Пређи на садржај

Ненад Миљеновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ненад Миљеновић
Лични подаци
Пуно име Ненад Миљеновић
Датум рођења (1993-04-08)8. април 1993. (31 год.)
Место рођења Београд, СР Југославија
Држављанство Србија
Висина 1,94 m
Информације о каријери
НБА драфт 2015. / није изабран
Про каријера 2011—2023
Позиција плејмејкер
Сениорска каријера
Године Клуб
2011
2011—2012
2011—2012
2012—2013
2013—2015
2015—2016
2016—2017
2018—2019
2019
2019
2019—2020
2020—2021
2021—2022
2022—2023
2023		 ФМП
Партизан
→ Мега Визура
Раднички Крагујевац
Мега Визура
Севиља
ПАОК
ОКК Београд
Петрол Олимпија
Мега Бемакс
ОКК Београд
Сан-ен Нео Финикс
Динамо Букурешт
ОКК Београд
Динамик

Ненад Миљеновић (Београд, 8. април 1993) бивши је српски кошаркаш. Играо је на позицији плејмејкера.

Каријера[уреди | уреди извор]

Клупска[уреди | уреди извор]

Кошарку је почео да тренира са осам година у КК Врачар, а са 12 година је прешао у ФМП из Железника.[1] Прошао је млађе категорије ФМП-а са којим је освојио јуниорску Евролигу.[2] Генерација коју су предводили Дејан Мусли и Бранислав Ђекић била је боља од Лијетувос ритаса 2009. године, а лидер Литванаца је тада био Јонас Валанчијунас. Миљеновић је у финалној утакмици убацио 17 поена, уз осам скокова и 10 асистенција, а требало би напоменути да је био две године млађи од конкуренције.[3] Током пролећа 2011. одиграо је и неколико утакмица за ФМП-ов први тим. Након што је 8. априла 2011. постао пунолетан, Миљеновић одбија да потпише професионални уговор са ФМП-ом.[4] Недуго затим прелази у Партизан са којим потписује четворогодишњи уговор.[5]

На почетку сезоне 2011/12, Миљеновић није успео да се избори за место у тиму Партизана код тренера Владе Јовановића. Деби у црно-белом дресу је имао тек 25. децембра 2011. на утакмици против Црвене звезде, али је већ сутрадан одлучено да оде на позајмицу до краја сезоне у Мега Визуру.[6] У лето 2012. црно-беле је поново преузео Душко Вујошевић, али ни код њега Миљеновић није успео да се избори за место у тиму па је у септембру 2012. дошло до споразумног раскида уговора.[7] Након одласка из Партизана, Миљеновић је потписао четворогодишњи уговор са Радничким из Крагујевца.[8] Ни у Радничком није успео да се избори за већу улогу у тиму, па је након једне сезоне напустио клуб и прешао у Мега Визуру са којом је потписао једногодишњи уговор.[3] Наредног лета је продужио уговор са Мегом на још једну сезону.[9]

У августу 2015. потписао је трогодишњи уговор са Севиљом.[10] Након једне сезоне, екипа Севиље је искористила опцију да раскине сарадњу са Миљеновићем који је бележио просечно пет поена у АЦБ лиги.[11] У сезони 2016/17. наступао је за грчки ПАОК.[12] Сезону 2017/18. је пропустио због повреде, да би у септембру 2018. потписао за ОКК Београд.[13] У екипи ОКК Београда је бележио просечно 14 поена по утакмици у Кошаркашкој лиги Србије, да би 1. фебруара 2019. прешао у љубљанску Олимпију до краја сезоне.[14] У октобру 2019. по трећи пут у каријери постаје играч Меге,[15] али два месеца касније се вратио у ОКК Београд.[16]

Сезону 2020/21. одиграо је за јапански Сан-ен Нео Финикс.[17] Играо је затим за Динамо Букурешт, па поново за ОКК Београд да би последњи ангажман имао у београдском Динамику.

