Пређи на садржај

Контраобавештајна служба

С Википедије, слободне енциклопедије

Контра­оба­вештајна служба (КОС) је била самостална служба у војној организацији Југословенске народне армије (ЈНА). Настала је 1946. године од Трећег одсека ОЗНЕ при Министарству народне одбране.

Историја

[уреди | уреди извор]

Након доношења Устава ФНРЈ, 13. марта 1946. године, реорганизоване су сигурносно-обавештајне службе. Од Првог и Другог одсека ОЗНЕ формирана је при Министарству унутрашњих послова — Управа државне безбедности (УДБА), док је од Трећег одсека ОЗНЕ при Министарству народне одбране формирана — Контраобавештајна служба Југословенске армије (КОС).

Управа Контраобавештајне службе је 1. марта 1948. године ушла у састав Генералштаба Југословенске армије и постала њена XII управа. У Органе безбедности Контраобавештајна служба је преименована 23. марта 1955. године. Тада је из Генералштаба ЈНА измештена у Државни секретаријат за народну одбрану (ДСНО), а касније Савезни секретаријат за народну одбрану (ССНО). У организацијском саставу ДСНО (ССНО) постојала је Управа безбедности, а органи безбедности били су у формацијском саставу команди, јединица и установа војске и ССНО.

Након нестанка ЈНА и формирања Војске Југославије, 20. маја 1992. године, Управа безбедности је поново измештена из ССНО и враћена у Генералштаб ВЈ.

Контра-обавештајна служба играла је значајну улогу током распада СФРЈ, а њене најпознатије операције су — Операција Лабрадор и Операција опера оријенталис, као и Афера Шпегељ и Операција Штит.

Руководиоци

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]