Клаудио Тафарел
| Клаудио Тафарел | |||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Тафарел 2018. | |||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||
| Датум рођења | 8. мај 1966. | ||||||||||||||||||
| Место рођења | Санта Роса, Бразил | ||||||||||||||||||
| Висина | 1,83 m | ||||||||||||||||||
| Позиција | Голман | ||||||||||||||||||
| Сениорска каријера | |||||||||||||||||||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) | ||||||||||||||||
| 1985—1990 1990—1993 1993—1994 1995—1998 1998—2001 2001—2003 |
Интернасионал Парма Ређана Атлетико Минеиро Галатасарај Парма |
252 79 31 191 129 8 |
(0) (0) (0) (0) (0) (0) | ||||||||||||||||
| Репрезентативна каријера | |||||||||||||||||||
| 1988—1998 | Бразил | 104 | (0) | ||||||||||||||||
| Тренерска каријера | |||||||||||||||||||
| 2004—2005 2011— 2014— |
Галатасарај (тренер голмана) Галатасарај (тренер голмана) Бразил (тренер голмана) | ||||||||||||||||||
Награде
| |||||||||||||||||||
Клаудио Андре Мерген Тафарел (рођен 8. маја 1966. године у Санта Роси, Бразил) је бивши бразилски фудбалски голман. Тренутно је тренер голмана у Галатасарају и репрезентацији Бразила.
Током своје каријере, дуге 18 година, наступао је за шест клубова, међу којима су Парма, Интернасионал, Атлетико Минеиро и Галатасарај.
За репрезентацију Бразила уписао је преко 100 наступа. Помогао је репрезентацији да освоји злато на Светском првенсту 1994. године, а током своје десетогодишње репрезентативне каријере, наступио је на још осам великих међународних такмичења.
Клупска каријера
[уреди | уреди извор]Рођен у Санта Роси, Тафарел је своју играчку каријеру отпочео у Интернасионалу, али је одиграо само 14 утакмица у Бразилској Сеији А, током своје петогодишње каријере у овом клубу. Међутим, ипак је 1998. године проглашен је за најбољег играча у Бразилу. Године 1990. прешао је у Парму, која је те године први пут у клупској историји ушла у Серију А. Наступио је на свих 34 мечева у сезони у којој је клуб из Емилија-Ромање заузео шето место и квалификовао се у Куп УЕФА.
Године 1993. Тафарел који је тада био резерва у Парми прелази у Ређину, која се такође такмичила у Серији А. Тафарел је у новом клубу био стартер, а клуб је за мало избегао испадање из лиге. Након завршетка сезоне вратио се у Бразил и наредне три године бранио је боје Атлетико Минеира
Са 32. године Тафарел се вратио у Европу и прикључио се Галатасарају са којим је освојио шест трофеја, за три године, колико је провео у клубу. Освојио је два пута Турску Суперлигу и Куп УЕФА у сезони 199/00., након бољег извођења пенала против Арсенала резултатом 4-1 (0-0 након 120 минута игре).[1] Каријеру је завршиоу 37. години у свом бившем клубу Парми, након полусезоне коју је провео као резерва и у којој је одбио понуду Емполија. Ауто му се покварио док је ишао да потпише уговор са Емполијем, а он је то схварио као "знак од Бога" и одбио да потпише уговор.[2][3]
Године 2004. Тафарел се поново придружио Галатасарају, сада као тренер голмана. Те сезоне тренер је био његов некадашњи саиграч Георге Хађи. У сезони 2011/12. поново се придружује Галатасарају, кога је поново водио Фатих Терим, са којим је сарађивао док је играо за Галатасарај.
Репрезентативна Каријера
[уреди | уреди извор]Тафарел је дебитовао за репрезентацију Бразила 7. јула 1988. године на међународном турниру у Аустралији. Наступио на сва четири меча и примио само два гола, а Бразил је освојио турнир. Био је на голу и следеће године на Копа Америка, у још једном међународном походу (током своје десетогодишње каријере, наступио је на турниру пет пута).
Тафарел је био први голман репрезентације бразила на три Светска првенства: 1990. године у Италији, 1994. године у Сједињеним Америчким Државама и 1998. године у Француској.
Био је први голман Бразила на Светском првенству 1994. године, на коме је током прве фазе такмичења примио само један гол, док је у елиминационом делу примио само један, не рачунајући два пенала у финалу. Четири године касније у Француској, помогао је репрезентацији да освоји друго место, одбранивши два пенала у полуфиналу против Холандије, у мечу који је Бразил након извођења пенала решио у своју корист резултатом 4-2.
