Лето када сам научила да летим

Уколико сте тражили филм, погледајте чланак Лето када сам научила да летим (филм).

Лето када сам научила да летим
Насловна страна 6. издања романа (2020)
Настанак
Аутор	Јасминка Петровић
Дизајнер корица	Добросав Боб Живковић
Земља	Србија
Језик	српски
Садржај
Место и време радње	Стари Град (Хвар); око 2015.
Издавање
Датум	2015.
Хронологија
Претходник	35 калорија без шећера
Наследник	Све је у реду

Лето када сам научила да летим је омладински роман српске књижевнице Јасминке Петровић. Први пут је објављен 2015. године у издавачкој кући Креативни центар. У првих пет година доживео је шест издања, а објављен је и на брајевом писму. Роман је драматизован и екранизован. Преведен је на неколико језика.

Ово је роман о одрастању, писан у форми дневника тринаестогодишње девојчице Софије из Београда, која летњи распуст проводи са бабом на Хвару, код бабине сестре Луције (нона Луце). Уз карактеристичну мешавину хумора, живописних ликова и аутентичног приказа људског искуства, Јасминка Петровић у овом роману пружа поглед на последице ратних сукоба и распада СФРЈ из перспективе данашње генерације младих, али истовремено се бави и универзалним темама одрастања, пријатељства и породице, у којима се може препознати сваки млади читалац или читатељка.

Главни ликови

• Тринаестогодишња девојчица Софија из Београда,
• Марија (Маре), Софијина баба, рођена на Хвару, живи у Београду
• Луција (Луце), Маријина млађа сестра са Хвара
• Лука, Маријин старији брат са Хвара
• Лука (такође, добио име по деди), Лукин унук, Софијин рођак, такође са Хвара
• Ана, Лукина унука, Софијина рођака и вршњакиња, такође са Хвара
• Свен, Софијин вршњак из Шведске, који летује на Хвару и у којег се Софија заљубљује

Радња романа

Лето када сам научила да летим је роман о одрастању, исприповедан у првом лицу, у облику дневника који током 23 ноћи проведене у Старом Граду на Хвару води тринаестогодишња девојчица Софија. Сиже обухвата период од поласка на летовање са бабом, код бабине сестре, нона Луце, до повратка у Београд. Летовање са две бабе свакако не звучи као летовање из снова једне тинејџерке. У малом месту где не познаје никог, не разуме речи, обичаје и реакције људи који је окружују, њено летовање почиње да личи на кошмар. Главна јунакиња повлачи се у књиге, музику и сањарење у нади да ће јој тако брже проћи време. Али лето је пуно изненађења и Софија полако открива да и у малом месту има људских прича достојних романа, а да се некад с баком и рођацима које једва познаје може лепше испричати него с најбољом другарицом из одељења.

Рaдњa пoчињe у Беогрaду, Софијиним припрeмaмa зa oдмoр на Хвару, нa који oдлaзи сa својом бaбoм Мaријом. Зa бабу, мeђутим, oдмoр представља 23 године ишчeкивaн сусрет са млађом сестром Луцијом. Унутaр идиличнe причe o лeтoвaњу, другарству и провлачи се дисонантна прича о рaтнoм сукoбу и рaспaду Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Прeтурајући пo библиoтeци бaбинe сeстрe, нoнa Луцe, Сoфија нaилaзи нa њој непознату и неразумљиву књигу о Титу и Југославији. Њена питања и коментари изaзивaју рaспрaву мeђу сeстрaмa o кoмунизму, Титу и врeднoстима стaрoг држaвнoг пoрeткa из које пoстeпeнo испливава прича o пoрoдичнoм рaскoлу. Софијина баба Марија рођена је у Старом Граду, на острву Хвару. Отишла је на студије у Београд, удала се за Београђанина и остала у тада главном граду заједничке државе. Њен брат Лука и сестра Луција остали су на Хвару. Лукa је у рaтном сукобу 90-их изгубиo синa. Због бoлa и oчаја oн је своје oгoрчeњe и oсуду усмерио кa свим стaнoвницимa Србије, пa тако и према својој сeстри. Свој стaв изнеo је у писму прeпунoм грубих oсудa и уврeдa и брaт и сeстрa прeкинули су сваку комуникацију. Марија је толико повређена да одбија Лукину руку помирења и позив на рођенданско славље. Међутим, подстакнута сестрином болешћу и смртном опасношћу у којој се Луција нашла, она одлучује да опрости Луки незаслужене увреде и они се мире. Марија одлази са сестром у болницу у Сплит, а Софију оставља код Луке и његове породице, где девојчица упознаје своје рођаке, брата Луку (који је име добио по свом деди, исто као и Софијин рођени брат) и сестру Ану, своју вршњакињу.

