Slon

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Slon
Vremenski raspon:
Pliocene—Present
African Bush Elephant.jpg
Ženka afričkog slona u nacionalnom parku Mikumi, Tanzaniji.
Taksonomija
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Podtip: Vertebrata
Klasa: Mammalia
Nadred: Afrotheria
Red: Proboscidea
Porodica: Elephantidae
Gray, 1821
Rodovi

Slonovi su velike životinje iz familije Elephantidae iz reda Proboscidea. Tri vrste su trenutno priznate: afrički slon (Loxodonta africana), afrički šumski slon (L. cyclotis), i azijski slon (Elephas maximus). Stanište slonova se prostire širom podsaharijske Afrike, južne Azije, i jugoistočne Azije. Elephantidae je jedina postojeća familija reda Proboscidea; drugi, sada izumrli, članovi reda su deinotheres, gomfoteri, mamuti, i mastodoni.

Svi slonovi imanju nekoliko prepoznatljivih svojstava, najzapaženije od kojih je dugačka surla (isto tako poznata kao proboscis), koja se koristi za mnoštvo namena, a posebno disanje, podizanje vode, i hvatanje objekata. Njihovi sekutići prerastaju u kljove, koje mogu da služe kao oružje, i kao oruđe za pokretanje objekata i kopanje. Lepršanje slonovskih velikih ušiju pomaže u kontroli njihove telesne temperature. Njihove noge koje nalikuju na stubove mogu da nose njihovu veliku težinu. Afrički slonovi imaju duže uši i konkavna leđa, dok azijski slonovi imaju manje uši i konveksna ili ravna leđa.

Slonovi su biljojedi i prisutni su u različitim staništima uključujući savane, šume, pustinje, i močvare. Oni preferiraju da obitavaju u blizini vode. Oni se smatraju ključnom vrstom usled njihovog velikog impakta na njihovo životno okružunje. Druge životinje teže da se drže na rastojanju od slonova, dok predatori, kao što su lavovi, tigrovi, hijene, i razne vrste divljih pasa, obično napadaju samo mlade slonove (ili „telad”). Slonovi imaju fiziono-fuzione zajednice u kojima se više porodičnih grupa udružuje radi druženja. Ženke („krave”) uglavnom žive u porodičnim grupama, koje se mogu sastojati od samo jedne ženke sa njenim mladuncima ili nekoliko srodničkih ženki sa njihovim potomstvom. Grupe predvode individue poznate kao matrijarsi, što je obično najstarija slonica.

Afrički slonovi su stavljeni na spisak ranjivih vrsta od strane Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN), dok je azijski slon klasifikovan kao ugrožena vrsta. Među najvećim pretnjama za populaciju slonova u svetu smatra se trgovina slonovačom, jer se životinje nezakonito love zbog njihovih kljova. Druge pretnje po opstanak divljih slonova je nestanak njihovog prirodnog okruženja. Slonovi se u Aziji koriste kao radne životinje. U prošlosti koristili su se i u ratovima; danas se često drže u zoološkim vrtovima i cirkusima. Slonovi su čest motiv u umetnosti, narodnim običajima, religiji, literaturi i, uopšteno, u popularnoj kulturi.

Etimologija[уреди]

Engleska reč „elephant” je bazirana na latinskoj reči elephas (genitiv elephantis), koja je latinizovana forma grčke reči ἐλέφας (elephas) (genitiv ἐλέφαντος (elephantos)),[1] verovatno od neindoevropskog jezika, verovatno feničanskog.[2] To je potvrđeno u mikenskom jeziku kao e-re-pa (genitiv e-re-pa-to) u Linear B slogovnom pismu.[3][4] Kao i u mikenskom grčkom, Homer je koristio grčku reč sa značenjem slonovača, ali je nakon vremena Herodotusa isto tako korištena reč životinja.[1] Reč „elephant” se javlja u srednjeengleskom kao olyfaunt (oko 1300.) i bila je pozajmica bazirana na starofrancuskoj reči oliphant (12. vek).[2] Loxodonta, generičko ime za afričke slonove, grčki je naziv za „nakrivljeni zub”.[5]

