Душко Вујошевић
| |||||||||||||||||||||||||
Душко Вујошевић (Титоград, 3. март 1959) је кошаркашки тренер и најуспешнији тренер у историји КК Партизан. Такође је и бивши председник ЈСД Партизан.
Биографија[уреди | уреди извор]
Душко Вујошевић је рођен у Титограду (данас Подгорица). Његова породица потиче из племена Куча.[1] Душко је имао пет година када се породица преселила у Београд.[2]
Тренерска каријера[уреди | уреди извор]
Клубови[уреди | уреди извор]
Вујошевић је тренерским послом почео да се бави 1976. До 1982. године радио је са млађим категоријама у Партизану. Следећу сезону је провео у ОКК Београду, где је водио јуниорску екипу која је освојила Првенство Југославије. Те године радио је и са првим тимом ОКК Београда.
После одслужења војног рока, годину дана је радио у Младости из Земуна, а пред сезону 1985/86 вратио се у Партизан, где је постао помоћни тренер првог тима. После смене првог тренера, током сезоне 1986/87, у 27. години живота, постао је први тренер Партизана и исте сезоне освојио титулу првака Југославије. У сезони 1987/88 Вујошевић је предводио Партизан до фајнал-фора Купа европских шампиона у Гану, на ком је Партизан освојио треће место. Вујошевић је водио Партизан и у следећој сезони, 1988/89, када је освојио Куп Радивоја Кораћа и Куп Југославије.
У сезони 1989/90 Вујошевић је био је први тренер шпанске Уелве из Гранаде, да би се после тога вратио у Партизан, који је водио у сезони 1990/91 и стигао до финала плеј-офа, у ком је поражен од екипе ПОП 84. Следеће сезоне био је тренер КК Црвена звезда. Од 1992. до 1998. радио је у Италији, где је водио екипе Бреше, Пистоје и Скаволинија.
По повратку из Италије Вујошевић је у сезони 1998/99 био шеф стручног штаба подгоричке Будућности, а од 1999. до 2001. две сезоне је водио београдски Раднички.
Од повратка у Партизан, 2001, освојио је десет титула првака државе (2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010 и 2013), четири Купа (2002, 2008, 2009 и 2010) и четири последње титуле првака НЛБ лиге (2007, 2008, 2009 и 2010), чиме је постао најтрофејнији тренер у историји клуба. Такође се са клубом 2010. године пласирао у полуфинале Евролиге.
Вујошевић је у јуну 2010. постао тренер ЦСКА из Москве.[3] Са овим клубом је успео да постане први тренер који је успео да победи неки НБА клуб на америчком тлу.[4] Ипак, након тога ЦСКА је изгубио највише утакмица у Евролиги од када је ово такмичење под окриљем УЛЕБ-а. Због тога је добио отказ после 5 месеци у клубу.[5]
У јуну 2012. године поново је постао тренер Партизана.[6] Са црно-белима је остао до септембра 2015. када је доласком нове управе одлучено да му се не понуди нови уговор.[7] Јануара 2016. налази нови ангажман у француском Лиможу.[8]
Репрезентација[уреди | уреди извор]
Као тренер јуниорске репрезентације Југославије освојио је Првенство Европе у Врбасу 1988. године и четврто место на Светском јуниорском првенству 1991. Душко Вујошевић је тренер који је познат по изванредном раду са младим играчима.
У пролеће 2003. постављен је за селектора сениорске репрезентације Србије и Црне Горе, са којом је на Европском првенству у Шведској освојио шесто место.
Маја 2007. Душко Вујошевић је изабран за селектора репрезентације Црне Горе. Са Црном Гором је успео да се као први у групи пласира на Европско првенство 2011. Крајем 2010. поднео је оставку на место селектора а затим преузео функцију стручног саветника репрезентације Црне Горе.
Остало[уреди | уреди извор]
Душко Вујошевић је 4. октобра 2011. изабран за председника ЈСД Партизан, међутим 27. октобра 2015. му је истекао мандат.
Дана 19. септембра 2017. му је због гангрене, која је била последица дијабетеса, ампутиран домали прст левог стопала.[9]
Награде[уреди | уреди извор]
- 2009 - Награда „Александар Гомељски“ за најбољег тренера Евролиге у сезони 2008/09. У овој сезони Вујошевић је као тренер Партизана по други пут за редом увео свој тим у четвртфинале Евролиге. Ово је први пут у историји да је награду „Александар Гомељски“ добио тренер који није освојио Евролигу те сезоне[10]
Трофеји[уреди | уреди извор]
- 12 титула првака државе са Партизаном (1987, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2013, 2014)
- 5 националних купова са Партизаном (1989, 2002, 2008, 2009, 2010), 1 национални куп са Клужом (2020)
- 5 титула првака регионалне АБА лиге са Партизаном (2007, 2008, 2009, 2010, 2013)
- 1 Куп Радивоја Кораћа са Партизаном (1989)
- 1 титула првака Европе са јуниорском репрезентацијом Југославије (1988)
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Duško Vujošević, košarkaški trener - Gerilac na vrhu Evrope”. екапија. 22. 3. 2009.
- ^ „Бити спреман, то је све”. NIN. 4. 6. 2009.
- ^ „Душко Вујошевић одлази у ЦСКА”. mondo.rs. Приступљено 31. 12. 2014.
- ^ „Прва победа европског клуба над НБА тимом на тлу САД”. politika.rs. Приступљено 31. 12. 2014.
- ^ „Душко Вујошевић више није тренер ЦСКА”. sport.blic.rs. Приступљено 31. 12. 2014.
- ^ „РТС: „Дуле опет у Партизану“”. www.rts.rs. Приступљено 25. 6. 2012.
- ^ „Одлука управног одбора”. kkpartizan.rs. 8. 9. 2015. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ Вујошевић у Лиможу
- ^ „Вујошевићу ампутиран прст на нози”. RTS. 20. 9. 2017.
- ^ „Alexander Gomelskiy Coach of the Year: Dusko Vujosevic“ на званичном сајту Евролиге (26. јун 2009.), Приступљено 28. 06. 2012. (језик: енглески)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Претходник: Владислав Лучић |
тренери Партизана |
Наследник: Дејан Срзић |
| Претходник: Борислав Ћорковић |
тренери Партизана | Наследник: Жељко Обрадовић |
| Претходник: Дарко Русо |
тренери Партизана | Наследник: Владе Јовановић |
| Претходник: Владе Јовановић |
тренери Партизана | Наследник: Петар Божић |
| Претходник: Зоран Славнић |
тренери Црвене звезде |
Наследник: Владислав Лучић |
|  | |