Апостол Евод
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e0/%D0%96%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%8F_%D0%A1%D0%B2%D1%8F%D1%82%D1%8B%D1%85_%281903-1911%29_-_%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_01072_%D0%9E%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80_%D0%B8_%D0%95%D0%B2%D0%BE%D0%B4.png/220px-%D0%96%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%8F_%D0%A1%D0%B2%D1%8F%D1%82%D1%8B%D1%85_%281903-1911%29_-_%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_01072_%D0%9E%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80_%D0%B8_%D0%95%D0%B2%D0%BE%D0%B4.png)
Свети Евод је један од Седамдесеторице апостола. Свети апостол Петар га је поставио за првог епископа у Антиохије.[1]
У својој посланици Антиохијанима спомиње свети га свети Игњатије Богоносац, говорећи: "Сећајте се блаженог оца свог Евода, који би од апостола постављен за првог пастира; будите истински синови његови, а не прељубочинци, да се отац ваш не би постидео због вас".[2]
Свети Еуодиас служио као епископ антиохијски 27 година и умро мученички у прогону хришћана цара Нерона (54. - 68.).
Евод је познат по спису о Пресветој Богородици, у коме је изложио, како је она уведена у храм три године од рођења; како је у храму остала једанаест година; како је ушавши у петнаесту годину предата била праведном Јосифу на чување; и како је у петнаестој години родила светлост свету Господа Христа. Осим тога свети Евод је написао и многа друга дела, која су пропала у тешким временима гоњења Цркве. Једно од њих под насловом "Светило", спомиње у својим списима историчар Никифор Калист. О њему се на више места говори у римским мартиролозима.
Православна Црква га прославља 4. јануара (Светих Седамдесет апостола) и 7. септембра (по јулијанском календару).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Свети апостоли Евод и Онисифор”. Вечити православни календар (на језику: српски). Приступљено 2024-01-21.
- ^ „Свети апостоли Евод и Онисифор”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-01-21.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Апостол от 70-ти Евод на сајту Православие.Ru
- Evodius Католичка енциклопедија