Ким (роман)

С Википедије, слободне енциклопедије
Ким
Насловн страна, издање 1912.
Настанак и садржај
Ориг. насловKim
АуторРадјард Киплинг
ЗемљаУједињено краљевство
Језикенглески
Издавање
Датум1901.
Илустрација из књиге

Ким је роман енглеског писца Радјарда Киплинга, добитника Нобелове награде. Први пут је објављен у наставцима, у McClure's Magazine, од децембра 1900. до октобра 1901. као и у Cassell's Magazine од јануара до новембра 1901. године, а први пут је објављен у облику књиге од стране Macmillan Publishers Ltd у октобру 1901. године. Прича се одвија у позадини Велике игре, политичког сукоба између Русије и Британије у Централној Азији. Роман је популаризовао фразу и идеју Велике игре.[1]

Радња[уреди | уреди извор]

Радња се одвија после Другог авганистанског рата који је завршен 1881. године, али пре Трећег рата 1919. године, вероватно у периоду од 1893. до 1898. [2] Роман је познат по свом детаљном портрету људи, културе и различитих религија Индије. „Књига представља живописну слику Индије, њене обилне популације, религије и сујеверја, као и живот на базарима и на улици. [3]

Признања[уреди | уреди извор]

Године 1998. Модерна библиотека је Ким поставила на 78. место на својој листи 100 најбољих романа на енглеском језику 20. века. [4] Године 2003. књига је уврштена на Би-Би-Си-јев преглед The Big Read о "најомиљенијем роману" у Великој Британији. [5]

Резиме радње[уреди | уреди извор]

Ким (Кимбал О’Хара) [6] је сироче, син ирског војника (Кимбал О’Хара старији, бивши наредник, а касније запослен у индијској железничкој компанији) и сиромашне мајке Иркиње (бивша дадиља у пуковниковом домаћинству) који су обоје умрли у сиромаштву. Живећи као скитница у Индији под британском влашћу крајем 19. века, Ким зарађује за живот просећи и обављајући мале послове по улицама Лахора. Повремено ради за Махбуба Алија, паштунског трговца коњима који је један од домаћих оперативаца британске тајне службе. Ким је толико утопљен у локалну културу да мало ко схвата да је он бело дете, иако носи пакет докумената од оца које му је поверила Индијка која се бринула о њему.

Илустрација из романа, Ким и лама

Ким се спријатељи са остарелим тибетанским ламом који је у потрази да се ослободи Точка ствари проналазећи легендарну ″Реку стреле″. Ким постаје његов chela, или ученик, и прати га на његовом путовању. На путу, Ким случајно сазна за делове Велике игре и Махбуб Али га регрутује да пренесе поруку шефу британске обавештајне службе у Умбали. Кимово путовање са ламом дуж Великог пута је прва велика авантура у роману.

Игром случаја, пуковни капелан Кимовог оца идентификује Кима по његовом масонском сертификату, који носи око врата, и Ким је насилно одвојен од ламе. Лама инсистира да Ким треба да се придржава плана капелана јер верује да је то у Кимовом најбољем интересу, а дечака шаљу у енглеску школу у Лакнау. Лама, бивши опат, финансира Кимово образовање. Ким је подељен између љубави према свом лама господару и његове жеље да постане тајни агент, и његове природне независности као слободног духа.

Током година у школи, Ким остаје у контакту са светим човеком којег је заволео. Ким такође одржава контакт са својим везама у тајним службама и обучава се за шпијунажу (да буде истраживач) док је на одмору из школе, од стране Лурган Сахиба, неке врсте доброћудног Фагина, [7] у златари у Симли. Као део свог тренинга, Ким гледа у послужавник пун помешаних предмета и белешки које су додају или одузимају, забава која се и даље зове Кимова игра, такође и Игра драгуља. Остали делови ове обуке су прерушавање и пажљиво проучавање индијског становништва, као и карактеристично одевање, понашање и „чак и како пљују“ да би се сакрили или открили прерушени.

После три године школовања, Ким добија именовање у влади како би могао да почне да учествује у Великој игри. Међутим, пре него што ово именовање почне, добија заслужени одмор. Ким се поново придружује лами и по налогу Кимовог надређеног, Хури Чандер Мукерџија, они путују на Хималаје како би Ким могао да истражи шта раде неки руски обавештајци.

Ким добија мапе, папире и друге важне ствари од Руса, који раде на поткопавању британске контроле над регионом. Мукерџи се спријатељи са Русима на тајном задатку, делујући као водич, и осигурава да они не поврате изгубљене предмете. Ким, уз помоћ неких носача и сељана, помаже да се спаси лама.

