Итинерар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Итинерар или итинерариум (Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table.) од латинске речи Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table. (пут) је путна карта са описима саобраћајница, из периодаа Римског царства. На итинерару су приказивана насеља (станице) и њихова међусобну удаљеност у римским миљама.[1]

Намена и историјат[уреди]

Итинерари су као војне карте, путне мапе или „туристички водичи“, коришћени у периоду Римског царства у разне сврхе, пре свега војне,[a] затим трговачке, путничке и поштанске[b] (Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table.).

Комбиноване топографске мапе и војне и друмске карте постојале су и чуване су као посебна категорија у неким римским библиотекама. Како су биле скупе, гломазне и тешке за копирање оне нису били у општој употреби. Путници који су желели да планирају путовање а војсковође походе, користили су итинераре, који су у свом најосновнијем облику били поједностављна мапа градова и општина дуж одређеног путу, са уписним раздаљинама између њих.[2]

Тако су од стране бројних непознатих аутора у Римском царству настали итинерари који су били не само практични за употребу већ и једноставни за умножавање јер су били у облику свитка или 5-6 посебних листова на којима су шематизован приказивани путеви и њихови огранци, више или мање паралелно, као нпр. у Појтингеровој табли. Из ових листова или свитака, делови мапе су могли јефтино и лако да се копирају и продају на улицама, као нпр данас туристичке мапе.

Римски владари су с времена на време тражили од мајстора да изврше исправке на итинерерима. Први аутори познатих итинерара ангажовани су у 44. п. н. е. од стране Јулије Цезар и Марка Антонија. Три грчка географа, Зенодокус, Теодот и Поликлитус, били су плаћени да проуче дотадашње мапе и саставе главни итинерер у Риму. Њима је било потребно преко 25 година мукотрпног рада, да уз анагажовање каменорезаца и мајстора гравира изграде итинерер који је био постављена у близини Пантеона. Путници пре путовања и продавци итинерера тако су могли слободно да са њега израђују копије.

Врсте[уреди]

У литератури се најчешће помињу две врсте итинерара:

  • Прву врсту итинерара (Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table.) карактерише списак имена станица на јавним путевима и раздаљине између њих, а изворно су придодавани и подаци о коначиштима, царинама итд.
  • Друга врста итинерара (Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table. је у облику приказа на картама.

Посебна врста итинерара је итинерар гатиатанум (Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table.), који се према садржају може уврстити у Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table.. Ради се о четири сребрна пехара у облику миљоказа, са натписима који носе податке о станицама и њиховој међусобној удаљености на путу од Гадира (Гадеса, Кадиза), у југозападној Хиспанији, до Рима. Откривени су надомак села Викарело у Етрурији и потичу из прве деценије 4. века после Христа.

За територију Римског царства најзначајни итинерари су је Појтингерова табла (Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table.), Антонинов итинерар (Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table.) Равенатова космографија (Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table.) и Итинераријум Хијеросолимитанум(Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table.).

Појтингерова табла[уреди]

Фрагмент Појтингерове табле

Појтингерова табла (Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table.) према Лукијану Босију, је итинерариум пиктум (Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table.), која је временом допуњаван и усклађивана са развојем путне мреже и политичким приликама у Римском царству.

Према мишљењу истраживача сматра се да је до њеног открића мапа претрпела три главне измене:[1]

  • Прва потиче из периода Августа (и повезана је са реконструкцијом Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table.)
  • Друга из периода династије Севера (и повезана је са реорганизацијом претходног Августовог поштанског система).
  • Трећа измена се везује за период од 4. века, када су, у складу са ширењем хришћанства, уношени нови елементи, све до времена настанка данашње средњовековне копије која се чува у Бечу.

Важан историјски и географски рад се сада познат као Пеутингер стола је средњовековна копија оригиналног римског карту која је сече на неколико комада, можда негде током тамно доба, како за вредне пергаменту који се поново користи на назад. Нажалост, део који садржи детаље о већини британских острва је изгубљен, најзападнији део преживљавања, међутим, показују неколико градова у југоистоку Енглеске.

Карта приказује ове градове као мала ицонисед зграде, са именом града штампаног близини. Растојања између сваког града су такође наведени на мапи у римским бројевима између градских икона. Британски део овог документа је приказан на десној страни.

Данашња верзија ове римске мапе, настала је највероватнаије 1265. од стране монаха Колмар (Алзас) на 12 листова пергамента. Једанаест листова је изложено у Националној библиотеци у Бечу. Мапа је димензије 6,82 х 0,34. метара.

Копију мапе је пронашао Конрад Целтис око 1494, и завештао је 1507. свом пријатељу Конраду Појтингеру (1465—1547) по коме је касниоје она добила име.

Облик мапе је издужени правоугаоник, који ствара озбиљну деформацију Римског царства, сабијајући раздаљине од севера ка југу и неприродно и неоправдано од истока ка западу продужава карту. Карта је сачињена у шест боја; црна, црвена, зелена, жуте, плаве, и ружичаста. Табла приказује и област изван граница Римског царства на истоку, али су због губитка оригинала, о њима различита размишљања.[3]

Антонинов итинерар[уреди]

Iter.Britanniarum.jpg

Антонинов итинерар (Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table.) је путна мапа највероватније настала у време Јулија Цезара.

Прерађен је у садашњој форми у 3. или 4. веку, од стране непознатиог аутора. То се вероватно догодило у првим годинама владавине Диоклецијана. Итинерар доноси списак значајних станица и њихова међусобна растојања изражена, као и у другим итинерарима, у римским миљама.[4]

Документ је подељен на два дела:[4]

  • Први део, који је најзначајнији, носи назив Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table. и односи се на сувоземне путеве кроз Римске провинције.
  • Други део, под називом Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table., сведочи о Римским прекоморским рутама.