Репрезентативна[уреди | уреди извор]

Миљеновић је прошао све млађе категорије репрезентације Србије. Са репрезентацијом до 16 година је освојио бронзу на Европском првенству 2009, уз 17 поена просечно по мечу. Наредне 2010. године је са репрезентацијом до 17 година освојио пето место на Светском првенству, уз 15 поена просечно по мечу. Током лета 2011. са репрезентацијом до 18 година осваја сребрну медаљу на Европском првенству, уз 11 поена просечно по мечу. Са репрезентацијом до 20 година је играо два Европска првенства — 2012. и 2013. где није освојена медаља.[18]

Успеси[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nenad Miljenović: Učinili smo da nas se Zvezda plaši, sada će nas svi gledati drugačije”. mozzartsport.com. 16. 2. 2014. Приступљено 24. 2. 2020. 
  2. ^ „Juniori FMP odbranili titulu prvaka Evrope”. rts.rs. 3. 5. 2009. Приступљено 21. 2. 2020. 
  3. ^ а б „Miljenović se vratio u Megu”. mvp.rs. 23. 3. 2013. Приступљено 24. 2. 2020. 
  4. ^ „Talentovani Miljenović napustio FMP”. sport.blic.rs. 19. 4. 2011. Приступљено 24. 2. 2020. 
  5. ^ „Miljenović potpisao za Partizan”. rts.rs. 28. 4. 2011. Приступљено 24. 2. 2020. 
  6. ^ „Miljenović pozajmljen Megi”. b92.net. 26. 12. 2011. Приступљено 24. 2. 2020. 
  7. ^ „Miljenović ipak napustio Partizan”. rts.rs. 25. 9. 2012. Архивирано из оригинала 24. 02. 2020. г. Приступљено 24. 2. 2020.  Непознати параметар |arhiviranjeURL= игнорисан [|arhiviranjeurl= се препоручује] (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjeURL= и |archive-url= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjedatum= и |archive-date= (помоћ)
  8. ^ „Miljenović za evropski Radnički”. kkradnicki.rs. 26. 9. 2012. Приступљено 24. 2. 2020. 
  9. ^ „Miljenović i Krstić ostaju u Megi”. b92.net. 6. 6. 2014. Приступљено 24. 2. 2020. 
  10. ^ „Miljenović potpisao za Sevilju”. novosti.rs. 19. 8. 2015. Приступљено 24. 2. 2020. 
  11. ^ „Miljenović je slobodan igrač”. mvp.rs. 1. 7. 2016. Приступљено 24. 2. 2020. 
  12. ^ „Miljenović ponovo crno-beli”. mozzartsport.com. 5. 6. 2016. Приступљено 24. 2. 2020. 
  13. ^ „Povratak Nenada Miljenovića”. mvp.rs. 25. 9. 2018. Приступљено 24. 2. 2020. 
  14. ^ „Petrol Olimpijo okrepil Nenad Miljenović” (на језику: словеначки). olimpija.com. 1. 2. 2019. Архивирано из оригинала 24. 02. 2020. г. Приступљено 24. 2. 2020.  Непознати параметар |arhiviranjeURL= игнорисан [|arhiviranjeurl= се препоручује] (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjeURL= и |archive-url= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjedatum= и |archive-date= (помоћ)
  15. ^ „Miljenović se vratio u Megu: „Jedva čekam utakmice koje slede“”. bcmegabasket.net. 25. 10. 2019. Приступљено 24. 2. 2020. 
  16. ^ „Promene u Megi, Čarapić odlazi u Francusku a Miljenović u OKK Beograd”. bcmegabasket.net. 26. 12. 2019. Приступљено 24. 2. 2020. 
  17. ^ „Bivši košarkaš Partizana u Japanu!”. sportske.net. 5. 8. 2020. Приступљено 24. 8. 2020. 
  18. ^ „Nenad Miljenović” (на језику: енглески). FIBA Europe. Приступљено 24. 2. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ненад_Миљеновић&oldid=27851936”