Taksonomija[уреди]

Klasifikacija, vrste i podvrste[уреди]

Afrotheria
Afroinsectiphilia
Tubulidentata

OrycteropodidaeAardvark2 (PSF) colourised.png

Afroinsectivora
Macroscelidea

MacroscelididaeRhynchocyon chrysopygus-J Smit white background.jpg

Afrosoricida

ChrysochloridaeThe animal kingdom, arranged according to its organization, serving as a foundation for the natural history of animals (Pl. 18) (Chrysochloris asiatica).jpg

TenrecidaeBrehms Thierleben - Allgemeine Kunde des Thierreichs (1876) (Tenrec ecaudatus).jpg

Paenungulata
Hyracoidea

ProcaviidaeDendrohyraxEminiSmit white background.jpg

Tethytheria
Proboscidea

ElephantidaeElephant white background.png

Sirenia

DugongidaeDugong dugon Hardwicke white background.jpg

TrichechidaeManatee white background.jpg

Kladogram slonova unutar Afrotheria na bazi molekularne evidencije[6]
Afrički slon u nacionalnom parku Kruger, Južna Afrika
Afrički šumski slon u nacionalnom parku Ivindo, Gabon
Azijski slon u nacionalnom parku Bandipur, Indija

Slonovi pripadaju familiji Elephantidae, jedinoj preostaloj familiji reda Proboscidea koji pripada nadredu Afrotheria. Njihovi najbliži postojeći srodnici su morske krave (dugonzi i lamantini) i damani, sa kojima oni dele kladu Paenungulata unutar nadreda Afrotheria.[7] Slonovi i morske krave su dalje grupisani u kladu Tethytheria.[8] Postoje tri vrste slonova; afrički slon (Loxodonta africana) i šumski slon (Loxodonta cyclotis) iz podsaharske Afrika, i azijski slon (Elephas maximus) iz južne i jugoistočne Azije.[9] Afrički slonovi imaju veće uši, konkavna leđa, naboraniju kožu, nagnut abdomen, i dva produžetka slična prstima na vrhu surle. Azijski slonovi imaju manje uši, konveksna ili ravna leđa, glađu kožu, horizontalni abdomen koji je ponekad ugnut na sredini i jedan produžetak na vrhu surle. Nabori sekutića su uski kod azijskog slona, dok kod afričkog oni imaju oblik dijamanta. Azijski slon isto tako ima dorzalne kvrge na glavi i često više depigmentacionih mrlja na koži.[10]

Švedski zoolog Karl fon Line je prvi opisao rod Elephas i jednog slona sa Šri Lanke (tada poznat kao Cejlon) pod binomnim nazivom Elephas maximus 1758. godine.[11] Godine 1798, Žorž Kivje je klasifikovao indijskog slona pod binomskim nazivom Elephas indicus.[12] Holandski zoolog Konrad Jakob Temink je opisao sumatranskog slona 1847. godine pod binomnim nazivom Elephas sumatranus.[13] Engleski zoolog Frederik Nater Čejsen je klasifikovao sva tri kao podvrste azijskog slona 1940. godine.[14] Azijski slonovi geografski variraju po njihovoj boji i stepenu depigmentacije. Šrilanški slon (Elephas maximus maximus) naseljava Šri Lanku. Postojbina indijskog slona (E. m. indicus) je kopnena Azija (Indijski potkontinent i Indokina), a sumatranski slon (E. m. sumatranus) je prisutan na Sumatri.[10] Jedna sporna podvrsta, Bornejski slon, živi u severnom Borneu i manja je od sve tri druge podvrste. Ona ima veće uši, duži rep, i praviju surlu od tipičnog slona. Šrilankanski zoolog Pols Edvard Pjeriz Deranijagala ju je opisao 1950. godine pod trinomskim nazivom Elephas maximus borneensis, koristeći za opis tipa ilustraciju u časopisu Nacionalna Geografija.[15] Ona je naknadno podvedena pod naziv E. m. indicus ili E. m. sumatranus. Rezultati genetičke analize iz 2003. godine indiciaju da su njeni preci razdvojeni od kopnene populacije pre oko 300.000 godina.[16] Jedna studija iz 2008. godine je utvrdila da bornejski slonovi nisu poreklom sa ostrva nego da su doneti tamo pre 1521. pod nadleštvom Sulskih sultana sa Jave, gde su slonovi izumrli u današnje vreme.[15]