Лама схвата да је залутао. Његова потрага за Реком Стреле требало би да се одвија у равницама, а не у планинама, и наређује носачима да их врате назад. Ким доставља руске документе Хури, а забринути Махбуб Али долази да провери Кима.

Лама проналази своју реку и уверен је да је постигао просветљење и жели да га подели са Кимом. Међутим, није откривено шта се даље дешава са њима.

Ликови[уреди | уреди извор]

  • Кимбал "Ким" О’Хара – сироче, син ирског војника; "сиромашни белац, најсиромашнији од сиромашних"
  • Тешо Лама – тибетански лама, бивши игуман манастира Сух-зен у западним Хималајима, на духовном путовању
  • Махбуб Али – познати паштунски трговац коњима и шпијун Британаца [8]
  • Пуковник Крејтон - официр британске војске, етнолог и шпијун
  • Лурган Сахиб - Симла трговац драгим камењем и шпијун
  • Хури Чандер Мукхерџи (Хури Бабу, такође Бабу) – бенгалски обавештајни оперативац који ради за Британце; Кимов директни претпостављени
  • жена Кулу (Сахиба) - стара племенита дама на брду, Рајпут, која се настанила близу Сахаранпура у равници.
  • Жена из Шамлеха (Лиспет) која помаже Киму и Лами да избегну руске шпијуне и врате се у равницу
  • стари војник – Сик Рисалдар (домаћи официр) који је био лојалан Британцима током побуне
  • Велечасни Артур Бенет - капелан Енглеске цркве Маверика, ирског пука којем је припадао Кимов отац
  • Отац Виктор – римокатолички капелан Маверика
  • проститутка из Лакнауа којој Ким плаћа да му помогне да са прикрије
  • фармер из Камбоха чије болесно дете Ким помаже да се излечи
  • Хунифа – чаробница која изводи ритуал призивања ђавола како би заштитила Кима
  • Е.23 – шпијун Британаца коме Ким помаже да избегне хапшење
  • Краљевски лојални мускетари Њеног Величанства, познати и као Маверикси – измишљени ирски пук британске војске који се такође помиње у Киплинговој новели „Побуна Маверикса“

Локације које се помињу у роману[уреди | уреди извор]

„Кимов топ“ 1903. године. Цитат из књиге: „Седео је пркосећи општинским наредбама, јахао топ Зам-Замех, на његовој старој платформи, насупрот старог Ајајбгера, Куће чуда, како су домороци звали Музеј Лахора.
  • Киплингов отац Џон Локвуд Киплинг био је кустос старог, оригиналног музеја Лахора, и описан је у сцени у којој Ким упознаје ламу. Садашња зграда Лахор музеја је завршена касније.
  • Топ испред музеја у Лахору описан у првом поглављу је постојећи комад који се зове Замзама, који се понекад назива и Кимов топ.
  • „Капија харпија“, где Махбуба Алија онесвешћују и претражују издајничка проститутка „Цвет ужитка“ и њен „кашмирски“ макро, још увек постоји у старом граду Лахору у Пакистану. Позната је као "Хира Манди" и налази се у области Такали капије. Тамо је проституција и даље уобичајена. [9]
  • Ким сања о "Црвеном бику у зеленом пољу" којег препознаје када угледа заставу војне формације бика на зеленој позадини. Формацијска застава се и даље користи од стране војне формације у кантону Амбала у Индији. Чак и у књизи формацијска застава је припадала једној установи у Амбали. Жути бик у црвеном пољу је ознака на рукаву за формацију индијске војске Делхија и Раџастана. [10]
  • Jang-i-Lat sahib (урду: Господар рата/главни командант) који долази на вечеру код пуковника. Крејтонова кућа је у ствари заснована на кући стварног генерала британске индијске војске, фелдмаршала лорда Робертса од Кандахара, који је био познат и Џону Локвуду и Радјарду Киплингу. [11]
  • Школа Сент Ксавиер, Лакнау, где је Ким послат да студира, је у ствари заснована на колеџу La Martinière College. [12]
  • Мала Симла продавница Лурган сахиба, са свим својим антиквитетима, куриозитетима, итд, била је заснована на правој радњи, коју је некада у Симлиној чаршији водио АМ Џејкоб, особа која је можда била узор самом Лургану. [13]
  • Цитат „Направићемо од вас човека у Санавару — чак и по цени да вас учинимо протестантом“ односи се на школу Лоренс у Санавару .