Равенатова космографија[уреди]

Ravennatis anonymi cosmographia—Anonymi Ravennatis

Равенатова космографија је итинерар настао око 700. године после Христа, од стране непознатог монах у манастиру у Равена на Јадранској (источној) обали Италије, који је саставио списак свих градова и путева-станица широм Римског царства; овај важан историјски документ је од тада постао познат под називом (Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table.).[5][6][7]

На Равенатовој космографији унет је списак више од 5.300 насеља, градова, путева, станица, мочвара и приближно 300 река. Мора су приказана са најзначајнијим острвима.[8]

Неки извори, које помиње непознати аутор итинерара, плод су легенди или фикција, и чини се да је он у изради овог итинерара примарно користио податке са Појтингерове табле или неких сличних докумената.

За прикупљање информација аутору је могла да послужи, нпр, Птолемејева географија, а сам аутор помиње и готске научнике Атханарида, Хелдебалда и Маркомира.[9]

Итинераријум Хијеросолимитанум (Бурдигаленсе)[уреди]

Итинераријум Хијеросолимитанум (Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table.), познат и под називом (Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table.) је најранији итинерар намењен путовањима хришћанских ходочасника у Свету земљу. Ова путовање су започета 333. године, када су Флавијус Далмацијус и Домицијус Зенофилус истовремено били конзули. Аутор итинерара није познат, али се према истраживањима претпоставља да је он био пореклом из данашњег Бордоа у Француској, одакле итинерар и почиње.

Оригиналан латински текст исписан је у сажетој и једноставној форми, што је карактеристично за римске итинераре. Он првенствно садржи списак станица, са удаљеностима у римским миљама између њих. Станице су подељене у неколико категорија: градови, коначишта и места за промену коња. У овим местима (саницама) путник је могао да проведе извесно време, нахрани или само замени коње, обедује одмори се, и продужи своје путовање даље.

Пролазећи кроз Медиоланум (Милано) и Сирмијум (Сремска Митровица), пут је стизао у Константинопољ, а затим, преко Азије, у Палестину у Јерусалим.

Последњи сегмент итинерара започиње у Хераклеји на Хелеспонту и пролазећи кроз Рим поново води до Медиоланума (Милана),

Аутор у ретким коментарима на итинерару показује извесна историјска и филозофска интересовања, како би непознати ходочасник када ступи на тло Свете земље, приметно већу пажњу поклањао јеврејским и хришћанским споменицима.

Како је путовао у време након владавине Константина Великог, аутор итинерара био је и сведок настанка првих царских базилика у Палестини, а нарочито у самом Јерусалиму, надомак Светога гроба и на врху Маслинове горе, затим у Витлејему и Мамри (Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table.). Зато су се многе хришћанске традиције које се на овом итинерару први пут помињу задржале све до данашњих дана.

Александријски итинерариум[уреди]

Александријски итинерариум (Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table.),

Егериев итинерариум[уреди]

Егериев итинерариум (Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table.),

Итинерариум Гадитанум[уреди]

Итинерариум Гадитанум (Script error: The module returned a value. It is supposed to return an export table.),

Подручје Србије на итинерарима[уреди]

Најважнији извор података за подручје Дарданије, на чијој територији се налази данашња Србија представља итинерар Појтингерова табла.

Инсерт из Појтингерове табле на којој се виде нека од насеља на простору данашње централне Србије; Сирмиум, Генсис, Таурунум, Ад Дринум, и Сингидунум.

Напомене[уреди]

  1. Итинераре помиње у својим списима Амијан Марцелин, с краја 4. века после Христа, из којих сазнајемо да добре војсковође морају да поседују итинераре, мислећи на војне карате: Primum itineraria omnium regionum, in quibus bellum geritur, Veg. mil. III, 6.
  2. Поштанска служба у Римском царству основана је у Августово доба. Како бележи Светоније, у свакој провинцији, дуж главних путева, на краћим раздаљинама постављани су младићи који су један другом преносили поруке. Садржајан преглед функционисања римске државне поште бележе у својој књизи Vasić M., Milošević G. 2000, Mansio Idimum, Beograd. стр 129-133.

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 В. Петровић, Дарданија у римским итинерарима, САНУ, Балканолошки институт САНУ, посебно издање 99 (2007), стр 41-47 [1]-
  2. Jaś Elsner, "The Itinerarium Burdigalense: politics and salvation in the geography of Constantine's Empire" The Journal of Roman Studies (2000), pp. 181–195, pp. 184.
  3. Peutinger Table на: www.roman-britain.org, Приступљено 8. 4. 2013.
  4. 4,0 4,1 Lisičar P. 1980 Tabula Peutingeriana i rimski itinerari, u: Putevi i komunikacije u antici, Beograd, 11-15.
  5. Roman Britain : A Sourcebook by S. Ireland (Routledge, London, 1992)
  6. Place Names of Roman Britain by A.L.F. Rivet & Colin Smith (Batsford, London, 1979)
  7. Historical Map and Guide: Roman Britain by the OS (4th Ed., 1990)
  8. Schillinger-H‰fele U. 1963 Beobachtungen zum Quellenproblem der Kosmographie von Ravenna, Bonner Jahrb¸cher 163, Bonn, 238ñ251.
  9. Staab F. 1976 Ostrogothic Geographers at the Court of Theodoric the Great: A Study of Some Sources of the Anonymous Cosmographer of Ravenna, Viator 7, Los Angeles, 27ñ64.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]