Пређи на садржај

Добрашин Јелић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Добрашин Јелић
Добрашин Јелић
Датум рођења(1946-08-28)28. август 1946.
Место рођењаСлатина, ФНРЈ
Датум смрти29. март 2021.(2021-03-29) (74 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Добрашин Јелић (Слатина, 28. август 1946 — Београд, 29. март 2021[1]) био је српски књижевник. Писао је прозу, поезију и књижевну и ликовну критику. Основну школу завршио је у Андријевици, гимназију у Иванграду (Беране), а Правни факултет у Новом Саду. Живео је у Београду.

Био је члан Удружења књижевника Црне Горе, Удружења књижевника Србије и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” којем је поклонио део своје библитеке и више десетина потписаних књига.[2]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Грешка – кратке приче, Књижевне новине, Београд, 1986;
  • Стријељање краља – анегдоте, Универзитетска ријеч, Никшић, 1987;
  • Ништа се не познаје – кратке приче, Слобода, Београд, 1990;
  • Тачно тако – анегдоте, Књижевни клуб Владимир Мијушковић, Никшић, 1990;
  • Жива истина – анегдоте, INTER YU-Press, Београд, 1991;
  • Гробље у Оскудници – кратке приче, Стручна књига, Београд, 1991;
  • Небо и земља – анегдоте – избор, Прима/Запис, Београд, 1993;
  • Истините приче – кратке приче, Унирекс, Београд, 1993;
  • Вичи полако – записи за дјецу, Рад, Београд, 1995;
  • Отело се – анегдоте, НИП Премовић, Београд, 1997;
  • Крупне ситнице – књижевна критика, Ступови, Андријевица, 1997;
  • Чудовеније – приповијетке, Ступови, Андријевица, 1997;
  • Срећа – роман, Универзитетска ријеч, Београд, 2001;
  • Опстајање – књижевна критика, И. К. Комови, Андријевица, 2001;
  • Бескрајна поља чичка – роман, Драслар партнер, Београд, 2002;
  • Трајне везе – над пјесничким опусом Василије Томичић Тимотијевић, И. К. Комови, Андријевица, 2002;
  • Ријеч по реч – разговори, Алтера, Београд, 2002;
  • Бог у Слатини – анегдоте, И. К. Комови, Андријевица, 2004;
  • Кад се размине Слатина – путописи, И. К. Комови, Андријевица, 2004;
  • Горња половина – избор анегдота о писцима, издање аутора, Београд, 2004;
  • Искулучена душа – роман, И. К. Комови, Андријевица, 2005;
  • Цвјетови чемеришта – књижевна критика, И. К. Комови, Андријевица, 2005;
  • Јован Зоњић сликар – монографија, издање аутора, Београд. (2007) ISBN 978-86-905511-1-8.;
  • Добро на мјери – афоризми, епиграми и филозофеме, издање аутора, Београд, 2008;
  • Пејзажи Емилије Николић – ликовни есеј, Клуб Црнотраваца и Централни дом Војске Србије, Београд, 2009;
  • О књигама и сликама – књижевна и ликовна критика, издање аутора, Београд, 2009;
  • Легат – поезија, издање аутора, Београд, 2010;
  • Трава, скакавци и ми – анегдоте, издање аутора, Београд. (2010) ISBN 978-86-905511-5-6.;
  • Ништа све – пјесме, издање аутора, Београд. (2011) ISBN 978-86-905511-6-3.;
  • Радоња Вешовић, пјесник и есејист, издање аутора, Београд. (2011) ISBN 978-86-905511-7-0.;
  • Скице за портрете – пјесме, издање аутора, Београд. (2011) ISBN 978-86-905511-9-4.;
  • Упорност љубави – пјесме, издање аутора, Београд. (2011) ISBN 978-86-905511-8-7.;
  • Бесмртне приче – приче, Књижевна заједница Југославије, Београд. 2012. ISBN 978-86-7864-109-1.
  • Моје мисли - сентенце, Партенон, Београд. 2013. ISBN 978-86-7157-617-8.
  • Страдање Верка Драговића, роман, Просвета, Београд. 2013. ISBN 978-86-07-02026-3.
  • Служба и дружба, беседе, Партенон, Београд. 2013. ISBN 978-86-7157-640-6.
  • О Његошу још нешто, есеји, Партенон, Београд. 2013. ISBN 978-86-7157-648-2.
  • Тек треба неко да се уздигне, сусрети с Михаилом Лалићем, Партенон,Београд. 2014. ISBN 978-86-7157-672-7.
  • Вјечити свијет, поезија, Партенон, Београд (2015) ISBN 978-86-7157-682-6;
  • Кроз тунел, роман, Партенон, Београд. 2015. ISBN 978-86-7157-693-2.
  • Издиг на Рудо брдо – пјесме, Партенон, Београд. 2015. ISBN 978-86-7151-711-3 неважећи ISBN.
  • Тако сам мислио – књижевна критика, Београд. 2016. ISBN 978-86-7157-745-8.
  • Чињенично стање – пјесме, Партенон, Београд. 2016. ISBN 978-86-7157-746-5.
  • Чудовеније- приповијетке (треће издање), Партенон, Београд,2017. ISBN 978-86-7157-756-4.
  • Вјечност постојања – пјесме, Друштво ђака Беранске гимназије у Београду, Београд. 2018. ISBN 978-86-900389-0-9.
  • Вјечна прозрачност – есеји о Његошу, Партенон, Београд. 2016. ISBN 978-86-7157-758-8.
  • Код психијатрице – приповетке и приче, Партенон, Београд. 2018. ISBN 978-86-7157-807-3.
  • Пут којим се стално иде (Сам собом о смрти). – есеји, Партенон, Београд. 2019. ISBN 978-86-7157-838-7.
  • Сам собом о умјетности – есеји, Партенон, Београд. 2019. ISBN 978-86-7157-839-4.
  • Доброслови – афоризми и епиграми, Књижевна заједница Југославије, Београд. 2019. ISBN 978-86-7864-161-9.
  • Нова Служба и дружба – говори, Издање аутора, Београд. 2020. ISBN 978-86-7157-901996-0-0 неважећи ISBN.
  • Разговори. – Партенон, Београд. 2020. ISBN 978-86-7157-862-2.
  • Није без неке – афоризми, Партенон, Београд. 2020. ISBN 978-86-7157-861-5.

Награде

[уреди | уреди извор]

Добитник је Награде „17. јул“ општине Андријевица, за књижевни опус, за 1997. годину, Награде „Михаило Лалић“, И. К. „Комови“, из Андријевице, за роман Бескрајна поља чичка, за 2003. годину и освојио Прву награду за необјављену хаику пјесму, на анонимном Међународном конкурсу Хаику фестивала „Оџаци 2019“, који је расписала Народна библиотека „Бранко Радичевић“, из Оџака..

Преводи

[уреди | уреди извор]

Превођен је на енглески, италијански, јерменски, бугарски, македонски, словеначки, и албански језик.

Извори

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Preminuo književnik Dobrašin Jelić”. Vijesti. Приступљено 29. 3. 2021. 
  2. ^ Архивска документација Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат". 2020. Званични сајт: https://adligat.rs/.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Добрашин_Јелић&oldid=28573020”