Пређи на садржај

Војводство лубушко

С Википедије, слободне енциклопедије
Војводство Лубуш
Положај војводства Лубуш
Држава Пољска
Админ. центарГожов Великопољски
ВојводаХелена Хатка
Површина13.987 km2
Становништво2008.
 — број ст.1.008.481
 — густина ст.72,1 ст./km2
Регистарске таблицеF
Урбанизација63,9%
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Војводство Лубуш (пољ. Województwo lubuskie) је једно од 16 Пољских Војводства. Налази се у западном делу Пољске. Настало је 1999. године од већине територија гожовског и зеленогорског војводства.

Географија

[уреди | уреди извор]

Војводство Лубуш се граничи са:

Највећи градови

[уреди | уреди извор]

Становништво 31.12.2004

Административна подела

[уреди | уреди извор]
Административна подела војводства Лубуш

Становништво 31.12.2004

  • Повјат гожовски (Powiat gorzowski) - 64 673
  • Повјат кросњењски (Powiat krośnieński) - 56 813
  • Повјат мједзижецки (Powiat międzyrzecki) - 58 335
  • Повјат новосолски (Powiat nowosolski) - 86 793
  • Повјат слубицки (Powiat słubicki) - 46 919
  • Повјат стшелецко-дрезденецки (Powiat strzelecko-drezdenecki) - 50 356
  • Повјат сулећињски (Powiat sulęciński) - 35 390
  • Повјат свјебођињски (Powiat świebodziński) - 56 213
  • Повјат всховски (Powiat wschowski) - 38 939
  • Повјат зеленогорски (Powiat zielonogórski) - 88 935
  • Повјат жагањски (Powiat żagański) - 82 615
  • Повјат жарси(Powiat żarski) - 99 093
  • Градски повјат Гожов Великопољски - 125 578
  • Градски повјат Зелена Гора - 118 516

Историја

[уреди | уреди извор]

Године 1945. после завршетка Другог светског рата 60% лубушке земље је враћено Пољској припојено познањском војводству. После административне реформе 1950. основано је независно зеленогорско војводство које је обухватало територију приближно садашње величине. Ипак 1975. године подељено је међу гожовским војводством и зеленогорским војводством која су постојала до 1998.

По првобитном пројекту административне реформе војводства горжовско и зеленогорско требало је да буду подељена међу војводствима: Западним Поморјем, Доње Шлеским и Великопољским. Међутим против плана избиле су бројне демонстрације становништва. Власт је под притиском јавности одлучила да створи нова војводства међу којима и војводство Лубуш.

Заштита природе

[уреди | уреди извор]

У војводству Лубуш се налазе 2 национална парка. То су:

    • Дравјењски Национални парк и
    • Национални парк Ушће Варте
  • Крајобразови паркови (парк у коме је могуће вршити индустријске делатности али у ограниченом обиму)
  • У војводству Лубуш се налази о крајобразових паркоба. То су: Барлинецко-Гожовски, Гжињски, Кжесињски, Лаговски, Лук Мжакова, Ушће Варте, Пжемецки и Пшчевски парк крајобразови.

Друмски саобраћај

[уреди | уреди извор]

Војводство покрива следећа путна мрежа:

  • ауто-путеви
    • ауто-пут A2 (око 90 km, планира се)
    • ауто-пут A18 (49 km, у изградњи)
  • Магистрални путеви:
    • Магистрални путев S3 (око 148 km, у изградњи)
  • државни путеви (809 km)
    • ДП2
    • ДП3
    • ДП12
    • ДП18
    • ДП22
    • ДП24
    • ДП27
    • ДП29
    • ДП31
    • ДП32

као и војводски путеви (1 556 km), повјатски путеви (4 285 km) и општински.

Железнички саобраћај

[уреди | уреди извор]

Водни саобраћај

[уреди | уреди извор]

Ваздушни саобраћај

[уреди | уреди извор]
  • Аеродром Зелена Гора-Бабимост
  • Аеродром аеро-клуба Лубушке земље у Пжилепу

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]