Пређи на садржај

Ен Пачет

С Википедије, слободне енциклопедије
Ен Пачет
Ен Пачет
Лични подаци
Датум рођења(1963-12-02)2. децембар 1963. (60 год.)
Место рођењаЛос Анђелес, Калифорнија, САД
Књижевни рад
Најважнија делаБел Канто
Холандска кућа
Мађионичаров помоћник
Тафт
Званични веб-сајт

Ен Пачет (енгл. Ann Patchett, Лос Анђелес, Калифорнија, 2. децембар 1963) је америчка књижевница. Добила је 2002. ПЕН/Фолкнерову награду и Женску награду за белетристику исте године, за свој роман Bel Canto (Бел Канто).[1][2] Други Пачетови романи укључују The Patron Saint of Liars (Светац заштитник лажова) (1992),[3] Taft (Тафт) (1994),[4] The Magician's Assistant (Мађионичаров помоћник) (1997), Run (Бежи) (2007),[5] State of Wonder (Стање чуда) (2011), Commonwealth (Комонвелт) (2016) и The Dutch House (Холандска кућа) (2019).[6] Холандска кућа је била финалиста Пулицерове награде за фикцију 2020.[7]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Ен Пачет је рођена 2. децембра 1963. у Лос Анђелесу у Калифорнији од оца Френка Пачета (капетан полиције Лос Анђелеса који је ухапсио Чарлса Менсона и Сирхана Сирхана [8] ) и мајке Џин Реј (медицинска сестра која је касније постала романописац). [9] Она је млађа од две ћерке. Њена мајка и отац су се развели када је била млада. Њена мајка се преудала, а када је Пачет имала шест година, породица се преселила у Нешвил у Тенесију.[10]

Пачет је похађала Академију Светог Бернарда, приватну католичку школу за девојчице у Нешвилу у Тенесију коју воде сестре милосрднице. [3] [4] Након дипломирања, похађала је Sarah Lawrence College.[11][4]

Након колеџа, похађала је радионицу писаца у Ајови на Универзитету у Ајови, где је живела са мемоаристом и песникињом Луси Грили. Њихово време које су провеле као цимерке и њихово доживотно пријатељство било је тема њених мемоара Truth & Beauty (Истина и лепота) из 2004.

У раним двадесетим Пачет се удала; међутим, брак је трајао само око годину дана. [12]

У својим касним двадесетим, Пачет је добила стипендију за Fine Arts Work Center у Провинстаун, Масачусетс; [3] током свог боравка тамо, написала је свој први роман The Patron Saint of Liars (Светац заштитник лажова), који је објављен 1992. [3] [9]

Године 2010. основала је књижару са Карен Хејс, Parnassus Books, у Нешвилу, Тенеси, која је отворена у новембру 2011. [13] Године 2016. Parnassus Books се проширио, додајући и књижару на точковима како би проширио домет књижаре у Нешвилу. [14]

Пачет тренутно живи у Нешвилу, у држави Тенеси, са супругом Карлом Ван Девендером. [15] То је Пачетов други брак. [16]

Писање

[уреди | уреди извор]
Пачет на Међународном сајму књига у Мајамију 2014

Пачетов први објављени рад био је у The Paris Review, причи која се појавила пре него што је дипломирала на Колеџу Сара Лоренс. [9]

Девет година, Пачет је радила у часопису Seventeen, [3] где је писала првенствено нефикцију, и часопис је објавио један од сваких пет чланака које је написала. Она је прекинула везу са часописом након што се посвађала са уредником и узвикнула: "Никада више нећу отворити ваша врата!" [3]

