Баган (Мандалеј регион)

Координате: 21° 10′ N 94° 52′ E / 21.167° С; 94.867° И / 21.167; 94.867
С Википедије, слободне енциклопедије
Баган
ပုဂံ
Паган
Храмови у Багану
Храмови у Багану
Баган на карти Мјанмар
Баган
Баган
Локација Баган, Бурма
Координате: 21° 10′ N 94° 52′ E / 21.167° С; 94.867° И / 21.167; 94.867
ЗемљаМјанмар
РегионМандалејски регион
Основансредина 9. века
Површина
 • Укупно104 km2 (40 sq mi)
Становништво
 • Етничка припадностБурманци
 • РегиониТеравада
Временска зонаMST (UTC+6.30)

Баган (бурмански: ပုဂံ; MLCTS: pu.gam, бивши Паган, је древни град у региону Мандалеј у Бурми. Некад се звао Аримаданапура или Аримадана (град униптавача непријатеља) и Тамбадипа (земља бакра) или Тасадеса (Исушена земља) те био престолница неколико древних краљевстава у Бурми. Смештен је на сувим средишњим равницама земље, на источној обали реке Ајејарвади, 145 km југозападно од Мандалеја.

Унеско је без успеха покушао да означити Баган као локалитет Светске баштине. Војна хунта (Државни савјет мира и развитка) је рестаурирала древне ступе, храмове и зграде, игноришући древне архитектонске стилове и користећи савремене материјале који немају везе с оригиналним плановима. Такође је саграђено и голф игралиште, ауто-пут, те 61 м висок торањ у југоисточном предграђу Минанту.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

9. до 13. века[уреди | уреди извор]

Баганска просперитетна привреда је изградила преко 10.000 храмова између 11. и 13. века.
Паганско царство око 1210

Према Бурманским хроникама, Баган је основан у другом веку, а утврдио га је 849. године краљ Пјинбја, 34. наследник оснивача раног Багана.[2] Исто тако је широко прихваћено и гледиште да су Баган средином до краја 9. века основали Мранми (Бурманци), који су недавно ушли у долину Иравадија из Најџашког краљевства. Област је имала неколико конкурентских градова-држава до касног 10. века, кад је ова бурманска насеобина стекла ауторитет и раскош.[3]

Од 1044 до 1287, Баган је био престоница као и политички, економски и културни нервни центар Паганског царства. Током периода од 250 година, Багански владари и њихови богати поданици су конструисали преко 10.000 религиозних монумената (приближно 1000 ступа, 10.000 малих храмова и 3000 манастира)[4] у области од 104 km2 (40 sq mi) на Баганској равници. Просперитетни град је растао у погледу величине и величанствености, и постао је космополитски центар за религијске и секуларне студије, специјализујући се у изучавању палијске граматике и филозофско-психолошким (абидарма) студијама, као и у радовима на мноштву језика у пољима прозодије, фонологије, граматике, астрологије, алхемије, медицине, и правним студијама.[5] Град је привлачио монахе и студенте широм Индије, Шри Ланке и Кмерског царства.

Култура Багана је била доминирана религијом. Баганска религија је била течна, синкретичка и по каснијим стандардима неортодоксна. Она је у великој мери била наставак религиозних трендова ере Пју, при чему су теравадски будизам коегзистирао са махајанским будизмом, тантријским будизмом, разним хинду (шиваизам, и вишнуизам) школама, као и традицијама природног анимизма. Док је краљевско покровитељство теравадског будизма од средине 11. века омогућило тој будистичкој школи да постепено задобије преимућност, друге трације су наставиле да бујају током паганског периода у степенима који касније нису виђени.[5]

Паганско царство је колапсирало 1287. године услед вишеструких монголских инвазија (1277–1301). Недавна истраживања показују да је могуће да монголске армије нису досегле до самог Багана, и да чак и ако јесу, нанета штета је вероватно била минимална.[6] Међутим, свеукупна штета је била нанета. Град, у коме је живео 50.000 до 200.000 људи, био је редукован до малог града, који никад више није повратио своју превласт. Град је формално престао да буде престоница Бурме у децембру 1297, кад је Мјинсајншко краљевство постало нова сила у Горњој Бурми.[7][8]

Географија[уреди | уреди извор]

Археолошке зоне Багана, дефинисане као 13 x 8 km област центрирана око Старог Багана, које се састоје од Нјаунга У на северу и Новог Багана на југу,[9] леже на огромном равничарском пространству Горње Бурме, на завоју реке Иравади. Оне су лоциране 290 km (180 mi) југозападно од Мандалеја и 700 km (430 mi) северно од Рангуна. Њихове координате су 21°10' северно и 94°52' источно.

Клима[уреди | уреди извор]

Баган лежи у средишту „суве зоне” Бурме, региона грубо између Швеба на северз и Пјаја на југу. За разлику од обалских региона земље, који добијају годишње монсунске падавине од више од 2500 mm, сува зона добија мало падовина, јер је заштићена од кише планинским ланцом Ракин Јома на западу.

Доступни онлине климатски извори извештавају о Багановој клими знатно различите податке.

Клима Багана
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 32
(90)
35
(95)
36
(97)
37
(99)
33
(91)
30
(86)
30
(86)
30
(86)
30
(86)
32
(90)
32
(90)
32
(90)
32,4
(90,5)
Минимум, °C (°F) 18
(64)
19
(66)
22
(72)
24
(75)
25
(77)
25
(77)
24
(75)
24
(75)
24
(75)
24
(75)
22
(72)
19
(66)
22,5
(72,4)
Извор: www.holidaycheck.com[10]
Клима Багана
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 25
(77)
27
(81)
30
(86)
30
(86)
30
(86)
27
(81)
26
(79)
26
(79)
25
(77)
25
(77)
26
(79)
25
(77)
26,8
(80,4)
Минимум, °C (°F) 13
(55)
13
(55)
15
(59)
18
(64)
20
(68)
19
(66)
18
(64)
18
(64)
18
(64)
17
(63)
16
(61)
13
(55)
16,5
(61,5)
Количина кише, mm (in) 0
(0)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
24
(0,94)
18
(0,71)
18
(0,71)
18
(0,71)
27
(1,06)
18
(0,71)
8
(0,31)
0
(0)
131
(5,15)
Дани са кишом 1 3 1 3 7 6 7 10 8 8 3 2 59
Извор: www.weatheronline.com[11]

Панораме[уреди | уреди извор]

Панорама Багана виђена са храма Мињеингон
Баганска равница са Дамајангјом лево
Баганска равница са Иравадијем у позадини
Баганска равница виђена преко реке Иравади.

Градови побратими[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Tourtellot, Jonathan (3. 9. 2004). „Dictators "Defacing" Famed Burma Temples, Editor Says”. National Geographic Traveler. Приступљено 27. 5. 2006. 
  2. ^ Harvey 1925, стр. 18
  3. ^ Lieberman 2003, стр. 90–91
  4. ^ Stadtner 2011, стр. 216
  5. ^ а б Lieberman 2003, стр. 115–116
  6. ^ Lieberman (2003), стр. 119–120
  7. ^ Htin Aung. 1967. стр. 74.
  8. ^ Than Tun 1959, стр. 119–120
  9. ^ Unesco 1996
  10. ^ „Weather for Bagan”. www.holidaycheck.com. Архивирано из оригинала 25. 1. 2013. г. Приступљено 19. 2. 2012. 
  11. ^ „Weather for Bagan”. www.worldweatheronline.com. Приступљено 13. 4. 2014. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]