Национални парк Моле
Национални парк Моле | |
---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
Мјесто | Гана |
Најближи град | Ларабанга |
Координате | 9° 42′ 0″ N 1° 50′ 0″ W / 9.70000° С; 1.83333° З |
Површина | 4,840 km² |
Основано | 1958. године |
Национални парк Моле је највећи национални парк на простору Гане.[1] Парк је стациониран на северозападном делу државе кроз саване на обалном екосистему, на надморској висини од 150 m, док се јужни делови парка налазе на вишим пределима. Улаз у парк налази се у оближњем граду Ларабанга.[1] Реке Лови и Моле протичу кроз парк, а током дугих сушних сезона пресуше.[2] У овој области годишње падне 1000 мм падавина. Рађена је дугогодишња студија на простору парка, како би се решио проблем ловаца на животиње на заштићеном подручју.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Простор парка извојен је као резерват за дивље животиње 1958. године. Године 1971. пресељено је становништво из њега, а земљиште је проглашено националним парком. Парк није доживео значајан развој као туристичка дестинација од свог оснивања. Недовољно је финансиран, а постоји забринутост због сече шуме и лова, али се заштита ендемских врста антилопа побошљала од оснивања националног парка.[4][5]
Парк представља важно истраживачко подручје, а о њему су рађене дугострајне студије, укључујући студију о популацији од 800 слонова, који храњењем оштећују флору парка. У парку слонови су угрозили велики број ендемских врста биљака као што су Butyrospermum paradoxum, Vitellaria paradoxa и мање угрожену врсту Terminalia.[3][6] Од 2010. године, мед од дивљег цвећа из овог парка постао је бренд у региону.[7] Узгајивачи сарађују са предузећем из Утаха, преко којих продају мед у Сједињеним Државама.[8] Покретачи ове иницијативе за трговину медом надају се да ће посао проширити и на друге земље Африке.[9]
Флора
[уреди | уреди извор]Врсте пописане у парку укључују Burkea africana, Isoberlinia doka и Terminalia macroptera. Траве савана имају мали број пописаних врста као што су K. nemoralis, Kyllinga echinata, Aneilema setiferum var. pallidiciliatum и две ендемске врсте које спадају у Asclepiadoideae породицу, врсте Gongronema obscurum и Raphionacme vignei.[6][10][11][12]
- Adansonia digitata
- Afzelia africana
- Anogeissus leiocarpus
- Afraegle paniculata
- Burkea africana
- Butyrospermum paradoxum
- Cassia sieberana
- Celastrus senegalensis
- Combretum ghasalense
- Detarium microcarpum
- Grewia lasiodiscus
- Grewia mollis
- Lannea|Lannea acida
- Maytenus senegalensis
- Piliostigma thonningii
- Pterocarpus erinaceus
- Sterculia setigera
- Tamarindus indica
- Terminalia, укључујући врсту Terminalia avicennioides
- Ximenia american
- Diospyros mespiliformis
- Feretia apodanthera
- Flueggea virosa
- Tinnsea
- Urginea
Зелене биљке:
- Abutilon ramosum
- Aneilema umbrosum
- Atylosia scarabaeoides
- Blepharis maderaspatensis
- Desmodium velutinum
- Mariscus alternifolius
- Ruellia
- Sida urens
- Triumfetta pentandra
- Wissadula amplissima
- Andropogon, укључујући врсту Andropogon gayanus var. squamulatus
- Brachiaria
- Loudetiopsis kerstingii
- Sporobolus pyramidalis
- Setaria barbata
Фауна
[уреди | уреди извор]У парку су пописане 93 врста сисара, а велики сисари парка укљчују врсте као што су слон, нилски коњ, водени биво и Phacochoerus.[13][14] У парку су заштићене врсте коб антилопа, мочварна антилопа, коњска антилопа, хартбист, ориби, Tragelaphus sylvaticus, две врсте дујкера — оглибијев и жутолеђи дујкер.[4][13][14][15][16] Маслинасти павијан, Colobus, Chlorocebus и патас су познате врста настањених мајмуна у парку.[13] Пописано је 33 познате врсте гмизваца, укљчујући врсте као што су Crocodylus cataphractus и западноафрички патуљасти крокодил.[1][13][14] Хијене, лавови и леопарди нису чести у парку, иако су га некада настањивали у великом броју.[3][14]
Пописано је око 134 врста птица, укључујући Polemaetus bellicosus, лешинара палмовог ораха, афричку седларицу, чапље, ергета, Coracias abyssinicus, Musophaga violacea, сврачка и врсту Merops bulocki.[1]
Очување парка
[уреди | уреди извор]Национални парк Моле, као и остали гански паркови слабо је заштићен од кријумчарења финансиран. Фауну парка чувају професионални ренџери, а ловци у окружењу парка ризикују да буду ухапшени.[17][3] Ради очувања парка, сво његово становништво је исељено, остављајући потенцијалне ловце изван парка.[3]
Галерија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Briggs, Philip J. (2007). Ghana, 4th (Bradt Travel Guide). Bradt Travel Guides. ISBN 978-1-84162-205-7.