Afričkog slona je prvi imenovao nemački prirodnjak Johan Fridrih Blumenbah 1797. godine kao Elephas africanus.[17] Rod Loxodonta je imenovao Frederik Kivje 1825. godine.[18] Kivje je spelovao naziv sa Loxodonte, ali je 1827. jedan anonimni autor romanizovao spelovanje u Loxodonta[19]; Međunarodni kodeks zoološke nomenklature prepoznaje to kao formalni autoritet.[9] Godine 1942, 18 podvrsta afričkog slona je bilo definisano u radu Henrija Ferfilda Ozborna,[20] ali su dodatni morfološki podaci doveli do redukcije broja klasifikovanih podvrsta, i do 1990-tih, samo dve se priznaju, savanski ili grmski slon (L. a. africana) i šumski slon (L. a. cyclotis),[21] kojeg je nazvao nemački zoolog Paul Mači 1900. godine.[22] Šumski slonovi su manji, imaju okruglije uši i tanje i pravije surle od savanskih slonova, i ograničeni su po rasponu na šumske oblasti zapadne i centralne Afrike.[23] U jednoj studiji iz 2000. godine su izneti argumenti koji podržavaju elevaciju ove dve forme u dve zasebne vrste (L. africana i L. cyclotis respektivno) na osnovu razlika u morfologiji lobanje.[24] DNK studije objavljene 2001. i 2007. isto tako sugerišu da se radi o različitim vrstama[25][26] dok je u studijama iz 2002. i 2005. izveden zaključak da je to ista vrsta.[27][28] Dalja istraživanja (2010, 2011, 2015) su podržala gledište po kome su afrički savanski i šumski slon zasebne vrste.[29][30][31] Smatra se da su se ove dve vrste razdvojile pre 6 miliona godina,[32] i da su bile kompletno genetički izolovane tokom zadnjih 500.000 godina.[33] Godine 2017, analiza DNK sekvence je pokazala da je L. cyclotis srodniji sa izumrlim Palaeoloxodon antiquus, nego sa L. africana, što donekle potkopava rod Loxodonta kao celinu.[34] Neki dokazi upućuju na to da su slonovi zapadne Afrike zasebna vrsta,[35] iako je to osporeno.[28][30] Pigmejski slonovi iz sliva Konga, za koje se smatralo da su zasebna vrsta (Loxodonta pumilio) su verovatno šumski slonovi čija su mala veličina i/ili rana zrelost posledica faktora životne sredine.[36]

Ponašanje i socijalizacija[уреди]

Familija afričkih slonova. Uočljiva je zaštićena pozicija mladunaca u sredini grupe
Famililja slonova se kupa. To je ponašanje koje pojačava društveno povezivanje.

Ženke slona (krave) žive obično u porodičnim grupama sastavljenim iz jedne ženke sa mladuncima i nekoliko rodbinski povezanih ženki i njihovih mladunaca.[37] Grupe predvodi takođe ženska jedinka, obično najstarija ženka.[38] Slonovi imaju posebno sastavljeno društvo gde se brojne porodične grupe sastaju i socijalizuju.[39] Mužjaci (bikovi) napuštaju svoju porodičnu grupu kada dostignu pubertet, a obično žive sami ili sa drugim mužjacima. Odrasli mužjaci obično dolaze u grupu kada traže partnerku i ulaze u period povišenog nivoa testosterona kada su mnogo agresivniji pre parenja.[40] To im pomaže da postignu dominaciju što uvećava šanse za reprodukciju u odnosu na suparničke mužjake. Mladunci su u središtu interesovanja u svojoj porodičnoj grupi i oslanjaju se na svoje majke do treće godine života.[41] Slonovi komuniciraju dodirivanjem, pogledom, mirisom i zvukovima, koriste infrazvuk i seizmičku komunikaciju na duge udaljenosti. Inteligencija slonova se može upoređivati sa primatima. Smatra se da slonovi imaju samospoznaju te pokazuju empatiju za umiruće ili umrle jedinke svoje vrste.

