Управа државне безбедности
Управа државне безбедности (скраћ. УДБ, верз. скраћ. Удба; мкд. Управа за државна безбедност, словен. Uprava državne varnosti) била је цивилна обавештајна служба Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ) и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) од 1946. до 1966. године.[1][2]
Формирана је 1946. реорганизацијом Одељења за заштиту народа (ОЗН) на цивилни и војни одсек. Тада је од Првог и Другог одсека Одељења за заштиту народа, при Министарству унутрашњих послова ФНРЈ, формирана Управа државне безбедности, док је од Трећег одсека, при Министарству народне одбране, формирана Контраобавештајна служба (КОС) Југословенске армије.
Функционисала је на сличним принципима као совјетски Комитет државне безбедности (КГБ). Као цивилна контраобавјештајна служба налазила у саставу Министарства унитрашњих послова (касније Савезни секретеријат за унутрашње послове), и састојала се од четири главна одсека која су се бавили:
- унутрашњим непријатељем;
- емиграцијом;
- страним обавјештајним службама;
- техником праћења и прислушкивања.
У првим поратним годинама, Удба се бавила елиминацијом непријатеља нове власти, најчешће из редова странака и политичких опција поражених у Другом светском рату. Од 1948. године, један од главних задатака Удбе била је елиминација „унутрашњег непријатеља”, што је укључивало чак и чланове Комунистичке партије Југославије (КПЈ), за које се сумњало да подржавају Резолуцији Информбироа и одржавају тајне везе са Совјетским Савезом. Захваљујући томе, Удба је стекла огромну моћ, која је почела угрожавати чак и самог председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и довела до Брионског пленума ЦК СКЈ, јула 1966. године, на коме је са свих дотадашњих функција смијењен Александар Ранковић.
Управа државне безбедности је тада реорганизована и име јој је промењено у Служба државне безбедности (СДБ), а од 1967. је федерализована, односно, свака република је добила властиту службу безбедности, док је на федералном ниву остала Савезна служба државне безбедности, чија су се овлашћења све више смањивала.
Жртве УДБе[уреди | уреди извор]
| Година | Држава | Име убијеног |
|---|---|---|
| 1946 |  Италија |
Иво Протулипац, Андреј Уршич |
| 1948 |  Аустрија |
Илија Абрамовић |
| 1960 |  Аргентина |
Динка Доманчиновић |
| 1962 | Аргентина |
Рудолф Кантоци |
| 1966 |  Канада |
Мате Миличевић |
| 1967 |  Западна Немачка |
Јозе Јелић, Миле Јелић, Владо Мурат, Бардош Гервала, Анђелко Пернар, Маријан Шимундић, Петар Томинац |
| 1968 | Аустрија |
Јосип Крталић |
 Аустралија |
Перо Човић | |
 Француска |
Недјељко Мркоњић | |
| Француска |
Андрија Лончарић | |
| Италија |
Анте Знаор | |
| Западна Немачка |
Ђуро Кокић, Вид Маричић, Миле Рукавина, Крешимир Тољ, Хрвоје Урса | |
| 1969 | Западна Немачка |
Мирко Ћурић, Нахид Куленовић, Ратко Обрадовић |
 Шпанија |
Вјекослав (Макс) Лубурић | |
| 1971 | Аргентина |
Иво Богдан |
 УК |
Максим Крстуловић | |
| Западна Немачка |
Мирко Шимић | |
 Шведска |
Мијо Лијић | |
| 1972 | Италија |
Розмари Бахорић, Стјепан Шево, Татјана Шево |
| Западна Немачка |
Иван Михалић, Јосип Сенић | |
| 1973 | Западна Немачка |
Јосип Буљан-Микулић |
| 1974 | Западна Немачка |
Мате Јозак, Благој Шамбевски, Јаков Љотић |
| УК |
Максим Крстуловић | |
| 1975 | Аустрија |
Никола Мартиновић |
 Белгија |
Матко Брадарић, Петар Валић, Бора Благојевић | |
 Данска |
Винко Ељуга | |
| Западна Немачка |
Ивица Миошевић, Никола Пенава, Илија Вучић | |
| Шведска |
Стипе Микулић | |
| 1976 | Француска |
Иван Туксор |
| Белгија |
Миодраг Бошковић, Урош Миленковић | |
| 1977 |  Јужна Африка |
Јозо Ореч |
| Западна Немачка |
Иван Вучић | |
 САД |
Драгиша Кашиковић и Иванка Милошевић | |
| 1978 | Француска |
Бруно Бушић |
| САД |
Крижан Бркић | |
| 1979 | Канада |
Цвитко Цицварић, Горан Шећер |
| САД |
Маријан Рудела, Звонко Шимац | |
| 1980 | Западна Немачка |
Мирко Дескер, Никола Миличевић |
| 1981 | Француска |
Мате Колић |
| Западна Немачка |
Петар Биланџић, Иво Фурлић, Иван Јуришић, Младен Јуришић, Анте Костић, Јусуф Гервала, Бардош Гервала, Кадри Зека | |
 Швајцарска |
Станко Нижић | |
| 1983 | Западна Немачка |
Стјепан Ђурековић, Фрањо Микулић, Ђуро Загајски, Милан Жупан |
| 1984 | Западна Немачка |
Славко Логарић |
| 1984 | Аустрија |
Томислав Каталениц |
| 1986 | САД |
Фрањо Машић |
| 1987 | Канада |
Дамир Ђурековић |
| Западна Немачка |
Иван Хлевњак | |
| 1990 | Белгија |
Енвер Хадри |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Vojna enciklopedija 6 1973, стр. 495.
- ^ Leksikon NOR 2 1980, стр. 771.
Литература[уреди | уреди извор]
- Vojna enciklopedija tom VI. Beograd. 1973. COBISS.SR 168834823
- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom II. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49300743
Обавештајне службе Друге Југославије | ||
|---|---|---|
Цивилне и војне обавештајне службе ДФЈ, ФНРЈ и СФРЈ | ||
| 1944—1946. |
| .svg) |
| 1946—1966. |
| |
| 1966—1992. | ||
