Краткокљуни пузић
| Краткокљуни пузић | |
|---|---|
_(23376163706).jpg)
| |
| Краткокљуни пузић | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Passeriformes |
| Породица: | Certhiidae |
| Род: | Certhia |
| Врста: | C. familiaris
|
| Биномно име | |
| Certhia familiaris | |
| |
| Мапа распрострањености Краткокљуног пузића | |
Краткокљ (лат. Certhia familiaris) птица је станарица из реда птица певачица која насељава све врсте шума од низије до горње шумске границе али показује афинитет ка четинарима.
Опис[уреди | уреди извор]
Мала је птица дужине тела од 12,5 до 14 cm. горњи део тела је светлосмеђе боје са белим и светлим пегама. На глави има светлу обрву чија величина и боја зависи од подврсте, што је северније то је светлија боја. Дњи део тела је беле боје а подрепње је прљаво беле боје. Реп је светлосмеђе боје. Полни диморфизам није присутан, а младе јединке имају нешто тупљу боју од одраслих јединки. Има у просеку нешто краћи кљун од дугокљуног пузића (лат. Certhia brachydactyla) [2]
Распрострањење и станиште[уреди | уреди извор]
Распрострањен је на готово целој Европи (сем у деловима јужне и западне Европе), као и у широком појасу умерене Азије. Део популације се током зиме помера ка југозападу. Населјава различита шумска станишта често шуме у којима су присутни четинари од равнице до горње шумске границе. У јужној Европи је углавном присутан у планинским четинарским и мешовитим шумама. Гнездо гради у шупљинама дрвећа. [3][4]
Биологија[уреди | уреди извор]
Достиже полну зрелост са годину дана. Гнезди се на дрвећу у шупљинама и удубљењима у кори. За изграднњу гнезда користи меке природне материје као што је трава длака животиња, маховина и лишајеви. Легло броји 5 до 6 јаја и полаже их у периоду од марта до јуна. На јајима седи женка а инкубација траје 15—17 дана. Животни век ове пртице је око 2 године а најстарија јединка је живела 8 година и десет месеци. Храни се ситним безкичмењацима које налаз изпод коре дрвећа и одатле их извлачи својим дугим и танким кљуном.[5][4]
Краткокљуни пузић у Србији[уреди | уреди извор]
Током репродуктивног периода присутна је на већем броју локалитета у Србији. Најбројнији је на брдско-планинским пределима, у буковими мешовитим буково-четинарским шумама. На старој планини је оцењена као једна од чешћих врста у четинарским и мешовитим шумама Горњег Висока и на Тари. Одсуствује из већине шумских подручја Војводине, а тамо где га има, редак је. Популација је стабилна и броји од 18.000 до 26.000 гнездећих парова.[6][7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ http://www.iucnredlist.org/details/22714700/0
- ^ Killian Mullerney, Lars Svensson, Dan Zetterström, Peter J. Grant: Collins Bird Guide The Most Complete Guide To the Birds of Britain and Europe. HarperCollins, London, 2009
- ^ „BioRas - Biološka Raznovrsnost Srbije”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2021. г. Приступљено 06. 10. 2019.
- ^ а б https://www.iucnredlist.org/species/22714679/111075343#habitat-ecology
- ^ Harrap, Simon; Quinn, David: Tits, Nuthatches and Treecreepers. Christopher Helm. 1996. ISBN 978-0-7136-3964-3. стр. 177–195.
- ^ Пузовић, С., Радишић, Д., Ружић, М., Рајковић, Д., Радаковић, М., Пантовић, У., Јанковић, М., Стојнић, Н., Шћибан, М., Туцаков, М., Гергељ, Ј., Секулић, Г., Агоштон, А., & Раковић, М. 2015. Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.
- ^ Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Краткокљуни пузић на Викимедијиној остави
