Закон о правима Мајке природе

С Википедије, слободне енциклопедије

Закон о правима Мајке природе (шп. Ley de Derechos de la Madre Tierra) је боливијски закон (Закон 071), који је усвојила Народна законодавна скупштина Боливије у децембру 2010. године.[1][2] Овај закон из десет члана је произишао из првог дела дужег предлога закона, који је саставио и објавио пакт јединства до новембра 2010. године.[3]

Закон дефинише Мајку природу као ,,колективни предмет од јавног интереса", и проглашава Мајку природу и животне системе (који комбинују људске заједнице и екосистеме) као носиоце својствених права наведених у закону.[4][5]

Ревидирана верзија закона је усвојена као Oквирни закон Мајке природе и интегрални развој за добро живљење (шп. La Ley Marco de la Madre Tierra y Desarrollo Integral para Vivir Bien; Закон 300) 15. октобра 2012.

Увођење права Мајке природе[уреди | уреди извор]

Закон дефинише Мајку природу као ,,динамички животни систем који је формирала недељива заједница свих животних система и живих бића која су међусобно повезана, међузависна и комплементарна, а који деле заједничку судбину", додајући да се Мајка природа сматра светом у светоназору аутохтоног народа.[6]

У овом становишту, људска бића и њихове заједнице се сматрају делом матичне земље, интегришући се у системе живота дефинисане као ,,сложене и динамичне заједнице биљака, животиња, микроорганизама и других бића из њихове околине, у којем људске заједнице и остатак природе делују као функционална целина, под утицајем климатских, физиографских и геолошких фактора, као и производне праксе и културне разноликости Боливијца оба пола, и погледа на свет аутохтоног народа, међукултурне заједнице и афро-боливијца.[7] Ова дефиниција може се посматрати као инклузивнија дефиниција екосистема јер изричито укључује социјалне, културне и економске димензије људских заједница.

Закон, такође, утврђује правни карактер Мајке природе као ,,колективног предмета од јавног интереса", како би се осигурало остваривање и заштита њених права. Давањем правне личности Мајци природи она може путем својих представника (људи) покренути поступак за одбрану својих права. Поред тога, рећи да је Мајка природа од јавног интереса представља велики помак са антропоцентричне перспективе на перспективу заснованој на већој земаљској заједници.[8]

Садржај[уреди | уреди извор]

Закон садржи седам посебних права на која Мајка природа и њени саставни животни системи, укључујући људске заједнице, имају право:[9]

  • На живот: Право на одржавање интегритета животних система и природних процеса који их одржавају, као и на капацитете и услове за њихово обнављање
  • На биолошку разноврсност: Право на очување различитости и разноликости бића која сачињавају Мајку природу, без да су генетски измењена или вештачки модификована у својој структури, на начин који угрожава њихово постојање, функционисање и будућност потенцијалa
  • На воду: Право очувања квалитета и састава воде за одржавање животних система и њихову заштиту загађења, за обнављање живота Мајке природe и свих њених компоненти
  • Чишћење земљине атмосфере: Право очувања квалитета и састава ваздуха за одржавање система живота и заштите од загађења, за обнову живота Мајке природe и свих њених компоненти
  • За хомеостазу: То је право на одржавање или обнављање међусобног односа, међузависности, способности надопуњавања и функционалности компоненти Мајке природe, на балансиран начин за наставак циклуса и обнављање његових виталних процеса
  • На обнову: То је право на ефикасну и погодну обнову животних система на које утичу директне или индиректне људске активности
  • Живети без контаминације: То је право на очување Мајке природe и било које њене компоненте у погледу токсичног и радиоактивног отпада који настаје људским активностима

Израда и законодавни поступак[уреди | уреди извор]

