Пређи на садржај

Асиндетон

С Википедије, слободне енциклопедије

Асиндетон (или асидент) (грч. ἀσύνδετον, лат. dissolutum, dissolutio — неповезан, без везника; стил без везника) је стилска фигура која означава низање речи, синтагми или реченица при чему се везници изостављају.[1][2] Сличан је елипси а супротан полисиндетону.[3] Припада фигурама конструкције.[4]

Употреба

[уреди | уреди извор]

Најчешће се изоставља везник и па се уместо њега нижу запете.[5] Уместо запета, користе се и други знаци интерпункције: две тачке, тачка и зарез, црта.[4] Асиндетон додаје ритам исказу па се зато неретко употребљава у поезији. Користи се да истакне логичку везу или супротност, да створи ефекат акумулације, нереда или градације.[6] Чест је у фразеологизмима, гномским изразима попут пословица, рекламним слоганима, затим у новинским насловима, полемици, прози.[4] Не треба га поистоветити са енумерацијом која може бити и полисиндетска.[4] Квинтилијан га сматра врстом брахилогије.[4]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Асиндетон први помиње Аристотел који га сматра погодним да истакне поенту.[1][4] Деметрије каже да ова фигура доприноси драматском набоју израза.[4] Античка реторика је делила ову стилску фигуру по врстама речи које се нижу (именице, глаголи итд.) и по томе колико речи има сваки члан низа (једну или више).[2] Нарочито често су ову фигуру користили барокни песници, а у српској књижевности употребљавана је како у народној тако и у уметничкој поезији.[2]

Реченице

[уреди | уреди извор]
  • Дођох, видех, победих! (Цезар)
  • Припрема, позор, сад!
  • Речено — учињено!
  • Ви сте к мени, ја ћу сутра к вама. (српска народна пословица)

У поезији

[уреди | уреди извор]


Сличне стилске фигуре

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 51. ISBN 86-19-00635-5. 
  2. ^ а б в Živković, Dragiša, ур. (2001). REČNIK književnih termina (2 изд.). стр. 56—57. 
  3. ^ „Asindeton”. Оpšte obrazovanje. Приступљено 10. 3. 2019. 
  4. ^ а б в г д ђ е Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 68—72. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 10. 3. 2019. 
  5. ^ Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms (2 изд.). стр. 21. ISBN 978-0-19-860883-7. 
  6. ^ Gadenne, Jean-Eudes. Lexique des termes littéraires en ligne (PDF). стр. 6. Приступљено 10. 3. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]