Нигрос

С Википедије, слободне енциклопедије

Нигрос
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Actinopterygii
Ред: Perciformes
Породица: Cichlidae
Род: Amatitlania
Врста:
A. nigrofasciata
Биномно име
Amatitlania nigrofasciata
(Гантер, 1867)
Синоними
  • Heros nigrofasciatus Гантер, 1867
  • Archocentrus nigrofasciatus (Гантер, 1867)
  • Cichlasoma nigrofasciatum (Гантер, 1867)
  • Cryptoheros nigrofasciatus (Гантер, 1867)

Нигрос (Amatitlania nigrofasciata) је рибља врста из породице Циклида, која настањује Централну Америку.[1][2] Ова врста изузетно је популарна акваријумска риба, а такође била је предмет бројних истраживања.[3][1]

Таксономија и опис[уреди | уреди извор]

Природњак Алберт Гантер првобитно је описао ову врсту 1867. године, након што су њене примерке прикупили Фридрик Дукен Гудман и Осберт Салвин у Централној Америци.[4] Године 2007. врсте је премештена из рода Archocentrus у род Amatitlania, међутим, на основу студије 2008. године коју је водио Олдрих Рикан ова врста премештена је у род Hypsophrys.[5][6] Ова врста настањује воде широм света. Неки од данашњих регионалних риба ове врсте данас се сматрају различитим врстама.[7][8]

Расти Висел је нашао неколико примерака ове врсте које су другачијег изгледа. Врста настањује воде од Хондураса до Костарике, као и воде Ел Салвадора, до Пафицика и Гватемале на обали Атлантског океана.[5] Постоји низ синонима за ову врусту као што су Archocentrus nigrofasciatus, Cichlasoma nigrofasciatum, Cryptoheros nigrofasciatus и Heros nigrofasciatus.[9][10][11][12] Ова врста рибе има црне пруге по телу, па се некада назива и „црно-пругаста риба”.[13] Нигрос има осам или девет црних вертикалних пруга на плаво-сивом телу, заједно са мрљом на оперкулу.

Млади примерци ове врсте су мономорфни док не достигну полну зрелост.[1] Мужјак је углавном сив са светлим црним пругама дуж тела. Мужјаци су већи од женки и имају израженија вентрална, дорзална и анална пераја које се често шире у нитне. Уз то, старији мужјаци често развијају квржице на челу.[14][15] Женка нигроса је више обојена, има интерзивније црне штрафте по телу и ружичасто-наранџасту боју у вентралној регији и на леђном перају. По извештајима, ова врста највише може да порасте до 12 цм. Телесна тежине рибе је око 34 до 36 грама.[1][16] Обојеност ове врсте је узрокована мутацијом гена и рецесивно се наслеђује.[1][17]

Станиште и размножавање[уреди | уреди извор]

Нигрос води порекло из језера и потока Централне Америке.[1][18] Настањује источне обале Централне Америке од Гвателаме до Костарике, као и западну обалу Хондураса, све до Панаме.[19][20] Ова врста преферира отворене воде и најчешће се налази у стаништима као што су стене или увале. На четири природна станишта у Костарики утврђено је да се њихова пХ вредност креће у распону од 6,6 до 7,8. Дневна температура воде на овом станишту била је 26–29 °C. Нигроси су прилично толерантни на хладну воду, а настањују и неке воде на надморским висинама до 1500 метара. Врста такође настањује воде Аустралије, где се може нађи у топлим отпадним водама електрана у Викторији и Квинследу.[21][22] Такође, настањују Перт у западној Аустралији. Поред Аустралије, врста је присутна у Реуниону, Јапану, Мексику, Колумбији, Тајвану и у Сједињеним Америчким Државама.[23][24] У природним стаништима врста има начин исхране сачињен од ракова, ситних риба, инсеката, црва, разних биљки и алга.[25] Нигрос може испружити чељуст 4,2% своје стандардне дужине што јој омогућава да лакше лови. Лош социјални статус и придружени стрес могу утицати на пробавне функције ове рибе.[26][27][28]

Мужјак (лево) и женка нигроса.

