Пређи на садржај

Безбедносно-информативна агенција

С Википедије, слободне енциклопедије
Бија преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Бија (вишезначна одредница).
Безбедносно-информативна агенција

Амблем
Безбедносно-информативне агенције

Застава
Безбедносно-информативне агенције
Преглед
Датум оснивања27. јул 2002.; пре 22 године (2002-07-27)
Претходне агенције
НадлежностВлада Републике Србије
СедиштеБеоград, Србија
Запослени2.000 (процена)[1]
Годишњи буџет84.02 милиона евра (2024)[2]
Руководиоци
Веб-сајтwww.bia.gov.rs

Безбедносно-информативна агенција (БИА)[а] јесте обавештајна агенција Републике Србије. Задужена је за прикупљање и анализу информација од значаја за безбедност Србије (организовани криминал, тероризам) и редовно подношење тих података надлежним државним органима на увид.

Делокруг рада БИА обухвата контраобавештајне послове, обавештајне послове и друге послове безбедности. Установљена је 2002. Седиште агенције је у улици Краљице Ане бб на општини Савски венац.

Безбедносно-информативна агенција је по Уставу Републике Србије под контролом Народне скупштине и Владе Републике Србије, којима је дужна да два пута годишње поднесе извештај о свом раду и о стању безбедности Републике Србије. Тренутни Директор је др Владимир Орлић.

Историја

[уреди | уреди извор]

Претходник Бије био је Ресор државне безбедности (РДБ), обавештајна агенција Републике Србије до 2002. године.

Септембра 2016. припадници БИА ухапсили су бившег официра ВРС у пензији док се спремао за бекство. Он је зарад јемства да неће бити гоњен за ратне злочине, годинама сарађивао за хрватску службу и кроз своје деловање је довео до хапшења неколико Срба оптужених за наводне ратне злочине.[4]

Маја 2018. измењен је закон о БИА, чиме су дата додатна овлашћена директору и додатно су дефинисане појединости везане за рад запослених агенције.[5]

Прва управа Безбедносно-информативне агенције је марта 2019. одликована Орденом заслуга за одбрану и безбедност другог степена.[6] Током 2019. БИА је пресрела примопредају новчаних средстава од стране руског обавештајног потпуковника пензионисаном српском официру.[7][8]

Новембра 2023. БИА је раскринкала активност високорангираног хрватског дипломате Хрвоја Шнајдера, који је у склопу обавештајних активности прикупљао информације од лица активних у сфери политике, бизниса и НВО сектора. Шнајдер је протеран из Србије.[9][10] Децембра 2023. ухапшен је бугарски шпијун активан у Босилеграду, који је сакупљао информације о српским снагама полиције и војске станционираних на југу Србије.[11][12] У два наврата током јануара, агенти БИА су ухапсили грађане Србије који су прикупљали податке, тајне и инсталирали надзорне уређаји са циљем да прете кретање Војске Србије, радећи за албанску службу.[13][14][15] Фебруара 2024. БИА је открила представништво једне иностране организације која је обавештајно и субверзивно деловала у земљи спровођем класичне шпијунске активности. Четири држављана Србије је ухапшено.[16] У акцији БИА, ВБА и МУП јула 2024. ухапшени су запослени фабрике Крушик који су одавали тајне и поверљиве податке страној држави.[17] Августа 2024. ухапшен је још један хрватски шпијун.[18]

Директори

[уреди | уреди извор]

Директори Безбедносно-информативне агенције:

Начелнци одељења организација претходница БИА
Начелник Одељења за поверљиве полицијске послове
Фотографија Име и презиме Период
Јован С. Миловановић 1899. 1900.
Начелник Полицијског одељења
Фотографија Име и презиме Период
Таса Ј. Миленковић[19] 1900. 1901.
Милутин А. Поповић 1901. 1903.
Ђорђе С. Ђорђевић 1903. 1905.
Драгутин Н. Милићевић 1905. 1906.
Обрад Б. Благојевић 1906. 1907.
Чедомиљ А. Kостић 1907. 1909.
Милорад А. Вујичић 1909. 1909.
Начелник Одељења за јавну безбедност
Фотографија Име и презиме Период
Живојин Лазић 1909. 1921.
Начелник Одељења за државну заштиту
Фотографија Име и презиме Период
Васа Лазаревић 1921. 1925.
Радомир П. Тодоровић 1925. 1929.
Добрица Матковић 1929. 1929.
Бранко Жегарац 1929. 1934.
Немања Љубисављевић 1934. 1934.
Драгослав Лазић 1934. 1939.
Цветан Д. Ђорђевић 1939. 1940.
Негослав Оцокољић 1940. 1940.
Павле С. Ђорђевић 1940. 1940.
Начелник Одељења заштите народа за Србију
Фотографија Име и презиме Период
Слободан Пенезић Крцун јул 1944. 19. фебруар 1946.
Начелник Управе државне безбедности
Фотографија Име и презиме Период
Милорад Милатовић август 1946. фебруар 1953.
Владан Бојанић 28. фебруар 1953. 20. август 1955.
Срећко Милошевић 20. август 1955. мај 1961.
Сава Радојчић 15. јул 1961. 22. мај 1964.
Драгослав Новаковић 1964. 1966.
Рајко Ђаковић 12. јул 1966. 16. фебруар 1971.

