Ајше Кулин
Ајше Кулин | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 26. август 1941. |
Место рођења | Истанбул, Tурска |
Веза до IMDb-а |
Ајше Кулин (тур. Ajşe Kulin; Истанбул, 26. август 1941) турска је списатељица кратких прича, сценариста и романописац.
Биографија
[уреди | уреди извор]Кулин је рођена у Истанбулу 1941. године. Њен отац, Мухитин Кулин, бошњачког порекла, био је један од првих грађевинских инжењера у Истанбулу који је основао Државни хидраулички погон; убрзо је постављен за директора ове институције. Њена мајка, Ситаре, била је унука једног од османских министара економије.
Дипломирала је на Америчком колеџу за девојке у Арнавуткоју(Arnavutköy) у Истанбулу. Објавила је збирку кратких прича под називом Güneşe Dön Yüzünü 1984. године. На основу једне од прича из ове збирке, Ђулизар(Gülizar), снимљен је и филм Kırık Bebek 1986. године, за који је добила награду за сценарио од Министарства културе и туризма. Ајше је радила као сценариста, сниматељ и продуцент многих филмова, телевизијских серија и реклама. Године 1986. добила је награду за најбољег кинематографа од Удружења позоришних писаца за свој рад у ТВ серији Ayaşlı ve Kiracıları.
Године 1996. написала је биографију Мунира Нуретина Селџука под називом Слатки мир. За кратку причу Јутарња слика исте године је добила и награду Халдуна Танера, а наредне године награду Саита Фаика. Године 1997. проглашена је за писца године од стране Факултета за комуникације у Истанбулу, за свој биографски роман Зове се Ајлин, исту награду освојила је и следеће године за кратку причу Широка времена. У новембру 1999. године написала је роман под називом Севдалинка који говори о рату у Босни, а 2000. године биографски роман Фуреја. У јуну 2001. године објавила је роман Мост који говори о дешавањима у источним провинцијама Турске и како је обликована рана историја републике.
У мају 2002. године написала је роман који говори о турским дипломатама који су спасили животе Јевреја током холокауста у Другом светском рату.
Била је удата два пута и оба брака су завршена разводом, али из њих има четири сина. У својим последњим романима, Живот и Туга, описује живот са бившим супружницима, Мехметом Сарпером и Ереном Кемахлијем.
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Побратак на сунце (Güneşe Dön Yüzünü), 1984
- Слатки мир (Bir Tatlı Huzur), 1996
- Зове се Ајлин (Adı: Aylin), 1997
- Широка времена (Geniş Zamanlar), 1998
- Јутарње слике (Foto Sabah Resimleri[1]), 1998
- Sevdalinka, 1999
- Фуреја (Füreya), 2000
- Мост (Köprü), 2001
- Nefes Nefese, 2002
- Попут црвене руже у мени (İçimde Kızıl Bir Gül Gibi), 2002
- Мом оцу (Babama), 2002
- Висибабе (Kardelenler), 2004
- Ноћна тишина (Gece Sesleri), 2004
- Једног дана (Bir Gün), 2005
- Некада давно (Bir Varmış Bir Yokmuş), 2007
- Veda, 2008
- Нанине приче (Sit Nene`nin Masalları), 2008
- Umut, 2008
- Отворени прозор у каменом зиду (Taş Duvar Açık Pencere), 2009
- Türkan, 2009
- Живот (Hayat – Dürbünümde Kırk Sene (1941–1964)), 2011
- Туга (Hüzün – Dürbünümde Kırk Sene (1964–1983)), 2011
- Путник тајни (Gizli Anların Yolcusu), 2011
- Борина књига (Bora'nın Kitabı), 2012
- Повратак (Dönüş), 2013
- Сан (Hayal), 2014
- Handan, 2014
- Заробљено сунце (Tutsak Güneş), 2016
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kulin, Ayşe (2018-05-04). Foto Sabah Resimleri (на језику: турски) (25 изд.). Everest Yayınları.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Ajse Kulin-Vulkan izdavastvo Архивирано на сајту Wayback Machine (23. децембар 2019)
- Haberler