Тафарел је уписао 101 наступ за репрезентацију. Пред његово повлачењ 2003. године, тренер Карлос Алберто Переира, понудио је да огранизује опроштајни меч, али је Тафарел одбио, наводећи да није интересован. Вратио се да игра са Ромариом крајем 2004. године против Мексика у част освајања залтне медаље на Светском првенству 1994. године на Los Angeles Memorial Coliseum стадиону.
Наступи за репрезентацију
[уреди | уреди извор]| Репрезентација Бразила | ||
|---|---|---|
| Година | Наступа | Голова |
| 1988 | 7 | 0 |
| 1989 | 16 | 0 |
| 1990 | 7 | 0 |
| 1991 | 10 | 0 |
| 1992 | 2 | 0 |
| 1993 | 15 | 0 |
| 1994 | 9 | 0 |
| 1995 | 5 | 0 |
| 1996 | 0 | 0 |
| 1997 | 15 | 0 |
| 1998 | 15 | 0 |
| Укупно | 101 | 0 |
Успеси
[уреди | уреди извор]Клуб
[уреди | уреди извор]- Парма
- Куп Италије: 1991/92, 2001/02.
- Куп победника купова: 1992/93.
- Галатасарај
- УЕФА куп: 1999/00.
- УЕФА суперкуп: 2000.
- Суперлига: 1998/99, 1999/00.
- Куп Турске: 1998/99, 1999/00.
- Атлетико Минеиро
- Campeonato Mineiro: 1995.
- CONMEBOL Cup: 1997.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]- Светско првенство: 1994.
- Светско првенство: друго место: 1998.
- Копа Америка: 1989, 1997.
- Копа Америка: друго место: 1991, 1995.
- Олимпијске игре: сребрна медаља: 1988.
Индивидуалне награде
[уреди | уреди извор]- Најбољи голман у избору Међународног завода за историју фудбала и статистику: Бронзана лопта: 1991, 1994.
- Златна лопта (Бразилске лиге): 1988.
Након пензионисања - Приватан живот
[уреди | уреди извор]Тафарел и његов некадашњи саиграч из Атлетико Минеира Пауло Роберто основали су менаџерску агенцију, која ће имати за циљ да проналази младе таленте.[5]
Током светског првенства 1998. године када је репрезентација Бразила тренирала је на стадиону Trois-Sapins у Озоар ла Ферје, предграђу, југоисточно од Париза, градоначелник је предложио да стадион именују по Тафарелу.[тражи се извор]
Тафарел је "Поново рођени хришћанин" који је активно ширио своје веровање, на различитим просторима. Члан је удружења Хришћанских спортиста од 1988. године[6] и има 17. деце, од којих је 15 усвојено.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Andre Claudio Taffarel (1966–); Galatasaray official's website (језик: турски)
- ^ „Taffarel dice no all' Empoli Colpa di un guasto all' auto” [Taffarel says no to Empoli due to car malfunction] (на језику: Italian). Corriere della Sera. 25. 9. 2003. Приступљено 29. 5. 2010.
- ^ а б „Football: God gave Taff a sign: The big interview; `You need to hit the darkest point to be able to appreciate the.”. The Free Library. 1. 10. 2003. Приступљено 29. 5. 2010.
- ^ Claudio André Mergen Taffarel – Century of International Appearances; at RSSSF
- ^ „Fledgling careers in safe hands”. FIFA.com. 16. 7. 2008. Архивирано из оригинала 10. 09. 2015. г. Приступљено 16. 7. 2008.
- ^ Clarey, Christopher (8. 7. 1998). „World Cup '98; Goalie has answers for Brazil fans”. The New York Times. Приступљено 11. 4. 2010.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- CBF data
- Stats at Tutto Calciatori
- Клаудио Тафарел на сајту National Football Teams (језик: енглески)
- Cláudio Taffarel на сајту ФИФА (језик: енглески)
- Рођени 1966.
- Бразилски фудбалери
- Фудбалски голмани
- Фудбалери Интернасионала
- Фудбалери Парме
- Фудбалери Атлетико Минеира
- Фудбалери Галатасараја
- Освајачи олимпијских медаља у фудбалу
- Освајачи сребрних олимпијских медаља за Бразил
- Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1988.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1988.
- Фудбалери на Светском првенству 1990.
- Фудбалери на Светском првенству 1994.
- Фудбалери на Светском првенству 1998.
- Фудбалери светски прваци