Дворска канцеларија

Дворска канцеларија (њем. Hofkanzlei) била је високо државно надлештво у Светом римском царству, а затим у Угарској и Аустрији.

Свето римско царство

Дворску канцеларију је 1528. основао цар Фердинанд I. На челу јој је био врховни канцелар (лат. Supremus cancellarius), а била је подијељена на осам територијалних одјељења на чијем челу су били секретари. Међу тим одјељењима постојало је и једно посебно за Угарску и Хрватску.

Надлежност јој се сводила на издавање повеља и других аката по краљевом наређењу, издавање привилегија и одликовања, редиговање краљевске пропозиције за саборе, дописивање са саборима, састављање инструкције краљевским повјереницима које је краљ слао на саборе итд. Дворска канцеларија никад није била независан извршни орган већ само помоћни орган, у првом реду самога краља. До 1620. године била је надлежна за све хабзбуршке земље, укључујући и Њемачку. Године 1620. у Бечу је за аустријске насљедне земље основана Аустријска дворска канцеларија, а 1690. била је за угарске и хрватске земље реформисана Угарска дворска канцеларија, која је постојала још од раније.

Угарска

Цар Фердинанд I је основавши 1528. године Дворску канцеларију оставио у функцији и древну Угарску дворску канцеларију. Године 1531. она се из Будима преселила у Беч да буде краљу при руци. На челу канцеларије до 18. вијека налазио се црквени великодостојник (надбискуп или бискуп) као врховни дворски канцелар (лат. Sumus aulae cancellarius). Уз њега су још били и дворски савјетници (лат. Consililiarii aulici) те референти, искључиво Мађари и Хрвати.

Главна надлежност Угарске дворске канцеларије била је да буде посредник између краља и палатина те краља и бана у свим пословима унутрашње управе Угарске и Хрватске, и то у последњој инстанци, када је сам краљ требало да донесе коначну одлуку. Због тога Угарска дворска канцеларија није доносила самостална дефинитивна рјешења, него је прије свега подносила краљу своје приједлоге. Но убрзо је постало уобичајено да краљ приједлоге Угарске дворске канцеларије прослиједи даље Аустријској дворској канцеларији, а ова понекад опет даље Тајном вијећу да чује његово мишљење. На тај начин је Угарска дворска канцеларија дошла у зависност од Аустријске дворске канцеларије на велико незадовољство угарских и хрватских сталежа. Аустријска дворска канцеларија је чак почела све чешће пресудно утицати и на угарску и хрватску управу и правосуђе, тада још сједињено с управом. Угарска дворска канцеларија реформисана је 1690. године. Тада је добила своје надлежности, али се није потпуно осамосталила од Аустријске дворске канцеларије.

Надлежности Угарске дворске канцеларије после 1690. године су биле сљедеће:

• Послови краљеве писарнице тј. израда краљевих писама и уговора са страним државама и династијама ради објаве рата, закључења мира, примирја, оснивања савеза, заштите интереса Мађара и Хрвата у иностранству и странаца у Угарској и Хрватској.
• Послови у вези с издавањем привилегија, достојанстава и служби које је краљ додјељивао физичким и правним лицима, затим израда краљевских декрета у питању оставштина, које су биле заплијењене због извршеног злочина, издавање осигурања, несметаног пролаза и заштите (лат. Salvus conductus) те писама појединачне заштите (лат. Literae protectionales), озакоњење, ослобађање од стања без части, увођење ванбрачног дјетета у права законито рођених, пупиларни послови (послови у вези дјеце без старатеља и сирочади), именовање старатеља, ако он није постојао на темељу тестамента или закона и сл.
• Послови у вези с краљевим правима у извршној власти, управи, судству и уопштено у бризи за одржавање поретка што значи послови полиције, правосуђа, наставе, одгоја, здравља, пољопривреде, заната, мануфактуре, изградње канала и водовода, регулисање река, надзор над јавним путевима и саобраћајницама те саобраћаја на копну и мору, заштита од злоупотребе земљишне феудалне власти, послови слободних краљевских градова управне природе, послови обезбјеђења вршења правосудних функција, касације неправилних судских одлука, делегирање судске власти у случајевима у којима је сам краљ судија, истраживања ради утврђивања статуса племства, издавање инструкција за судове и др.
• Послови који су произилазили из статуса по којем је Угарска дворска канцеларија била вјеродостојно мјесто (лат. Locus credibilis) попут издавања пуномоћи, тестамената, трансакција и других уговора сличне врсте, издавање свједочанстава о таквим уговорима и издавање њихових преписа, држање и вођење краљевских књига (лат. Libri regii) у које су се уписивале све донације, подјеле племства и именовања.

Аустрија

Аустријска дворска канцеларија је основана 1620, а 1654. године постала је орган који је одлучивао те добила колегијалну организацију. У њен дјелокруг ушли су задаци из подручја спољних, унутрашњих, па и војних послова. За подручје аустријских земаља она је постала врховни судски и управни орган, који је конкурисао у судским пословима Тајном вијећу, а у војним Тајној конференцији.

Аустријска дворска канцеларија била је у области спољних послова организована у њемачко и латинско одјељење. Њемачко одјељење рјешавало је предмете који су се односили на Свето римско царство, а латинско одјељење предмете осталих држава. Године 1720. на чело канцеларије дошла су двојица начелника од којих је један био надлежан за династичке послове Хабзбурга и спољне послове, а други за унутрашње послове и правосуђе.

Литература

• Иван Беуц, Povijest državne vlasti u Hrvatskoj (1527.-1918), Загреб, 1969, стр. 176—178.