Машић
Машић | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Бродско-посавска |
Општина | Драгалић |
Област | Западна Славонија |
Становништво | |
— 2011. | 266 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 15′ 57″ С; 17° 19′ 40″ И / 45.265838° С; 17.327848° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 129 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 35429 Горњи Богићевци |
Позивни број | +385 35 |
Регистарска ознака | NG |
Машић је насељено мјесто у Западној Славонији. Припада општини Драгалић, у Бродско-посавској жупанији, Република Хрватска.
Географија[уреди | уреди извор]
Машић се налази око 5 км сјевероисточно од Драгалића.
Историја[уреди | уреди извор]
Трудом и трошком Јована Бекића, граничарског надпоручника административном у Машићу, подигнута је црква 1857. године. Била је то православна црква Св. Илије у месту. Бекић је скупљао прилоге у месту и околини. Машић је био компанијско место у Градиштанској регименти, са само 25 православних домова. Али било је кућа које су дале и по 200 ф. прилога. Многи трговци из Градишке су дали прилог за црквицу, издвајајући до 100 ф. Највише је од свих одвојио Андрија Мандровић - 400 ф. у новцу и стварима.[1]
До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше општине Нова Градишка. Током рата у Хрватској, место се налазило у близини линије разграничења између две сукобљене стране и претрпело је ратна разарања.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису становништва из 2011. године, насеље Машић је имало 266 становника.[2]
Националност[3] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 503 | 421 | 485 | 417 |
Хрвати | 94 | 90 | 110 | 140 |
Југословени | 25 | 92 | 1 | |
остали и непознато | 27 | 27 | 16 | 16 |
Укупно | 649 | 630 | 612 | 573 |
Демографија[3] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 573 | |
1971. | 612 | |
1981. | 630 | |
1991. | 649 | |
2001. | 194 | |
2011. | 266 |
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Машић је имало 649 становника, следећег националног састава:
Познати Машићани[уреди | уреди извор]
- Воја Царић, српски писац
- Милан Радановић, српски историчар
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.