Срећко Манола

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
СРЕЋКО МАНОЛА
Srećko Manola.jpg
Срећко Манола
Датум рођења (1914-10-06)6. октобар 1914.
Место рођења Травник
 Аустроугарска
Датум смрти 25. фебруар 1979.(1979-02-25) (64 год.)
Место смрти Загреб,  СР Хрватска
 СФР Југославија
Професија војно лице
Члан КПЈ од 1935.
Учешће у ратовима Шпански грађански рат
Народноослободилачка борба
Служба Југословенска војска
Интернационалне бригаде
НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19341937.
19371939.
19411974.
Чин поручник НРА
генерал-пуковник ЈНА
Народни херој од 24. јула 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден ратне заставе
Орден партизанске звезде
Партизанска споменица 1941.

Срећко Манола – Иво (Травник, 6. октобар 1914Загреб, 25. фебруар 1979), учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 6. октобра 1914. године у Травнику, у службеничкој породици. Остао је без оца са три године, након чега се с мајком и браћом преселио код стрица у Сарајево 1919. године. У Сарајеву је завршио нижу гимназију. Године 1929, уписао се на Трговачку поморску школу у Котору, а завршио је у Дубровнику. На Поморској трговачкој школи у Дубровнику матурирао је 1934. године, након чега је био официр Трговачке морнарице.[1] Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1935. године.

Југословени у логору Гирс 1939. године: Војо Тодоровић Лерер, Срећко Манола, Миљенко Цвитковић, Илија Енгел и Ахмет Фетахагић.

У Шпанском грађанском рату учествовао је од јула 1937. године. Био је помоћник начелника штаба за извиђање и осматрање у Трећој батерији „Либкнехт“ Другог дивизиона тешке артиљерије „Шкода“. У мају 1938. године, у току жестоких борби код Мескита, био је најпре постављен за начелника штаба, а затим и за команданта дивизиона у чину поручника. Након обзнане шпанске републиканске владе од 8. октобра 1938, да се сви странци обеју зараћених страна повуку и издвајања југословенских интербригадиста из 129. интернационалне бригаде, Југословени су формирали свој батаљон који се састојао од две чете, а Манола је тада био постављен за командира Првог вода Прве чете.

Након слома Шпанске републике, Манола је од фебруара 1939. до маја 1941. био у концентрационим логорима у Француској. Заједно с групом југословенских добровољаца, из логора Верне д'Арјеж пребацио се у Немачку, где је једно време био затворен у логору Ветенштета. Убрзо је побегао из логора и партијским везама вратио се у Југославију.

Одмах по повратку у Југославију, приступио је Народноослободилачкој борби и учествовао у развијању устанка на Кордуну и Банији, а од септембра 1941. и у Лици. Био је делегат Војног комитета при Централном комитету КП Хрватске, а крајем 1941. постао је командант групе партизанских одреда за Банију и Кордун. Априла 1942, постао је командант Прве оперативне зоне Хрватске, а новембра исте године командант Шесте личке дивизије НОВЈ.

Током битке на Неретви 1943, руководио је борбама 6. дивизије на Сувашевици и Лапачкој долини, у којима је уништена читава колона италијанске дивизије. Од априла до септембра 1943, био је први помоћник команданта Главног штаба НОВ и ПО Хрватске, а од октобра заменик команданта Морнарице НОВЈ при Врховном штабу НОВЈ. На тој дужности налазио се до 1946. године.

Након рата, био је начелник управе у Генералштабу ЈНА. Завршио је Вишу војну академију ЈНА 1955. године. Био је начелник Више војне академије ЈНА и командант Штаба за народну одбрану СР Хрватске. Дужност начелника Војнообавештајне службе обављао је од 1948. до 1953. и од 1960. до 1963. године.[2]

Године 1971, подржао је идеје Хрватског прољећа.[3]

Имао је чин генерал-пуковника ЈНА. Активна служба у ЈНА му је престала 1974. године.

Умро је 25. фебруара 1979. године у Загребу.

Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена ратне заставе и осталих југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 24. јула 1953. године.

Референце[уреди]

  1. ^ Војска. нет: Срећко Манола, приступљено 23. 10. 2014.
  2. ^ Руководство ВОС кроз историју, приступљено 23. 10. 2014.
  3. ^ Пролексис Енциклопедија: Манола, Срећко, приступљено 23. 10. 2014.

Литература[уреди]