Ова врста може достићи сексуалну зрелост већ са 16 недеља, али се сексуална зрелост код њих најчешће јавља након 6 месеци живота.[29][30] Полно зрели примерци формирају парове и размножавају се у малим пећинама или пукотинама.[31] У дивиљни риба ископава јаме померајући земљу испод камења. Женка лепи своја јаја на камење.[32]

Као и већина циклида, ова врста показује родитељску негу. Јаја се изглегну након 72 сата од оплодње, а од тада родитељи пазе на млади примерак од предатора.[33][34] У мраку пар препознаје једно друго по мирису, по коме такође препознаје и предатора.[35] Након што се излегну, младим примерцима је потребно још 72 сата да формирају пераја. Партнери остају у заштити својих потомака и помажу им да се прехране, брига о томе може трајати од 4 до 6 недеља, а јавља се само једном у сезони парења код већина женки.[36][37] Познато је да се ова врста у акваријумима размножава више пута годишње у кратким интервалима од 12 до 13 дана, а своја јаја полажу у стене или сличне површине.[38][29]

Нигроси су моногамни, а њихово парење може се догодити и пре него што формирају територију.[39] Сексуални избор код ове врсте зависи од густине насељености ове врсте, када је била већа, женке су више времена бирале свог партнера.[40] Женка увек бира већег од два мужјака или оног који победи у борби. Величина мужјака кључна је у одвраћању предатора, па је то један од разлога што женка бира крупнију јединку. Доказано је да се борбе око женки брзо завршавају и без много физичког контакта.[41][42] Мужјак и женка су доста усресређени на своје потомство, а студије су доказале њихову координацију. Женка има тенденцију да остане са леглом и обавља активности као што су храњење потомвства, док мужјак плива око подруја и одвраћа предаторе од њега.[33][43] Оба родитеља су у стању да извршавају заштиту својих потомака. Ако се деси да неко од њих страда, један родитељ довољно је способан да одгаји свој потомке.[33][44]

Познато је да је ова врста изузетно агресивна и територијална при узгоју потомства. Због њихове агресивне природе, Нигроси се проучавају како би се истражили потенцијални фактори који изазивају ово понашање. Своју агресивност показују брзим пливањем или угризом других риба, а доказано је да параметри попут промене температуре могу утицати на њихову агресвију.[45] Нигроси који настањују воде температуре 30 °C су агресивнији од оних који живе у водама до 26 °C. То се може објаснити чињеницом да се они размножавају на местима где је температура воде 30 °C.[46][47]

Брига у акваријуму[уреди | уреди извор]

Акваријуми опремљени за ову врсте рибе треба да имају дно слично оном у природном станишту и да садрже стене и вештачке пећине, како би се нигроси размножавали.[14] Већина биолога сматра да пар ове врсте риба треба да се држи у акваријуму већем од 80 литара.[48]