- ^ Bowell, R. T.; R. K. Ansah (1993). „Trace Element Budget in an African Savannah Ecosystem”. Biogeochemistry. 20 (2): 103—126. doi:10.1007/BF00004137.
- ^ а б East, R. (Rod); IUCN/SSC Antelope Specialist Group. (1999). African Antelope Database 1999. Gland, Switzerland: IUCN Species Survival Commission. ISBN 978-2-8317-0477-7.
- ^ Stuart, S. N.; Adams, Richard J.; Jenkins, Martin (1990). Biodiversity in Sub-Saharan Africa and its Islands : Conservation, Management, and Sustainable Use (Occasional Papers of "Hte Iucn" Species Survival Com). Gland, Switzerland: IUCN. ISBN 978-2-8317-0021-2.
- ^ а б Sackey, I; Hale, WHG (2008). „The Impact of Elephants on the Woody Vegetation of Mole National Park, Ghana”. Journal of the Ghana Science Association. 10 (2): 28—38. doi:10.4314/jgsa.v10i2.18038.
- ^ „Who We Are - Aseda Raw Honey”. Aseda Raw Honey (на језику: енглески). Приступљено 29. 2. 2016.
- ^ McCord, Keith. „Utah company's honey business changes lives in Africa”. DeseretNews.com. Приступљено 29. 2. 2016.
- ^ „Made In Ghana, Sold In U.S.A: Honey Co-Op Provides Jobs In Africa”. AFKInsider (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 29. 2. 2016.
- ^ „Mole National Park - UNESCO World Heritage Centre”.
- ^ Sobey, Douglas G. (1978). „Anogeissus Groves on Abandoned Village Sites in the Mole National Park, Ghana”. Biotropica. 10 (2): 87—99. JSTOR 2388011. doi:10.2307/2388011.
- ^ Benzie, John A. H. (1986). „The Distribution, Abundance, and the Effects of Fire on Mound Building Termites (Trinervitermes and Cubitermes spp., Isoptera: Termitidae) in Northern Guinea Savanna West Africa”. Oecologia. 70 (4): 559—567. doi:10.1007/BF00379904.
- ^ а б в г Riley, William; Riley, Laura (2005). Nature's strongholds: the world's great wildlife reserves. Princeton, N.J: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12219-9.
- ^ а б в г Brodowsky, Pamela K. and the National Wildlife Federation (2009). Destination Wildlife : An International Site-By-Site Guide to the Best Places to Experience Endangered, Rare, and Fascinating Animals and Their Habitat. New York: Penguin. ISBN 978-0-399-53486-7.
- ^ East, R. (Rod); Mallon, D. P. (David P.); Kingswood, Steven Charles (1989). Antelopes : global survey and regional action plan. Gland, Switzerland: International Union for Conservation of Nature and Natural Resources. ISBN 978-2-8317-0016-8. „compiled by R. East.”
- ^ Brashares, Justin S.; Sam, Moses K. (2005). „How much is enough? Estimating the minimum sampling required for effective monitoring of African reserves”. Biodiversity and Conservation. 14 (11): 2709—2722. doi:10.1007/s10531-005-8404-z.
- ^ „Photographs of Mole National Park, April 2016”. Independent Travellers. independent-travellers.com. Приступљено 14. 7. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Briggs, Philip J. (2007). Ghana, 4th (Bradt Travel Guide). Bradt Travel Guides. ISBN 978-1-84162-205-7.
- Wally und Horst Hagen: Die afrikanischen Nationalparks als Lebensräume der Elefanten. In: Vitus B. Dröscher (1990): Rettet die Elefanten Afrikas (S. 213–214)