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ако се користи као именица: Бија[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „U BIA radi oko 2.000 bezbednjaka”. b92.net. 14. 4. 2011. Приступљено 1. 12. 2022. 
  2. ^ „ЗАКОН О БУЏЕТУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА 2024. ГОДИНУ” (PDF). Народна скупштина Републике Србије. Приступљено 28. 10. 2024. 
  3. ^ Пешикан, Митар (2018). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 149. 
  4. ^ Войводини, Радиодифузна установа Войводини Радио-телевизия. „U Beogradu uhapšen hrvatski špijun”. Радио-телевизия Войводини. Приступљено 2024-09-12. 
  5. ^ Beta (2018-05-09). „Usvojene izmene zakona o Vojsci, odbrani i BIA”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2024-05-21. 
  6. ^ „Додељена одликовања поводом Дана државности Србије - Заслуге за одбрану и безбедност - Прва управа БИА”. Безбедносно-информативна агенција (на језику: српски). Приступљено 2024-02-23. 
  7. ^ „RTS :: Politika :: BIA potvrdila autentičnost snimka”. www.rts.rs. Приступљено 2024-02-22. 
  8. ^ „BIA: Znamo šta je srpski potpukovnik predao ruskom agentu”. http://kodex.me (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-22.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  9. ^ Спаловић, Дејан. „Како је БИА „провалила” шпијуна Хрвоја Шнајдера”. Politika Online. Приступљено 2024-02-22. 
  10. ^ „BIA GA PRATILA GODINU DANA, SLUŽBOVAO NA KOSOVU Ovo je proterani hrvatski diplomata: Dovode ga u vezu sa ŠPIJUNAŽOM”. Blic.rs (на језику: српски). 2023-11-22. Приступљено 2024-02-22. 
  11. ^ „RTS :: Politika :: Hapšenje bugarskog špijuna – zašto o stranim obaveštajcima u Srbiji saznajemo iz medija”. www.rts.rs. Приступљено 2024-02-22. 
  12. ^ Тодоровић, Тома. „Сумња се да је Григoров шпијунирао Четврту бригаду Војске Србије”. Politika Online. Приступљено 2024-02-22. 
  13. ^ „BIA kod uhapšenog špijuna koji je radio za albansku službu pronašla kameru i solarni panel”. Kosovo Online. 2024. 
  14. ^ „U Srbiji uhapšen saradnik albanske obaveštajne službe ŠIŠ”. Kosovo Online. 2024. 
  15. ^ Milićević, Ivan (2024-01-29). „OTKRIVAMO Zašto je vest o hapšenju albanskog špijuna u Novom Pazaru ostala ispod radara: TV "Hepi" i Milomir Marić znaju zašto”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-02-22. 
  16. ^ „Разбијена шпијунска мрежа у Србији, ухапшене четири особе”. Politika Online. Приступљено 2024-02-22. 
  17. ^ d.o.o, cubes. „Zbog sumnje da su špijuni, BIA uhapsila tri inženjera „Krušika“ - Vreme”. https://vreme.com/ (на језику: српски). Приступљено 2024-08-05.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  18. ^ „Dačić potvrdio hapšenje ‘hrvatskog špijuna’”. Al Jazeera Balkans (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-09-12. 
  19. ^ „Таса Ј. Миленковић, први учени српски полицајац, шеф БИА и писац хорор-кримића: Грозно убиство на Дорћолу и друге приче”. OKO (на језику: српски). Приступљено 2024-02-15. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Безбедносно-информативна_агенција&oldid=28832275”