Уз карактеристичну мешавину хумора, живописних ликова и аутентичног приказа људског искуства, Јасминка Петровић у овом роману пружа поглед на последице претходних деценија из перспективе данашње генерације младих, али истовремено се бави и универзалним темама одрастања, пријатељства и породице, у којима се може препознати сваки млади читалац или читатељка.

О роману

Роман Лето када сам научила да летим бави се проблемима и потребама савремених тинејџера: дружење са вршњацима, осећај припадности, забава, љубав, несигурност, досада... Такође обрађује и однос старих и младих, као и последице које је рат деведесетих година у бившој Југославији оставио на међуљудске односе и друштво у Србији и Хрватској: мешовите бракове, блиске рођаке на зараћеним странама, погибије. Лет је метафора Софијине жеље за слободом и налажењем сопственог идентитета, а сусрети и доживљаји током летовања носе за њено сазревање важне поруке о љубави, разумевању, опраштању и превазилажењу бола.

Хумор који произлази из тинејџерског самосажаљења и осећања јунакиње да се „смара” са две бабе док се сви други боље забављају, преувеличавање и жалбе на неправедност живота, иронична, али и аутоиронична перспектива, блиски су младим читаоцима, а одлично познавање омладинског жаргона, као и вешто коришћење бодулског дијалекта (чакавска лексика) и српског језика као извор вербалне комике и комичних ситуација дају свежину делу и аутентичност јунакињи. Роман такође има и идеолошку позадину, ако се посматра у контексту тематизовања рата у бившој Југославији, а такође се може посматрати и као пример женског билдунгсромана.

Језик у роману

Радња романа испричана је у првом лицу, сленгом једне београдске тинејџерке, али дијалози су писани оригиналним језиком актера - српским какав се говори у Београду и бодулским дијалектом, каквим се говори на далматинским острвима. Удео језичког у овом роману је изузетно велик, па се може рећи да је ово добрим делом и роман о језику. Савладавањем и усвајањем непознатог говора главна јунакиња учи да буде отворена према другачијем, што чини важан део њеног одрастања и самообликовања.

Одговор на питање о томе како је рат почео дат је из више углова, језиком разумљивим младим читаоцима.

Из бабине перспективе: Рат ти је највећи бизнис. Некому је одговара да нас посвађа ... Неки богати и моћни. Они којима је увик мало, колико год да имају ... (започели су рат) Уз помоћ својих послушника који су утиривали народу страх у кости и ето ти. Из нонине перспективе: После Титове смрти све је пошло низдол. Били смо јадни и гладни и почели смо гледат једни другима у пјат. Срби су викали хлеб, Хрвати крух и свако је мислиа да је баш он у праву и бољи од оног другог и да заслужује већи дио ... Гађали су се најприје ријечима, а кад су их забољела грла и уши, прешли су на пушке и бомбе. И то ти је то. Софијино поимање ових објашњења дато је са становишта њене генерације: Ова нонина прича ми личи на неку видео-игрицу. Значи лудило! Размишљам о томе како је тотално кретенски да тек сад сазнајем да овде имам родбину, и то доста блиску родбину.

Друштвени контекст

У роману Лето када сам научила да летим запажа се идеолошка позадина приче. Јасминка Петровић у књижевност за децу храбро уноси тему рата на подручју бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и износи свој антиратни став. У расправама бабе и ноне евоцирају се ратне године, када су се најближи сродници, игром случаја, нашли на супротним странама и поставља се питање опроштаја. Етикетирање, окривљавање, одбацивање, повређеност и обострани бол део су ратне стварности, али сукоб одраслих није мотивисан идеолошки супротстављеним ставовима, већ болом који осећају због губитка који рат сам по себи доноси. Антиратна порука је недвосмислена, а слика друштва обухвата и виђење некадашњег предратног живота у заједничкој држави и савремени живот. Ауторка не избегава директан одговор на питања генерација младих које су рођене после распада Југославије и које расту у друштву у ком се стварају нови национални и културни идентитети, и које је обележено транзицијом, глобализмом и економском кризом.