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 ἐλέφας. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project
  2. 2,0 2,1 Harper, D. „Elephant”. Online Etymology Dictionary. Приступљено 25. 10. 2012. 
  3. ^ Lujan, E. R.; Bernabe, A. „Ivory and horn production in Mycenaean texts”. Academia. Приступљено 22. 1. 2013. 
  4. ^ „elephant”. Palaeolexicon, Word study tool of ancient languages. Приступљено 19. 1. 2013. 
  5. ^ Kalb, J. E.; Mebrate, A. (1993). Fossil Elephantoids from the Hominid-Bearing Awash Group, Middle Awash Valley, Afar Depression, Ethiopia. The American Philosophical Society. стр. 52—59. ISBN 0-87169-831-5. 
  6. ^ Tabuce, R.; Asher, R. J.; Lehmann, T. (2008). „Afrotherian mammals: a review of current data” (PDF). Mammalia. 72: 2—14. doi:10.1515/MAMM.2008.004. 
  7. ^ Kellogg, M.; Burkett, S.; Dennis, T. R.; Stone, G.; Gray, B. A.; McGuire, P. M.; Zori, R. T.; Stanyon, R. (2007). „Chromosome painting in the manatee supports Afrotheria and Paenungulata”. Evolutionary Biology. 7: 6. PMC 1784077Слободан приступ. PMID 17244368. doi:10.1186/1471-2148-7-6. 
  8. ^ Ozawa, T.; Hayashi, S.; Mikhelson, V. M. (1997). „Phylogenetic position of mammoth and Steller's sea cow within tethytheria demonstrated by mitochondrial DNA sequences”. Journal of Molecular Evolution. 44 (4): 406—13. Bibcode:1997JMolE..44..406O. PMID 9089080. doi:10.1007/PL00006160. 
  9. 9,0 9,1 Shoshani, J. (2005). „Order Proboscidea”. Ур.: Wilson, D. E.; Reeder, D. M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference, Volume 1 (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  10. 10,0 10,1 Shoshani, стр. 38–41
  11. ^ Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturae per Regna Tria Naturae, Secundum Classes, Ordines, Genera, Species, cum Characteribus, Differentiis, Synonymis, Locis (10th изд.). Holmiae : Impensis Direct. Laurentii Salvii. стр. 33. 
  12. ^ Cuvier, Georges (1798). Tableau Élémentaire de L'histoire Naturelle des Animaux. Baudouin, Imprimeur du Corps législatif et de l'Institut national, place du Carrousel, N°. 662,. стр. 148. 
  13. ^ Temminck, Coenraad Jacob (1847). Coup-D'oeil Général sur les Possessions Néerlandaises dans L'Inde Archipélagique. Leide, A. Arnz & comp. стр. 90. 
  14. ^ Chasen, Frederick Nutter (1940). „A Handlist of Malaysian Mammals”. Bulletin of the Raffles Museum, Singapore (15): 190. 
  15. 15,0 15,1 Cranbrook, E.; Payne, J.; Leh, C. M. U. (2008). „Origin of the elephants Elephas maximus L. of Borneo” (PDF). Sarawak Museum Journal. 
  16. ^ Fernando, P.; Vidya, T. N. C.; Payne, J.; Stuewe, M.; Davison, G.; Alfred, R. J.; Andau, P.; Bosi, E.; Kilbourn, A. (2003). „DNA analysis indicates that Asian Elephants are native to Borneo and are therefore a high priority for conservation”. PLoS Biol. 1 (1): e6. PMC 176546Слободан приступ. PMID 12929206. doi:10.1371/journal.pbio.0000006. 
  17. ^ Blumenbach, Johann Friedrich (1797). Handbuch der Naturgeschichte (5th изд.). Göttingen: J. C. Dieterich. стр. 124. 
  18. ^ Cuvier, Frédéric (1824). Histoire Naturelle des Mammifères: avec des Figures originales, coloriées, dessinées d'aprèsdes Animaux vivans. A Paris, Chez A. Belin. стр. 118. 
  19. ^ Anonymous (1827). „Histoire Naturelle des Mammifères: avec des Figures originales, coloriées, dessinées d'aprèsdes Animaux vivans; &c. Par MM. Geoffroy Saint- Hillaire, et F. Cuvier. Livraisons 52 et 53”. The Zoological Journal. 3: 140. 
  20. ^ Osborn, Henry Fairfield (1942). Proboscidea : a Monograph of the Discovery, Evolution, Migration and Extinction of the Mastodonts and Elephants of the World. Trustees of the American Museum of Natural History : American Museum Press. стр. 1193. 
  21. ^ Barnes, R. F. W.; Blom, A.; Alers M. P. T. (1995). „A review of the status of forest elephants Loxodonta africana in Central Africa”. Biological Conservation. 71 (2): 125—32. doi:10.1016/0006-3207(94)00014-H. 
  22. ^ Matschie, Paul (1900). „Herr Matschie sprach über geographische Abarten des afrikanischen Elefanten.”. Sitzungsberichte der Gesellschaft Naturforschender Freunde zu Berlin. (189–200). 
  23. ^ Shoshani, стр. 42–51
