Пређи на садржај

Калијум оксид

С Википедије, слободне енциклопедије
Калијум оксид
Кристална решетка
Називи
IUPAC назив
Калијум оксид
Системски IUPAC назив
Калијум оксидокалијум
Други називи
Калијум моноксид
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.032.012
MeSH Potassium+oxide
UNII
  • InChI=1S/2K.O ДаY
    Кључ: NOTVAPJNGZMVSD-UHFFFAOYSA-N ДаY
  • O([K])[K]
Својства
K2O
Моларна маса 94,196 g/mol
Агрегатно стање сива кристална супстанца
Густина 2,35 g/cm³
Тачка топљења >490°C
Тачка кључања n/a
бурно реагује,
ствара KOH
Сродна једињења
Други анјони
Калијум-супероксид
Калијум-пероксид
Други катјони
Литијум-оксид
Натријум-оксид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Калијум оксид (K2O) је неорганско хемијско једињење из групе оксида.[1][2]

Основни природни извор калијум оксида су разни минерали, у којима се он јавља заједно са другим једињењима калијума.

Мешавина калијум оксида са још неколико других једињења калијума назива се поташ. Он се пре добијао из пепела а сада се добија углавном из разних врста минерала.

Поташ се између осталог користи за производњу стакла и као ђубриво.

Густина калијум оксида износи 2.32 g/cm³.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]