Врста једе разнолику храну, укључујући водене биљке. Током размножавања су доста агресивни и тетиторијални, а због склоности копања, филтрирање воде је боље од система подземних филтера у акваријуму. Врста је релативно мала па се лако узгаја.[18][14][15] Узгој ових врста је једноставан уз добар квалитет исхране и чисту воду. Због њиховог плодног узгоја постоји велика потражња за овом врстом.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2006). Archocentrus nigrofasciatus” на FishBase-у. [верзија на датум: април 2006]
  2. ^ ITIS Report. „Archocentrus nigrofasciatus”. Integrated Taxonomic Information System. Приступљено 30. 3. 2007. 
  3. ^ Robins, C. R., et al. (1991). World fishes important to North Americans exclusive of species from the continental waters of the United States and Canada. Am. Fish. Soc. Spec. Publ. 21: p. 243.
  4. ^ Günther, A. (1866). On the fishes of the states of Central America, founded upon specimens collected in fresh and marine waters of various parts of that country by Messrs. Salvin and Godman and Capt. J. M. Dow. Proc. Zool. Soc. Lond. 600–604.
  5. ^ а б „Convict and Jack Dempsey placed in new genera”. Архивирано из оригинала 28. 12. 2007. г. Приступљено 27. 6. 2008. 
  6. ^ Heijns, W. (јул 2009). „Central American heroine cichlids, a phylogenetic approach”. Cichlid News. стр. 14—22. 
  7. ^ Wessel, R. (2006). The Honduran Red Point: A beautiful blue convict-type species from Honduras. Tropical Fish Hobbyist 54: 104–106.
  8. ^ Borstein, R. (2005). Archocentrus sp. "Honduran Red Point". Архивирано 2007-04-16 на сајту Wayback Machine Greater Chicago Cichlid Association.
  9. ^ Froese, R. and D. Pauly. (ур.). „Archocentrus nigrofasciatus, synonyms”. FishBase. Приступљено 30. 3. 2007. [мртва веза]
  10. ^ Juan Miguel Artigas Azas. „Cryptoheros nigrofasciatus (Günther, 1867)”. The Cichlid Room Companion. Приступљено 30. 3. 2007. 
  11. ^ Heijns, W. (2001). A convict from the Volcano The Cichlid Room Companion Ed. J. M. A. Azas.
  12. ^ Azas, J. M. A. (2002). Cryptoheros, The Small Central American Cichlids The Cichlid Room Companion Ed. J. M. A. Azas.
  13. ^ Innes, W. (1966). Exotic Aquarium FishesНеопходна слободна регистрација. стр. 395. 
  14. ^ а б в Riehl, R. Editor.; Baensch, H. A. (1996). Aquarium Atlas (5th изд.). Germany: Tetra Press. ISBN 978-3-88244-050-8. 
  15. ^ а б Sands, D. A Fishkeeper's Guide to Central American Cichlids. Tetra Press. Belgium. 1994. pp 59–60.
  16. ^ Kullander, S.O., 2003. Cichlidae (Cichlids). p. 605-654. In: R.E. Reis, S.O. Kullander and C.J. Ferraris, Jr. (eds.) Checklist of the Freshwater Fishes of South and Central America. Porto Alegre: EDIPUCRS, Brasil.
  17. ^ Itzkovich, J., et al. (1981). Inheritance of pink body colouration in Cichlasoma nigrofasciatum Günther (Pisces, Cichlidae). Genetica 55: 15–16.
  18. ^ а б Loiselle, P. V. (1995). The Cichlid Aquarium. Germany: Tetra Press. ISBN 978-1-56465-146-4. 
  19. ^ „The convict cichlid Amatitlania nigrofasciata (Cichlidae): first record of this non-native species in Western Australian waterbodies | Western Australian Museum”. Western Australian Museum. Приступљено 29. 3. 2016. 
  20. ^ Koehn, J. D. and R. F. MacKenzie. (2004). Priority management actions for alien freshwater fish species in Australia. New Zealand Journal of Marine and Freshwater Research 38: 457–472.
  21. ^ Yamamoto, M. N. and A. W. Tagawa. Hawai'i's Native and Exotic Freshwater Animals. Mutual Publishing, Honolulu, Hawaii. 2000. p. 200
  22. ^ Page, L. M. and B. M. Burr. A Field Guide to Freshwater Fishes of North America North of Mexico. Houghton Mifflin Company, Boston. 1991. p. 432
  23. ^ Herrera-R, Guido A.; Murcia-Castillo, Miguel A.; Prada-Pedreros, Saúl (20. 7. 2016). „First record of Amatitlania nigrofasciata (Günther, 1867) (Cichliformes: Cichlidae) as introduced species in natural freshwaters of Colombia”. Check List (на језику: енглески). 12 (4): 1932. ISSN 1809-127X. doi:10.15560/12.4.1932 Слободан приступ. 
  24. ^ „九間魚壓境 恐成日月潭最強勢外來種”. 1. 12. 2011. Архивирано из оригинала 24. 12. 2011. г. Приступљено 24. 5. 2012. 
  25. ^ Fraser, S.A. (1993). „Aggressive behaviour among convict cichlid (Cichlasoma nigrofasciatum) fry of different sizes and its importance to brood adoption”. Canadian Journal of Zoology. 12. 71 (12): 2358—2362. doi:10.1139/z93-331. 
  26. ^ Hulsey, C. D.; Garcia De Leon, F. J. (2005). „Cichlid jaw mechanics: Linking morphology to feeding specialization”. Functional Ecology. 19 (3): 487. doi:10.1111/j.1365-2435.2005.00987.x. 