  24. ^ Grubb, P.; Groves, C. P.; Dudley J. P.; Shoshani, J. (2000). „Living African elephants belong to two species: Loxodonta africana (Blumenbach, 1797) and Loxodonta cyclotis (Matschie, 1900)” (PDF). Elephant. 2 (4): 1—4. Архивирано из оригинала на датум 19. 4. 2013. 
  25. ^ Rohland, N.; Malaspinas, Anna-Sapfo; Pollack, Joshua L.; Slatkin, Montgomery; Matheus, Paul; Hofreiter, Michael (2007). „Proboscidean mitogenomics: chronology and mode of elephant evolution using mastodon as outgroup”. PLoS Biology. 5 (8): e207. PMC 1925134Слободан приступ. PMID 17676977. doi:10.1371/journal.pbio.0050207. 
  26. ^ Roca, A. L.; Georgiadis, N.; Pecon-Slattery, J.; O'Brien, S. J. (2001). „Genetic evidence for two species of elephant in Africa”. Science. 293 (5534): 1473—77. Bibcode:2001Sci...293.1473R. PMID 11520983. doi:10.1126/science.1059936. 
  27. ^ Eggert, L. S.; Rasner, C. A.; Woodruff, D. S. (2002). „The evolution and phylogeography of the African elephant inferred from mitochondrial DNA sequence and nuclear microsatellite markers”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 269 (1504): 1993—2006. PMC 1691127Слободан приступ. PMID 12396498. doi:10.1098/rspb.2002.2070. 
  28. 28,0 28,1 Debruyne, R. (2005). „A case study of apparent conflict between molecular phylogenies: the interrelationships of African elephants”. Cladistics. 21 (1): 31—50. doi:10.1111/j.1096-0031.2004.00044.x. 
  29. ^ Rohland, N.; Reich, D.; Mallick, S.; et al. (2010). Penny, David, ур. „Genomic DNA Sequences from Mastodon and Woolly Mammoth Reveal Deep Speciation of Forest and Savanna Elephants”. PLoS Biology. 8 (12): e1000564. PMC 3006346Слободан приступ. PMID 21203580. doi:10.1371/journal.pbio.1000564. 
  30. 30,0 30,1 Ishida, Y.; et al. (2011). Murphy, William J, ур. „Reconciling apparent conflicts between mitochondrial and nuclear phylogenies in African elephants”. PLoS ONE. 6 (6): e20642. Bibcode:2011PLoSO...620642I. PMC 3110795Слободан приступ. PMID 21701575. doi:10.1371/journal.pone.0020642. 
  31. ^ Roca, Alfred L.; Ishida, Yasuko; Brandt, Adam L.; Benjamin, Neal R.; Zhao, Kai; Georgiadis, Nicholas J. (2015). „Elephant Natural History: A Genomic Perspective”. Annual Review of Animal Biosciences. 3 (1): 139—167. PMID 25493538. doi:10.1146/annurev-animal-022114-110838. 
  32. ^ Roca, A. L.; et al. (2015). „Elephant Natural History: A Genomic Perspective”. Annual Review of Animal Biosciences. 3 (1): 139—167. doi:10.1146/annurev-animal-022114-110838. 
  33. ^ Palkopoulou, E.; et al. (2018). „A comprehensive genomic history of extinct and living elephants”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America: 201720554. doi:10.1073/pnas.1720554115. 
  34. ^ Meyer, Matthias (2017). „Palaeogenomes of Eurasian straight-tusked elephants challenge the current view of elephant evolution”. eLIFE. 6. doi:10.7554/eLife.25413. 
  35. ^ Eggert L. S.; Eggert; Woodruff; et al. (2003). „Estimating population sizes for elusive animals: the forest elephants of Kakum National Park, Ghana” (PDF). Molecular Ecology. 12 (6): 1389—1402. PMID 12755869. doi:10.1046/j.1365-294X.2003.01822.x. 
  36. ^ Debruyne, R.; Van Holt, A.; Barriel, V.; Tassy, P. (2003). „Status of the so-called African pygmy elephant (Loxodonta pumilio (NOACK 1906)): phylogeny of cytochrome b and mitochondrial control region sequences” (PDF). Comptes Rendus Biologies. 326 (7): 687—97. PMID 14556388. doi:10.1016/S1631-0691(03)00158-6. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 03. 12. 2013. 
  37. ^ O'Connell-Rodwell, C. (новембар 2010). „How Male Elephants Bond”. Smithsonian.com. Приступљено 04. 06. 2017. 
  38. ^ McComb, K.; Shannon, G.; Durant, S. M.; Sayialel, K.; Slotow, R.; Poole, J.; Moss, C. (2011). „Leadership in elephants: the adaptive value of age” (PDF). Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 278 (1722): 3270—76. PMC 3169024Слободан приступ. PMID 21411454. doi:10.1098/rspb.2011.0168. 
  39. ^ Harris, M.; Sherwin, C.; Harris, S. (2008). „Defra final report on elephant welfare” (PDF). University of Bristol. 
  40. ^ Slotow, R.; van Dyk, G.; Poole, J.; Page, B.; Klocke, A. (2000). „Older bull elephants control young males”. Nature. 408 (6811): 425—26. PMID 11100713. doi:10.1038/35044191. 
  41. ^ Vaughan, T.; Ryan, J.; Czaplewski, N. (2011). Mammalogy. Jones & Bartlett Learning. стр. 136. ISBN 978-0763762995. 