Пачет је писала за бројне публикације, укључујући The New Yorker, The New York Times Magazine, The Washington Post, O, The Oprah Magazine, ELLE, GQ, Gourmet, и Vogue.[11] Године 1992. Пачет је објавила The Patron Saint of Liars (Светац заштитник лажова). [4] По роману је снимљен телевизијски филм истог наслова 1998. [17] Њен други роман Taft (Тафт) освојио је Janet Heidinger Kafka Prize 1994. [4] Њен трећи роман,The Magician’s Assistant (Мађионичаров помоћник), објављен је 1997. [18] Године 2001, њен четврти роман Bel Canto (Бел Канто) је био њен пробој, поставши финалиста Националне награде круга критичара књиге [19]и освојивши награду ПЕН/Фолкнер. [1]

Пријатељица књижевнице Луси Грили, Пачет је написала мемоаре о њиховој вези, Truth & Beauty: A Friendship (Истина и лепота: пријатељство). Пачетов роман, Run (Трчи), [5] објављен је у октобру 2007. What now? (Шта сад?), објављен у априлу 2008, је есеј заснован на уводном говору који је одржала у својој алма матер 2006. године.

Пачет је уредник издања 2006. антологијске серије Тhe Best American Short Stories (Најбоље америчке кратке приче). [20] Године 2011. објавила је State of Wonder, роман смештен у амазонску џунглу, који је ушао у ужи избор за женску награду за белетристику. [2] [21] Године 2016. објавила је свој роман Commonwealth који је добио широко признање критике. Пачет је књигу назвала својим „аутобиографским првим романом“, објашњавајући: „Дивно у вези са објављивањем ове књиге у 52. години је то што знам да сам [већ] способна да радим из дубоке маште.“ [22]

Године 2019. Пачет је објавила своју прву књигу за децу, Lambslide, [23] и роман The Dutch House, [24] финалисту Пулицерове награде за фикцију 2020. године. [25]

У новембру 2021. објавила је These Precious Days (Ови драгоцени дани), збирку есеја коју описује као наставак књиге This Is the Story of a Happy Marriage (Ово је прича о срећном браку). These Precious Days су добили широко признање, а агрегатор рецензија Book Marks га је оценио као „равне“ на основу 25 рецензија. [26] Ен Пачет је 2023. године објавила роман под називом Tom Lake и био је рангиран као најпродаванији The New York Timesа.[27]

Њено дело је преведено на више од 30 језика. [28]

Награде и почасти

[уреди | уреди извор]

За конкретне радове

[уреди | уреди извор]
  • Nashville Banner Награда за писца године у Тенесију, 1994. [29]
  • Janet Heidinger Kafka Prize (Тафт), 1994. [4]
  • Финалиста награде Националног круга књижевних критичара (Бел Канто), 2001. [19]
  • Награда ПЕН/Фолкнер (Бел Канто), 2002. [1]
  • Женска награда за белетристику (Бел Канто), 2002. [2] [30]
  • BookSense књига године (Бел Канто), 2003. [31]
  • Ужи избор за Wellcome Trust Book Prize (State of Wonder), 2011. [32]

За корпус

[уреди | уреди извор]
  • Гугенхајмова стипендија, 1995. (средина каријере). [33]
  • 2012. године, Пачет је на листи Тиме 100 препозната као једна од најутицајнијих људи на свету од стране часописа Time. [34]
  • Peggy V. Helmerich Distinguished Author Award (тело рада), 2014. [35]
  • 2014 Kenyon Review награда за књижевно достигнуће [36]
  • Америчка академија уметности и књижевности, 2017. [37]

Објављени радови

[уреди | уреди извор]

Новеле

[уреди | уреди извор]
  • The Patron Saint of Liars (Светац заштитник лажова). Boston, MA: Houghton Mifflin, (1992)
  • Taft (Тафт). Boston, MA: Houghton Mifflin. 1994; Поново штампано следеће године, New York, NY: Random House. (1995)
  • The Magician's Assistant (Мађионичаров помоћник). New York: Harcourt Brace, (1997)
  • Bel Canto (Бел Канто). New York: HarperCollins, (2001)
  • Run (Бежи). New York: HarperLuxe. (2007)
  • State of Wonder (Стање чуда). New York: Harper. (2011)
  • Commonwealth (Комонвелт). New York, NY: Harper. (2016)
  • The Dutch House (Холандска кућа). New York, NY: Harper, (2019) [38]
  • Tom Lake. New York, NY: Harper. (2023) [39]