  27. ^ Earley, R. L., L. S. Blumer, and M. S. Grober. (2004). The gall of subordination: changes in gall bladder function associated with social stress. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences 271: 7–13.
  28. ^ Wisenden, B. D. (1994). Factors affecting mate desertion by males in free-ranging convict cichlids (Cichlasoma nigrofasciatum). Behavioral Ecology 5(4), 439–447.
  29. ^ а б Wisenden, B. D. (1995). Reproductive behavior of free-ranging convict cichlids, Cichlasoma nigrofasciatum. Архивирано на сајту Wayback Machine (25. децембар 2016) Environmental Biology of Fishes 43: 121–134.
  30. ^ Keenleyside, M. H. A. Parental Care. In: Cichlid Fishes: Behavior, Ecology and Evolution. Chapman and Hall, London. 1991. pp. 191–208.
  31. ^ Reebs, S.G. (1994). „The anticipation of night by fry-retrieving convict cichlids”. Animal Behaviour. 48: 89—95. doi:10.1006/anbe.1994.1214. 
  32. ^ Reebs, S.G.; Colgan, P.W. (1991). „Nocturnal care of eggs and circadian rhythms of fanning activity in two normally diurnal cichlid fishes, Cichlasoma nigrofasciatum and Herotilapia multispinosa”. Animal Behaviour. 41 (2): 303—311. doi:10.1016/S0003-3472(05)80482-8. 
  33. ^ а б в Itzkowitz, M.; Santangelo, N.; Richter, M. (18. 11. 2000). „Parental division of labour and the shift from minimal to maximal role specializations: an examination using a biparental fish”. Animal Behaviour. 61 (6): 1237—1245. doi:10.1006/anbe.2000.1724. 
  34. ^ Noakes, D. L. G. Ontogeny of behavior in cichlids. In: Cichlid Fishes: Behavior, Ecology and Evolution Chapman and Hall, London. 1991 pp. 209–224.
  35. ^ Reebs, S.G. (1994). „Nocturnal mate recognition and nest guarding by female convict cichlids (Pisces, Cichlidae: Cichlasoma nigrofasciatum)”. Ethology. 96 (4): 303—312. doi:10.1111/j.1439-0310.1994.tb01018.x. 
  36. ^ Reebs, S.G.; Colgan, P.W. (1992). „Proximal cues for nocturnal egg care in convict cichlids, Cichlasoma nigrofasciatum”. Animal Behaviour. 43 (2): 209—214. doi:10.1016/S0003-3472(05)80216-7. 
  37. ^ Lavery, R.J.; Reebs, S.G. (1994). „Effect of mate removal on current and subsequent parental care in the convict cichlid (Pisces: Cichlidae)”. Ethology. 97 (4): 265—277. doi:10.1111/j.1439-0310.1994.tb01046.x. 
  38. ^ Wisenden DB (1993)
  39. ^ Gagliardi-Seeley, J.L.; Itzkowitz, M. (12. 9. 2006). „Male size predicts the ability to defend offspring in the biparental convict cichlid Archocentrus nigrofasciatus”. Journal of Fish Biology. 69 (4): 1239—1244. doi:10.1111/j.1095-8649.2006.01174.x. 
  40. ^ Gumm, J.M.; Itzkowitz, Murray (1. 2. 2007). „Pair-bond formation and breeding-site limitation in the convict cichlid, Archocentrus nigrofasciatus”. Acta Ethol. 10: 29—33. doi:10.1007/s10211-007-0028-8. 
  41. ^ Gagliardi-Seeley, J.; Leese, J.; Santangelo, Nick; Itzkowitz, M. (мај 2009). „Mate choice in female convict cichlids (Amatitlania nigrofasciata) and the relationship between male size and dominance”. Journal of Ethology. 27 (2): 249—254. doi:10.1007/s10164-008-0111-2. 
  42. ^ Lehtonen, T.K.; Lindstrom, K. (29. 2. 2008). „Density-dependent sexual selection in the monogamous fish Archocentrus nigrofasciatus”. Oikos. 117 (6): 867—874. doi:10.1111/j.0030-1299.2008.16677.x. 
  43. ^ Alonzo, J.J.; McKaye, K.R.; van den Berghe, E.P. „Parental defense of young by the convict cichlid, Archocentrus nigrofasciatus, in Lake Xiloa, Nicaragua” (PDF). Journal of Aquariculture and Aquatic Sciences. 9: 208—228. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 10. 2013. г. 
  44. ^ Schleser, David M. (2002). Cichlids: Everything about Purchase, Care, Nutrition, Behavior, and Training. Barron's Educational Series. 
  45. ^ Hamilton, Jasmine. „The Effects of Size Differential on Aggression in Female Convict Cichlids (Archocentrus nigrofasciatus)” (PDF). McNair Scholars Journal. 13: 94—106. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 03. 2016. г. Приступљено 12. 05. 2020. 
  46. ^ Ratnasabapathi, D. (1992). „Effects of temperature and prior residence on territorial aggression in the convict cichlid Cichlasoma nigrofasciatum”. Aggressive Behavior. 18 (5): 365—372. doi:10.1002/1098-2337(1992)18:5<365::aid-ab2480180506>3.0.co;2-e. 
  47. ^ Barley, A.J. (1. 12. 2009). „Habitat structure directly affects aggression in convict cichlids Archocentrus nigrofasciatus” (PDF). Current Zoology. 56 (1): 52—56. doi:10.1093/czoolo/56.1.52. 
  48. ^ Mills D, Vevers G (1989) The Tetra encyclopedia of freshwater tropical aquarium fishes. Tetra Press, New Jersey.

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нигрос&oldid=27676768”