Критичка оцена[уреди | уреди извор]

Многи сматрају да је ово Киплингово ремек-дело, мишљења су различита о томе да ли се оно сматра литературом за децу или не. [14] [15] Роџер Сејл, у својој историји књижевности за децу, закључује: „Ким је апотеоза викторијанског култа детињства, али сада сија као и увек, дуго након распада Царства...“ [16]

Адаптације[уреди | уреди извор]

Филм и телевизија[уреди | уреди извор]

  • Филмска адаптација романа МГМ-а, коју је режирао Виктор Савил, а продуцирао Леон Гордон, објављена је 1950. године. Адаптирали су га Хелен Дојч и Леон Гордон, а главне улоге тумаче Ерол Флин, Дин Стоквел, Пол Лукас, Роберт Даглас, Томас Гомез и Сесил Келавеј. Музика Андреа Превина.
  • Године 1960, једночасовна адаптација Ким-а у боји је емитована на телевизији као део НБЦ-јеве серије Приче Ширли Темпл. Тони Хејг је тумачио Ким, Мајкл Рени је играо капетана Крејтона, а Алан Напиер је играо пуковника Девлина. Епизода је објављена на ДВД-у.
  • Лондон Филмс - телевизијска филмска верзија Ким-а снимљена је 1984. године. Режирао га је Џон Хауард Дејвис, а глумили су Питер О’Тул, Брајан Браун, Џон Рис Дејвис, Џулијан Главер и Рави Шет као Ким. 2006. године је објављен на ДВД-у од стране Home Video Entertainment.
  • Мондо ТВ, италијанска продукцијска кућа, 2009. године произвела је анимирану серију од 26 епизода засновану на роману. [17]

Игре[уреди | уреди извор]

  • Компјутерска игра из 2016, названа по роману, адаптирана је на основу књиге.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Becker, Seymour (2012). „The 'Great Game': The History of an Evocative Phrase”. Asian Affairs. 43 (1): 61—80. S2CID 162344504. doi:10.1080/03068374.2012.646404. .
  2. ^ Ann Parry, "Recovering the Connection between Kim and Contemporary History", in Kipling, Rudyard, Kim. . 2002. стр. 310.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  3. ^ "Kim". in: The Concise Oxford Companion to English Literature. Ed. Margaret Drabble and Jenny Stringer. Oxford University Press, 2007. Oxford Reference Online.
  4. ^ "100 Best Novels". Modern Library. Retrieved 31 October 2012
  5. ^ "BBC – The Big Read". BBC. April 2003, Retrieved 31 October 2012
  6. ^ „Kim”. 
  7. ^ I Ousby ed., The Cambridge Guide to Literature in English (Cambridge 1995) p. 512
  8. ^ See for details Omer Tarin, 'My Quest for Mahbub Ali' in the Kipling Journal pub by the Kipling Society June 2008, pp. 10-22
  9. ^ O Tarin, in the 'Kipling Journal' UK, June 2008, aa
  10. ^ „Bharat Rakshak :: Land Forces Site - Area and Sub-Area Badges”. Архивирано из оригинала 1. 7. 2014. г. Приступљено 2014-05-31. 
  11. ^ Peter Hopkirk in Quest for Kim: In Search of Kipling's Great Game London:J Murray, 1996
  12. ^ Hopkirk, Quest for Kim.
  13. ^ Hopkirk, Quest for Kim.
  14. ^ Roger Blackwell Bailey, PhD. „Landmarks in the History of Children's Literature”. Архивирано из оригинала 12. 9. 2006. г. Приступљено 21. 9. 2006. 
  15. ^ Laura Laffrado. „Teaching American Children's Literature”. Western Washington University. Архивирано из оригинала 6. 9. 2006. г. Приступљено 21. 9. 2006. 
  16. ^ Sale, Roger (1978). Fairy Tales and After: From Snow White to E. B. White. Harvard University Press. стр. 221. ISBN 0-674-29157-3. 
  17. ^ „Kim”. Mondo World Wikia (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-28. 

Литература[уреди | уреди извор]

Издање Сасекса (Sussex edition) је стандардно за Киплингова дела. Запажена критична издања укључују:

  • Kipling, Rudyard. Kim (Harmondsworth: Penguin, 1987). ISBN 0-14-018352-3. With an introduction and notes by Edward Said.
  • Kipling, Rudyard, Kim, (New York: W. W. Norton & Company, 2002). ISBN 0-393-96650-X. A modern edition with extensive notes, essays, maps and references.

Критички радови[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Извори

Критика

Остало

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ким_(роман)&oldid=26899111”