Публицистичка дела

[уреди | уреди извор]
  • Truth & Beauty: A Friendship. New York: Harper Collins, 2004
  • What Now?. New York: Harper, 2008
  • The Getaway Car: A Practical Memoir About Writing and Life. Byliner, Incorporated, 2011
  • This is the Story of a Happy Marriage. New York, NY: Harper, 2013
  • These Precious Days: Essays. New York: Harper Collins, 2021

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в PEN/Faulkner Staff (2002). „Past Winners & Finalists: 2002—Ann Patchett, Bel Canto”. penfaulkner.org. Архивирано из оригинала 21. 12. 2013. г. Приступљено 14. 9. 2016. 
  2. ^ а б в Mark Brown (17. 4. 2012). „Orange Prize 2012 Shortlist Puts Ann Patchett in Running for Second Victory”. The Guardian. Приступљено 14. 5. 2022. 
  3. ^ а б в г д ђ Weich, Dave; Patchett, Ann (27. 6. 2001). „Exclusive to Powell's, Author Interviews: Ann Patchett Hits All the Right Notes”. Архивирано из оригинала 4. 2. 2006. г. Приступљено 2022-05-14.  {{cite journal}}: Cite journal requires |journal= (help)
  4. ^ а б в г д ђ Dukes, Jessica; Patchett, Ann. „Meet the Writers: Ann Patchett”. barnesandnoble.com. Архивирано из оригинала 8. 6. 2007. г. Приступљено 2007-07-02. 
  5. ^ а б Hart, Jennifer; Patchett, Ann (24. 9. 2008). „Book Club Girl Talks With Ann Patchett, Author of Run”. Приступљено 14. 9. 2016. 
  6. ^ „Ann Patchett”. Goodreads. Приступљено 2016-11-04. 
  7. ^ Maher, John (4. 5. 2020). „Moser, Whitehead, McDaniel, Grandin, Boyer, Brown Win 2020 Pulitzers”. Publishers Weekly. Приступљено 2022-05-14. 
  8. ^ Lesser, Wendy (22. 11. 2013). „What's In Store”. The New York Times. New York. Приступљено 6. 7. 2022. 
  9. ^ а б в Lundquist, Molly. „State of Wonder - Ann Patchett - Author Biography - LitLovers”. www.litlovers.com. Архивирано из оригинала 25. 06. 2022. г. Приступљено 2022-05-14. 
  10. ^ Giles, Wanda H.; Bonner, J. H. (2009). Twenty-First-Century American Novelists: Second Series. Dictionary of Literary Biography Vol. 350. Detroit: Gale Cengage Learning. ISBN 9780787681685 — преко Literature Resource Center. „Ann Patchett” 
  11. ^ а б Patchett, Ann. „About Ann” (autobiography). annpatchett.com. Приступљено 14. 9. 2016. 
  12. ^ Alex Witchel (2021-11-30). „Ann Patchett Has Thoughts on a Bunch of Subjects”. The New York Times. Приступљено 2022-05-14. 
  13. ^ Patchett, Ann (децембар 2012). „The Bookstore Strikes Back”. The Atlantic. Приступљено 6. 3. 2014. 
  14. ^ Alter, Alexandra (24. 3. 2016). „Ann Patchett's Nashville Bookstore Hits the Road, With Dogs in Tow”. The New York Times. Приступљено 2022-05-14. 
  15. ^ „Ann Patchett”. Amazon.com. 
  16. ^ Puig, Claudia. „'A Happy Marriage' weds Patchett's prose to essays”. USA TODAY (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-14. 
  17. ^ Gyllenhaal, Stephen (1998-04-05), The Patron Saint of Liars, Приступљено 2016-11-11 
  18. ^ „The Magician's Assistant”. seattlecentral.edu. Приступљено 2016-11-11. 
  19. ^ а б NBCC Staff (2001). „All Past National Book Critics Circle Award Winners and Finalists: 2001 Awards, Fiction Finalists”. bookcritics.org [National Book Critics Circle]. Архивирано из оригинала 18. 10. 2015. г. Приступљено 14. 9. 2016. 
