Милорад Милатовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
МИЛОРАД МИЛАТОВИЋ
Milorad Milatović.jpg
Датум рођења (1911-06-20)20. јун 1911.
Место рођења Ваљево
 Краљевина Србија
Датум смрти 1997.(1997-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (85/86 год.)
Место смрти Београд, Србија Србија
 СР Југославија
Члан КПЈ од 1934.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Одликовања
Орден народног ослобођења
Орден заслуга за народ са златним венцем
Партизанска споменица 1941.

Милорад Милатовић (Ваљево, 20. јун 1911Београд, 1997), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије и амбасадор СФРЈ.

Биографија[уреди]

Пре Другог светског рата био је адвокатски приправник. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1934. године. Учесник Народноослободилачког рата био је од 1941. године и налазио се на дужностима политичког комесара батаљона, заменик команданта Ваљевског партизанског одреда, члан Главног штаба НОВ и ПО Србије и Штаба групе НОП одреда западне Србије, као и на разним партијско-политичким дужностима у Србији.

После рата био је секретар Окружног Народноослободилачког одбора у Ваљеву, помоћник министра унутрашњих послова у Влади Народне Републике Србије, секретар Извршног већа Скупштине НР Србије, амбасадор СФРЈ у Пољској и Канади, секретар Скупштине СР Србије и Савезне скупштине и др. Био је члан Главног одбора ССРН Србије. Имао је чин генерал-мајора ЈНА у резерви.

Године 1952. је објавио књигу Случај Андрије Хебранга.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден народног ослобођења и Орден заслуга за народ са златном звездом.

Литература[уреди]