Пређи на садржај

Александријски итинераријум

С Википедије, слободне енциклопедије
Александријски итинераријум

Александријски итинераријум (лат. Itinerarium Alexandri - Александаров путопис ) путна је карта са описима саобраћајница, списком градова, села и других станица из периода Римског царства. На итинерару су приказивана насеља (станице) и њихова међусобну удаљеност у римским миљама.[1]

Итинераријум је написан око 340. године, и првобитно је представљало сажетак освајања Персије од стране Александра Великог и Трајана. Аутор дела је непознат, али је познато време његовог писања, јер је дело посвећено цару Констанцију II, који је у то време кренуо у поход на Персију. До данас је опстао само део који се бави Александром Великим, и то само у једном рукопису, који укључује и латинску верзију Александрове легендарне биографије Јулијуса Валерија лат. Res gestae Alexandri Macedonis.[2]. Дело садржи много грешака, али његов садржај донекле прати садржај прве четири књиге Аријанове Анабазе.[3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Аутор

[уреди | уреди извор]
Амброзијанска библиотека у Милану у којој је пронађен рукопис

Уз Аријанову Анабазу (која се сматра најзначајним радом у животу Александра Македонског,[4] „Индику“ која описује путовања у Индији током Александрових освајања), Александријски итинераријум је једна од Александрових апологетских биографија. Садржај текста у великој мери ослања се на Аријаново дело „Освајања Александра Великог” и има сличности са Александридом, романом о Александру Великом.[5]

Аутор дела није поуздан, али Робин Лејн Фокс сматра да је дело написао 338 конзул Флавије Јулије Валерије Александар Полемије,[6] аутор Александрове биографије Res Gestae Alexandri Macedonis, који је превео легендарну биографију у рукопису са грчког на латински.[2] Иако већина савремених научника сматра да је вероватно писац Александрове легендарне биографије Res Gestae Alexandri Macedonis Полемије, не слажу се око тога да ли је он такође био и аутор Александријског итинераријума.[7]

Историја рукописа

[уреди | уреди извор]

Од Александријског итинераријума до данас је сачуван само један рукопису (Codex Ambrosianus P 49), који датира око 800. до 1000. године. Рукопис је пронађен у Амброзијанској библиотеци у Милану у доста оштећеном стању и његово тумачење се сматра тешким

Копиран је у Авињону, а први пут је објављен 1817. године.[8]

Садржај

[уреди | уреди извор]
Александар Велики, чијим се освајачким походима и путовања преко Персијског царства, његовим животом, успоном на македонски престо, и његовим освајањима у Индији бави Александријски итинераријум.[9]

До данас је од итинерарарија сачувано 120 кратких дела. Недостаје неколико пасуса.

Александријски итинераријум, чији је стил писања оскудан и тешко разумљив, посвећен је римском цару Констанцију II. Дело описује Александра Великог (356. п. н. е. — 323. п. н. е) и његове освајачке походе и путовања преко Персијског царства, Александров живот, његов успон на македонски престо, и његова освајања у Индији.[9]

Иако се у наслову дело има назив Итинераријум јер се односи на Александрова путовања, оно је ближе биографији. Оригинална верзија је укључивала описе персијских похода Александра Великог и Трајана. Међутим, део који се бави Трајаном је изгубљен. Почетак дела чини похвала Констанцију II.  

Из увода дела може се закључити да Констанцијев отац Константин Велики и његов старији брат Константин II нису били живи у време писања. Међутим, Констанцијев брат Констанс је тада још био жив (умро је након настанка дела 350. године). Због тога се дело може датирати у период 340-350. година (а највероватније око 340. године).