Нeсумњив квaлитeт романа је у тoмe штo сe питaњa oружaнoг сукoбa нa тeритoрији бившe СФРJ и прaтeћeг рaстa eтнoнaциoнaлизмa oбрaђују нa тaкaв нaчин дa могу да се утопе у Сoфијину причу. Oснoвни тoн рoмaнa oстаје вeдaр, a психoлoшкa тaчкa глeдиштa главне јунакиње укaзује нa витaлнoст млaдoсти.

Награде

За књигу Лето када сам научила да летим Јасминка Петровић добила је бројне награде:

• Награда Невен удружења Пријатељи деце Србије (2016)
• Мали принц, награда Међународног дјечијег фестивала „Везени мост“ у Тузли (2016)
• Доситејево перо, награда дечје критике коју додељује удружење Пријатељи деце Вождовца (2016)
• Плави чуперак, награда Змајевих дечјих игара (2016)
• Сребрно Гашино перо за најдуховитију књигу на Фестивалу хумора за децу у Лазаревцу (2016)

Драматизација

Према роману Лето када сам научила да летим на Радију Београд 1 је 2017. емитована истоимена радио-драма. Радио драматизацију романа урадила је Тамара Барчков. У драми играју: Горица Поповић, Драгана Варагић, Миодраг Милованов, Ива Стефановић, Војко Шантић и Драгана Милошевић, а редитељка драме је Марија Крстић.

Студенти Факултета драмске уметности у Београду 2019. године осмислили су истоимену позоришну представу. Представу је режирао Патрик Лазић, а учествују Љиљана Ђурић, Драга Живановић и млади глумци Срна Ђенадић, Ђорђе Мишина и Андреј Јемцов. Представа је, у оквиру позоришног фестивала ФИСТ, гостовала у неколико градова Србије, а одиграна је и на позоришном фестивалу за децу Позоришту Звездаришту 2019. године.

Екранизација

Октобра 2020. завршено је снимање истоименог филма по сценарију Љубице Луковић и у режији Радивоја Андрића. Премијера филма првобитно је била најављена за јесен 2021, али је филм званично почео да се приказује фебруара 2022. године. Премијера је била 16. фебруара у београдској Комбанк дворани.

Види још

• Гига прави море

Литература

• Petrović, Jasminka (2015). Leto kada sam naučila da letim. Beograd: Kreativni centar. ISBN 978-86-529-0220-0. Архивирано из оригинала 21. 03. 2022. г. Приступљено 24. 3. 2021. 
• Karanović, Mirjana S. (jesen 2019). „MODRA VEŠTICA  : čakavska leksika u romanu Leto kad samnaučila da letim Jasminke Petrović” (PDF). Detinjstvo. XLV/3: 59—71. Приступљено 24. 3. 2021. 
• Карановић, Мирјана С. (proleće 2018). „Летим и спавам : дете приповедач, приповедно ја и доживљајно ја” (PDF). Detinjstvo. 44/1: 72—84. Приступљено 24. 3. 2021. 
• Петровић, Биљана (2016). „Лето када сам научила да летим” (PDF). Браничево. 60/2: 186—191. Приступљено 24. 3. 2021. 
• Петровић, Биљана (proleće 2016). „Рат у бившој Југославији у књижевном делу Јасминке Петровић” (PDF). Detinjstvo. 42/1: 88—94. Приступљено 24. 3. 2021. 
• Судар, Сања (2016). „Жанровска и наратолошка анализа романа Лето када сам научила да летим Јасминке Петровић”. Књиженство. 6/6. Приступљено 24. 3. 2021. 
• Gordić Petković, Vladislava (2017). „Trauma i njene metafore : kako se srpska proza seća rata”. Politike sećanja i zamrznuti konflikt : postjugoslovenski prostor i širi kontekst. Novi Sad: Centar za istraživanje religije, politike i društva : Filozofski fakultet, Odsek za medijske studije. стр. 52—61. ISBN 978-86-89419-07-8. Приступљено 24. 3. 2021. 
• Станисављевић, Невена Б. (2018). „Лето када сам научила да летим Јасминке Петровић као женски образовни роман за 21. век”. Књижевност за децу у науци и настави : зборник радова (PDF). Јагодина: Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу. стр. 323—339. ISBN 978-86-7604-161-9. Приступљено 24. 3. 2021. 

Спољашње везе

• Јовановић, Марко. „По чему ћу памтити представу „Лето када сам научила да летим"”. Васпитно-образовни систем ”Креативно перо”. Приступљено 24. 3. 2021.