Пређи на садржај

Барака

С Википедије, слободне енциклопедије
Барака заробљених аустроугарских војника у Русији, 1915. године
Цртежи петроглифова из тагарске културе, 1. миленијума пре нове ере у Краснојарском крају, Русија.[1]
Бараке и већа зграда у облику погребних урни у Музеју при Диоклецијанским купатилима у Риму, Италија.[2][3][4][5]
Чизо у Екстремадури, Шпанија.

Барака је привремена приземна или једноспратна грађевина расклапајуће или сталне конструкције.[6] Намењена је за смештај људи , стоке или неког материјала. Прве бараке за војне потребе граде Французи код Денкерка 1794. Отада се све више користе. Првобитне бараке војне намјене су грађене од дрвета, понекад премазане блатом (плетара, чатма). Други материјали су били ћерпич, камен, опека и други. Нису имале плафон и провјетраване су кроз кровне отворе. Лакше бараке су биле без темеља, и стајале су на дрвеним или каменим стубовима.

Од средине 19. вијека се праве и типизиране бараке. Немачка Докер (Docker) барака се склапа за 9 h (са 10 војника). Тежине је 4 t, димензија 15 са 5 са 2.35 m. Користила је дрвене оквирне елементе ширине 1 m а дебљине 2.4 cm. Почетком 20. вијека таласасти лим се почиње масовно користити за бараке, посебно за сводове. Типизиране бараке постоје за разне намјене, санитетске, војничке, официрске, складишне, за артиљеријска оруђа и томе слично. Бараке се користе и у концентрационим логорима за смјештај људи.

У САД послије Другог свјетског рата се све више користе челично-алуминијумске конструкције, са плексиглас прозорима. За превоз је потребан камион од 3 тоне, а могуће их је подићи за 3 сата. Пластична барака, AN/TSQ-5 је округлог облика пречника 6 m и висине 3 метра. Тежине је само 617 kg и користи се за електронску опрему. Топлотна изолација је од стаклене вуне.

Модерна употреба

[уреди | уреди извор]

Бараке користе пастири када премештају стоку између сезонских пашњака као што су планински и равничарски пашњаци (трансхумација).[7][8][9][10] Такође их обично користе путници са руксаком и други путници у руралним подручјима. Неке расељене популације људи користе колибе широм света током дијаспоре. На пример, привремени сакупљачи у дивљини, пољопривредни радници на плантажама у амазонској џунгли. Бараке су грађене за друге сврхе осим за становање, као што су складиште, радионице и подучавање.

Конструкција

[уреди | уреди извор]

Многе бараке су дизајниране да буду релативно брзо и јефтино изграђене. Изградња често не захтева специјализоване алате или знање.[11]

Маркетиншка употреба

[уреди | уреди извор]

Термин барака се такође користи за именовање многих комерцијалних продавница, компанија и концепата. Име имплицира мало, опуштено место, често са забавном и пријатељском атмосфером. Примери укључују Pizza Hut[12][13] и Sunglass Hut.[14][15][16][17] Киосци[18][19][20][21] могу бити направљени да изгледају као бараке и често се налазе у парковима, тржним центрима,[22][23] плажама или другим јавним местима, где се продају разноврсна јефтина храна или добра. Луксузни хотели у тропским областима где је гостима додељено да заузму своју самостојећу структуру понекад називају структуру „барака“, иако такве колибе обично имају само површну сличност са традиционалним концептом колибе.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Arctic Social Sciences - Arctic Studies Center”. Mnh.si.edu. Приступљено 2012-09-27. 
  2. ^ Brown, Frank E. (1954), „Roman Architecture”, College Art Journal, College Art Association, 17 (2): 105—114, JSTOR 774050, doi:10.2307/774050 
  3. ^ Yegul, Fikret (1992), Baths and Bathing in Classical Antiquity (First изд.), Cambridge, Massachusetts: MIT Press, ISBN 0-262-74018-4 
  4. ^ Coulston, Jon (2000), Ancient Rome:The Archaeology of the Eternal City, Oxford, England: Oxford School of Archaeology, ISBN 0-947816-54-2 
  5. ^ Nielsen, Inge (1990), Thermae et Balnea: The Architecture and Cultural History of Roman Public Baths (First изд.), Aarhus, Denmark: Aarhus university Press, ISBN 87-7288-512-2 
  6. ^ Oxford English Dictionary Second Edition on CD-ROM (v. 4.0) © Oxford University Press 2009
  7. ^ Blench, Roger (17. 5. 2001). 'You can't go home again' – Pastoralism in the new millennium (PDF). London: Overseas Development Institute. стр. 12. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 02. 2012. г. Приступљено 01. 07. 2023. 
  8. ^ „transhumance - pastoral society”. Encyclopedia Britannica. 
  9. ^ Anatoly M. Khazanov, Nomads and the Outside World (2nd Edition), University of Wisconsin Press, 1994, pp 19-23, ISBN 978-0-299-14284-1
  10. ^ Dale F. Eickelman, The Middle East and Central Asia: An Anthropological Approach, Prentice Hall, 2002, p. 11, ISBN 9780130336781
  11. ^ [1] Using Natural Terrain to your Advantage
  12. ^ „Inside Pizza Hut's new headquarters in Plano”. Wfaa.com. Архивирано из оригинала 8. 3. 2011. г. Приступљено 10. 3. 2011. 
  13. ^ „Pizza Hut to close up to 300 locations operated by bankrupt franchisee”. Wfaa.com. 17. 8. 2020. Архивирано из оригинала 3. 9. 2021. г. Приступљено 3. 9. 2021. 
  14. ^ „Luxottica Annual Report - 2008” (PDF). Приступљено 21. 1. 2018. 
  15. ^ Cohen, Howard. „Visionary sunglasses pioneer, arts philanthropist Sanford Ziff dies at 91”. Miami Herald. Приступљено 21. 1. 2018. 
  16. ^ „History of Sunglass Hut”. Funding Universe. Приступљено 21. 1. 2018. 
  17. ^ „History of Sunglass Hut International, Inc. – FundingUniverse”. www.fundinguniverse.com. Приступљено 2021-07-09. 
  18. ^ MacKenzie, D. N. (1986). A Concise Pahlavi Dictionary. London: Oxford University Press. ISBN 0-19-713559-5. 
  19. ^ „Town Beach Marine Rescue and Kiosk”. Port Macquarie-Hastings Council. 9. 7. 2019. Архивирано из оригинала 15. 8. 2019. г. Приступљено 15. 8. 2019. 
  20. ^ „kiosk/cafe & bar/event space”. Beach house. Архивирано из оригинала 23. 10. 2021. г. Приступљено 15. 8. 2019. 
  21. ^ Fanning, Josh (6. 12. 2018). „A new take on Adelaide's old kiosk-by-the-lake: Loch & Quay is open for summer”. Photos: Andrè Castellucci. InDaily. Приступљено 15. 8. 2019. 
  22. ^ „The decline of established American retailing threatens jobs”. The Economist. Архивирано из оригинала 27. 5. 2017. г. Приступљено 28. 5. 2017. 
  23. ^ „shopping in ancient Rome”. Mariamilani.com. Архивирано из оригинала 25. 10. 2012. г. Приступљено 9. 11. 2012. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]