Милан Табаковић
| Милан Табаковић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 2. август 1860. |
| Место рођења | Арад, Аустријско царство |
| Датум смрти | 10. септембар 1946. (86 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, ФНРЈ |
| Уметнички рад | |
| Правац | Историцизам, Сецесија |
Милан Табаковић (Арад, 2. август/14. август 1860 — Нови Сад 10. септембар 1946) био је српски архитекта.
Биографија
[уреди | уреди извор]
Породица Табаковић изнедрила је неколико значајних уметника. Миланов син, Ђорђе Табаковић један је од најзначајнијих архитеката новосадске модерне архитектуре, док је Иван Табаковић био професор на Београдској уметничкој академији и признати сликар. Миланова ћерка Марија је мајка познатог српског архитекте Предрага Ристића.[1] У родном месту је завршио основну школу и гимназију. Под утицајем брата Александра, уписао је студије архитектуре у Будимпешти. Током студија, морао је да се сналази, те је радио на грађевинама и у архитектонским бироима. На овај начин стицао је искуства и упознао се са свим фазама у градитељству. Након дипломирања на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Будимпешти, провео је две године као стипендиста Арадске индустријске коморе на студијском путовању. Током овог путовања, упознао се са тадашњим архитектонским достигнућима у престоницама Немачке, Француске и Енглеске. По повратку са путовања, кратко време је радио у једном архитектонском бироу. Већ 1892. године, отворио је сопствени пројектни биро. Бавио се пројектовањем, а касније и предузимачким пословима. Са супругом Јулком (рођена Петровић), имао је четворо деце - синове Ђорђа и Ивана и ћерке Олгу и Марију. 1928. године, са породицом се преселио у Нови Сад у којем је остао до краја живота.[2][3]
Умро је 1946. године. Сахрањен је на Алмашком гробљу у Новом Саду.
Стваралаштво
[уреди | уреди извор]Стил
[уреди | уреди извор]Први пројекти Милана Табаковића одликују се елементима позног историцизма. У њима је јасно наглашен осећај за детаље и декоративност, али са необарокном и неоренесансном орнаментиком. Каснији пројекти су у стилу сецесије и тада веома заступљеног арт нувоа. Последњи Табаковићеви пројекти имају модерније форме.
Дела
[уреди | уреди извор]Највећи број објеката које је пројектовао Милан Табаковић налазе се у Араду. Миноритска црква у Араду (данас Румунска католичка црква) сматра се његовим најзначајнијим делом и споменик је културе у Румунији[4]. Трговачка школа, Палата пољопривредног друштва, Учитељски конвикт, Најамна зграда српске православне општине и данас красе центар Арада. У Новом Саду пројектовао је зграду Српске гимназије, у Зрењанину зграду Српске православне општине. Три зграде у Кикинди, саграђене према његовим пројектима, део су Градског језгра Кикинде - (Лепедатова палата, некадашњи биоскоп Звезда и зграда некадашње Привредне банке (данас Пореска управа).[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Вечерње новости, Предраг Ристић
- ^ Завод за заштиту споменика културе, Зрењанин; О архитекти Милану Табаковићу
- ^ Градитељи Новог Сада: Милан Табаковић
- ^ Еnciclopediavirtuala.ro Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (језик: румунски)
- ^ „Бисерка Илијашев; Милан и Ђорђе Табаковић”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 15. 08. 2016.
