Пређи на садржај

Војна катедрала Светог Николе

С Википедије, слободне енциклопедије
Војна катедрала Светог Николе
St. Nicholas Military Cathedral
Војна катедрала Светог Николе 1900.
Основни подаци
Статусвојна катедрала
Оснивање1696. године
Локација
МестоКијев, Украјина
Држава Украјина

Војна катедрала Светог Николе (укр. Військовий Микільський собор, рус. Никольский военный собор) је била украјински верски објекат и једна од војних катедрала. Налазила се у Кијевској тврђави са погледом на реку Дњепар.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Пустињски манастир Светог Николе је изграђен 1696. године,[1] а као катедрала је усвојен након успостављања Кијевске тврђаве у 19. веку. Пројектовао ју је Осип Старцев по налогу и у трошку Ивана Мазепе[2] са циљем да служи као главна црква испосница Светог Николе која се традиционално повезује са Асколдовим гробом.[3] Унутрашњост манастира није био живописан, али је био познат по свом седмослојном резбареном позлаћеном иконостасу у барокном стилу који је наручио Мазепа.[3] Самостојећи звоник удаљен од катедрале је завршен средином 18. века. Руска императорка војска је постала покровитељ манастира 1831. године када је претворен у војну катедралу, где су се чувале војне мошти и служене молитве поводом победа. Топови су постављени у близини катедрале на узвишеним местима и представљали су почетак војног удружења. Василиј Костјантинович Липкивски је 9. маја 1919. у катедрали обавио прву службу на украјинском језику. Године 1934. су бољшевици уништили катедралу тако што су прво срушили куполе, затим је дигнули у ваздух, а преостале рушевине су демонтирали. На том месту су основали Палату пионира 1962—1965.[3] Сада се богослужења врше на отвореном у близини места где је некада био манастир.[4] У јуну 2009. се украјински председник Виктор Јушченко заложио за враћање катедрале у првобитни облик[5] и наложио Кабинету министара, заједно са Кијевском градском државном управом, да разради и достави предлоге за рестаурацију изгубљеног историјско–архитектонског споменика и комплекса Војне катедрале Светог Николе који је имао историјску и културну вредност у року од два месеца.[6]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Топографічна зйомка Київського міськомунвідділу (1923—1930).
  2. ^ Павленко С. Іван Мазепа як будівничий української культури. — К. : ВД «Києво-Могилянська академія», 2005. — С. 130.
  3. ^ а б в „Military Nicholas Cathedral”. OldKyiv. Приступљено 17. 8. 2021. 
  4. ^ „ГОЛОВНА - Свято-Микільський собор м. Києва”. 2013-09-25. Архивирано из оригинала 2013-09-25. г. Приступљено 2023-12-13. 
  5. ^ „В Киеве восстановят Свято-Николаевский военный собор”. kiev.segodnya.ua (на језику: руски). 2022-07-11. Приступљено 2024-03-20. 
  6. ^ „У Києві відбудують Свято-Миколаївський військовий собор (фото) | УНІАН”. 2018-01-07. Архивирано из оригинала 2018-01-07. г. Приступљено 2023-12-13. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Павленко С. Іван Мазепа як будівничий української культури. ВД «Києво-Могилянська академія», 2005.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]