Literatura[уреди]

--- Shoshani, J.; Shoshani, S. L. What is an Elephant?. стр. 14—15. 
--- Shoshani, J. Comparing the Living Elephants. стр. 36—51. 
--- Shoshani, J. Anatomy and Physiology. стр. 66—80. 
--- Easa, P. S. Musth in Asian Elephants. стр. 85—86. 
--- Moss, C. Elephant Calves: The Story of Two Sexes. стр. 106—13. 
--- Payne, K. B.; Langauer, W. B. Elephant Communication. стр. 116—23. 
--- Eltringham, S. K. Ecology and Behavior. стр. 124—27. 
--- Wylie, K. C. Elephants as War Machines. стр. 146—48. 
--- McNeely, J. A. Elephants as Beasts of Burden. стр. 149—50. 
--- Smith, K. H. The Elephant Domestication Centre of Africa. стр. 152—54. 
--- McNeely, J. A. Elephants in Folklore, Religion and Art. стр. 158—65. 
--- Shoshani, S. L. Famous Elephants. стр. 168—71. 
--- Daniel, J. C. The Asian Elephant Population Today. стр. 174—77. 
--- Douglas-Hamilton, I. The African Elephant Population Today. стр. 178—83. 
--- Tuttle, C. D. Elephants in Captivity. стр. 184—93. 
--- Martin, E. B. The Rise and Fall of the Ivory Market. стр. 202—07. 
--- Shoshani, J. Why Save Elephants?. стр. 226—29. 

Spoljašnje veze[уреди]