Пакт јединства (који окупља највеће боливијске организације аутохтоног народа и организације сељака) саставио је дугу верзију закона између Светске народне конференције о климатским променама и правима Мајке природе у априлу и октобру 2010. године, када су коначну верзију завршили и удружили напоре са комисијом вишенационалне законодавне скупштине, боливијским потпредседником животне средине и правним тимом за уставни развој из кабинета потпредседника.[10] Касније је основана кратка верзија са десет тачака са тадашњим сенатором и његовим замеником који ће Законодавна скупштина усвојити у децембру 2010. Кратку верзију представио је председник Ево Моралес на конференцији Уједињених нација о климатским променама 2010. године.[11]

Очекивало се да ће oквирни закон разматрати cкупштина 2011. године,[тражи се извор] али није. У фебруару 2012. године, сенатор Еугенио Ројас, који предводи делегацију владајуће странке, описује закон као један од шест приоритета за ранo усвајање у 2012. години.[12] Донет је у октобру 2012. године.

Прецедент[уреди | уреди извор]

Закон о правима Мајке природе се сматра првим народним законом о животној средини, осим уставне одредбе Еквадора из 2008. године, која признаје права физичког субјекта.[13] Такође, може омогућити грађанима да туже појединце и групе као део „Мајке природе“, као одговор на стварна и наводна кршења његовог интегритета. За сада, међутим, чини се да је утицај овог закона ограничен.[14]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Law on Mother Earth is passed, Evo will present it in Cancun. „Sancionan ley de la Madre Tierra; Evo la presentará en Cancun”. La Razon. 9. 12. 2011. Архивирано из оригинала 27. 1. 2013. г. Приступљено 9. 11. 2011. 
  2. ^ „Bolivia enshrines natural world's rights with equal status for Mother Earth”. The Guardian. 10. 4. 2011. 
  3. ^ Pacto de Unidad (2010). Anteproyecto de Ley de la Madre Tierra por las Organizaciones Sociales del Pacto de Unidad (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 6. 2016. г. Приступљено 5. 6. 2020. 
  4. ^ Ley (Corta) de Derechos de Madre Tierra Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2015), December 2010, article 5.
  5. ^ Ley (Corta) de Derechos de Madre Tierra Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2015), December 2010, article 10.
  6. ^ Ley (Corta) de Derechos de Madre Tierra Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2015), December 2010, article 3.
  7. ^ Ley (Corta) de Derechos de Madre Tierra Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2015), December 2010, article 4.
  8. ^ Filgueira, Begonia. „And about time for rights to nature?”. Приступљено 9. 11. 2011. 
  9. ^ Ley (Corta) de Derechos de Madre Tierra Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2015), December 2010, article 7.
  10. ^ Comunicaciones CAOI. „Bolivia: Pacto de unidad exige al gobierno la aprobación de la Ley de la Madre Tierra”. Minga Informativa de Movimientos Sociales. Приступљено 9. 11. 2011. 
  11. ^ Ugarte A., Henrry (децембар 2010). „Apuran Ley de la Madre Tierra y en el agro están desconcertados”. El Deber. Приступљено 13. 2. 2012. [мртва веза]
  12. ^ „La Ley Marco de Consulta Previa fue incluida en el grupo de las 6 leyes urgentes para el MAS”. Oxígeno. 12. 2. 2012. Архивирано из оригинала 15. 1. 2019. г. Приступљено 13. 2. 2012. 
  13. ^ López-Bao, José Vicente; Epstein, Yaffa; Chapron, Guillaume (29. 3. 2019). „A rights revolution for nature”. Science (на језику: енглески). 363 (6434): 1392—1393. ISSN 0036-8075. PMID 30872530. doi:10.1126/science.aav5601 Слободан приступ. 
  14. ^ Kotzé, Louis J.; Calzadilla, Paola Villavicencio (новембар 2018). „Living in Harmony with Nature? A Critical Appraisal of the Rights of Mother Earth in Bolivia”. Transnational Environmental Law (на језику: енглески). 7 (3): 397—424. ISSN 2047-1025. doi:10.1017/S2047102518000201 Слободан приступ. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Закон_о_правима_Мајке_природе&oldid=26883274”