  20. ^ Books, Used, New, and Out of Print Books - We Buy and Sell - Powell's. „Best American Short Stories 2006 by Patchett, Ann”. www.powells.com. Приступљено 2016-10-07. 
  21. ^ „Orange prize shortlist 2012 - in pictures”. the Guardian. 2012-04-17. Приступљено 2016-11-11. 
  22. ^ Patchett, Ann (8. 9. 2017). „Ann Patchett Calls 'Commonwealth' Her 'Autobiographical First Novel'”. NPR.org. Приступљено 21. 1. 2021. 
  23. ^ Hilboldt Allport, Brandy (4. 5. 2019). „Read All About It: Patchett tries hand at children's book with 'Lambslide'”. The Florida Times-Union (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-28. 
  24. ^ „Ann Patchett Explains Why She Had to Totally Rewrite her New Novel 'The Dutch House' And Her Problem with Villains”. Time (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-28. 
  25. ^ Maher, John (4. 5. 2020). „Moser, Whitehead, McDaniel, Grandin, Boyer, Brown Win 2020 Pulitzers”. Publishers Weekly. Приступљено 22. 1. 2021. 
  26. ^ „Book Marks reviews of These Precious Days: Essays by Ann Patchett”. Book Marks (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-14. 
  27. ^ „Combined Print & E-Book Fiction - Best Sellers - Books - The New York Times”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-09-28. 
  28. ^ „In "These Precious Days," Ann Patchett reflects on her life and art”. WYPR (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-02. 
  29. ^ Owens, Ann Marie Deer. „Vanderbilt Libraries host conversation with Moser and Patchett”. Vanderbilt University (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-29. 
  30. ^ „Ann Patchett Wins Orange Prize for Fiction 2002”. WritersWrite.com. Writers Write Inc. 27. 6. 2002. Приступљено 14. 5. 2022. 
  31. ^ „Book Sense Book of the Year - Book awards - LibraryThing”. Приступљено 2018-03-16. 
  32. ^ Wellcome Collection Staff (2011). „All books A-Z: State of Wonder, By Ann PatchettS, Shortlist 2011”. wellcomebookprize.org [Wellcome Collection's Wellcome Book Prize]. Архивирано из оригинала 21. 03. 2019. г. Приступљено 14. 9. 2016. 
  33. ^ Guggenheim Fndn. Staff (1995). „Fellows: Ann Patchett, 1995; Field of Study, Fiction”. gf.org [John and Simon Guggenheim Memorial Foundation]. Приступљено 14. 9. 2016. 
  34. ^ Elizabeth Gilbert (18. 4. 2012). „The World's 100 Most Influential People, 2012: Ann Patchett, Writer”. Time. Архивирано из оригинала 19. 4. 2012. г. Приступљено 14. 9. 2016. 
  35. ^ Watts, Jr., James D. (30. 3. 2014). „Ann Patchett is 2014 Peggy V. Helmerich Distinguished Author Award Recipient”. Tulsa World. Приступљено 14. 9. 2016. 
  36. ^ „Kenyon Review for Literary Achievement”. KenyonReview.org. Архивирано из оригинала 2018-01-09. г. Приступљено 2017-08-20. 
  37. ^ „2017 Newly Elected Members – American Academy of Arts and Letters”. artsandletters.org. Приступљено 2021-12-14. 
  38. ^ „The Dutch House - Ann Patchett - Hardcover”. HarperCollins Publishers: World-Leading Book Publisher (на језику: енглески). Приступљено 2019-07-09. 
  39. ^ Patchett, Ann. „Tom Lake”. HarperCollins. HarperCollinsPublishers. Приступљено 2. 8. 2023. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Ен Пачет на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ен_Пачет&oldid=28614954”