Дело је од стране аутора представљено као својеврсни приручник за Констанција и његове предстојећи поход на Персију, и у њему наглашава да није пуки резиме ранијих радова. Аутор каже да је за писање користио Вароову књигу, географски приручник за Помпеја и његову кампању у Шпанији. У том погледу, чини се да је аутор подбацио, јер дело садржи врло мало географских података. Међутим, изгубљени део који се бави Трајаном можда је садржао више таквог материјала. Снматра се да је аутор овим делом желео да инспирише Констанција да подражава Александра и Трајана.[5]

Попут Александра и Констанције је напао Персију да би осветио злодала које су раније учинили Персијанци. Констанције је био истих година као и Александар када је напао Персију, а тврдило се да је чак и изгледао исто.

Александријски итинераријум описује догађаје од Александровог рођења па све док Александар није одлучио да се врати са свог похода у Индију. Садржај прати прве четири књиге Аријанове Анабазе са мањим изузецима.

Александријски итинераријум даје веома позитивну слику о Александру. Међутим, аутор користи прилику да похвали Констанција, на пример упоређујући његову скромност са Александровом сујетом. Рад се разликује од Аријаносовог приказа, барем у одељцима који се баве оазом Сива и Индијом. Опис Индије садржи много живописних приказа индијских животиња, који се не налазе у Аријановом делу.  Као и друга слична дела из овог периода и Александријски итинераријум садржи много грешака.[2]

Садржај текста у великој мери ослања се на Аријаново дело „Освајања Александра Великог” и има сличности са Александридом, романом о Александру Великом, и изворном латинском верзијом Флавија Јулија Валерија Александра Полемија (4. век).[5]

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ В. Петровић, Дарданија у римским итинерарима, САНУ, Балканолошки институт САНУ, посебно издање 99 (2007), стр 41-47.
  2. ^ а б в Raffaella Tabacco (ed): Itinerarium Alexandri (= Università degli Studi di Torino, Fondo di studi Parini-Chirio. Filologia. Nuova Serie, Bd. 1). Testo, apparato critico, introduzione, traduzione e commento. Olschki, Florenz. 2000. ISBN 978-88-222-4920-3.
  3. ^ Waldemar Heckel, John Yardley: Alexander the Great: Historical Texts in Translation. Wiley-Blackwell, (2004) ISBN 9780631228219.
  4. ^ „Луције Флавије Аријан”. Еволута. Приступљено 17. 1. 2020. 
  5. ^ а б в Iolo Davies: Alexander’s itinerary (Itinerarium Alexandri). An English translation. In: The Ancient History Bulletin. Bd. 12, 1998. 29–54
  6. ^ Raffaella Tabacco (ed): Itinerarium Alexandri (= Università degli Studi di Torino, Fondo di studi Parini-Chirio. Filologia. Nuova Serie, Bd. 1). Testo, apparato critico, introduzione, traduzione e commento. Olschki, Florenz. 2000. ISBN 978-88-222-4920-3.
  7. ^ Michael H. Dodgeon,Samuel N. C. Lieu: The Roman eastern frontier and the Persian Wars (AD 226-363), s. 385. Routledge, 1994. ISBN 9780415103176..
  8. ^ R. J. Lane Fox: The Itinerary of Alexander: Constantius to Julian. The Classical Quarterly, 1997, Vol. 47. vsk, nro No. 1, s. 239.
  9. ^ а б Arriano 1976

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Arriano, F. (1976). History of Alexander and Indica. Cambridge: Harvard University Press. 
  • Heckel, Waldemar; Yardley, John (2004). Alexander the Great: Historical Texts in Translation. Blackwell Publishing. стр. xxvi. xxvi. ISBN 978-0-631-22821-9. 
  • Raffaella Tabacco: Itinerarium Alexandri. Testo, apparato Critico, introduzione traduzione, e commento. Turin 2000th
  • Raffaella Tabacco: Itinerarium Alexandri. Critical review of studies and research perspectives, in "Bulletin of Latin Studies" XVII. 1987. стр. 77–120.
  • Michael H. Dodgeon: The Roman eastern frontier and the Persian wars: AD 226 - 363, Volume 1 Page 385

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александријски_итинераријум&oldid=28461264”