. 234. ISBN 9789004282735. 
  2. ^ Davidson, Gustav (1968). „Longfellow's Angels”. Prairie Schooner. 42 (3): 235—243. JSTOR 40630837. 
  3. ^ Davidson, Gustav (1967), A Dictionary of Angels, Including the Fallen Angels, Free Press, ISBN 9780029070505 
  4. ^ Jane I. Smith; Yvonne Yazbeck Haddad (1981). Islamic Understanding of Death and Resurrection. State University of New York Press. стр. 35. ISBN 9780873955072. 
  5. ^ Houtsma, M. Th.; Arnold, Russel; Gibb, Camilla, ур. (1987). E.J. Brill's First Encyclopaedia of Islam 1913-1936. Leiden, Netherlands: Brill Publishers. стр. 570. ISBN 978-9-004-08265-6. 
  6. ^ Gustav Davidson. A Dictionary of Angels, including the fallen angels. Simon & Schuster. стр. 255. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Азраил&oldid=26806333”